Pričam Ti priču

Dolazi jesen

Autor: Petar Jokić

Jutro je. Siva svetlost viri kroz moj prozor. Budi me. Gugutka guče sa krošnje kajsije dok se susedov petao dere kao bik; vrapci bojažljivo kljucaju mrvice hleba što sam im ostavio na stolu ispred prozora. Sve kipi od života. Udišem prijatan, svež jutarnji zrak; napolju je plus 15; samo pregršt opalih, žutih liski najavljuje jesen. Laste se skupljau na žicama dalekovoda, spremaju se na put u toplije krajeve. Zrelo grožđe, šljive, jabuke i kruške njih ne interesuju, buba je sve manje. Dosadni komarci i muve u prohlane večeri zavlače se u još tople pukotine. Međutim, čim nejako jesenje sunce prigušenim sjajem obasja livade, krošnje drveća i krovove kuća, gamad se budi i dosađuje ljudima i životinjama. Pa, ipak dan iz dana sve postaje kraći, a napast od insekata jenjava. Za pesnički nastrojene ljude ovo su motivi za tugu i bol:

Sada, kad ništa na svetu

Ne može vratiti dane

Prohujalog leta

Naš sjaj u travi,

Blještavost sveta,

Ne treba tugovati,

Već tražiti snage u onome što je ostalo

I s tim živeti. (Sjaj u travi)

Ali jesen doziva i ovakva osećanja:

Lisje žuti veće po drveću,

Lisje žuti dole veće pada,

Zelenoga više ja nikada

Videt' neću! (Branko Radićević Kad mlidijah umreti)

Obični ljudi ubiraju darove jeseni; prerađuju voće i povrće, seku i dovlače drva za zimske dane. Dolasku jeseni posebno se raduju mališani, jer počinje nova školska godina. Ali da se razumemo: ne raduju se oni gramatici i matematici - već druženju. Susrete na Fejzbuku zameniće za igru s loptom i bez lopte, za osmehe uživo, za dodirivanja i gurkanja, za poneku svađu i izmirenje, za prvu simpatiju, i prvu ljubav, za govor očiju...

Ali kad jutra i večeri postanu svežija i još hladnija, u mašti vratićemo blještava letnja jutra i vrele dane; vratićemo slike sa reka, rečica, jezera, mora i bazena, i bićemo malo tužni kao starci kad se sete mladosti.

Šabački vašar

Četiri kučeta

Pred bistom narodnog heroja

Priča o konju i Pesma o keruši