Pričam ti priču

Prvi sneg

Autor: Petar Jokić

Prvi sneg u moje selo došunjao se kradom u smiraj dana 26. novembra. Na početku javio se kao rasuto pšenično brašno na iznemoglom Severcu. U dodiru sa još mlakim asfaltom pretvarao se u krupne vodene kapi. Ali bio je uporan; sitne pahuljice u letu su se udruživale u krupnije leptirice. Tako je prvo osvojio hladne i glatke površine automobila, pa travnjake; onda su na red došle uzorane njive. Najveći otpor pružili su mu strmi i topli krovovi kuća i asfalt kome su pomagali točkovi automobila. Na kraju svi su se predali, i priroda je obukla novu belu haljinu. Bar za neko vreme ona je sakrila razbacane plastične kese i boce, i druge rugobe što bezobzirna ljudska bića ostavljaju za sobom kao da su jedini stanovnici Planete.

Međutim, kad osvane dan, na belom pokrivaču oko kuća i oblakodera ukazaće se tamne rane, tragovi čovekovog nemara. Samo će na njivama, daleko od ljudskih naselja, belina vladati koji dan duže dok je ne ukrase tragovi divljih zveri.

Snegu se najviše raduju deca, ljubitelji prirode i ski-sportova. Mrze ga putari i vozači. Ne vole ga ni stariji ljudi zbog povećanih troškova oko ogreva i svakodnevnog čišćenja staza i putanja. Po zamrlom cvrkutu ptica jasno je da ga i ova bića ne podnose dragovoljno. Sneg i hladno vreme oterali su muve i komarce u duboke pukotine, pa su ljudi odahnuli. Međutim, za divlje životinje sneg je veliko zlo, jer sve teže mogu naći hranu. Fazani i zečevi ne strepe samo od izgladnelih vukova i lisica, nego i od čoveka, jer je sezona lova. Kad sve sabereš, sneg je lep i običnom čoveku, ali samo kroz prozor tople sobe, i naravno, na slikama.

Šabački vašar

Priča o konju i Pesma o keruši

Pred bistom narodnog heroja

Zoran Maksić