Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

Obredne lirske narodne pesme

 

Ljubavne lirske narodne pesme

 

Običajne lirske narodne pesme

 

Posleničke pesme

 

Pretkosovski ciklus

 

Stilske figure

 

Test ličnosti

Objašnjenje:

Pojmom skerlet (škerlet) označena je tkanina, najčešće crvene boje ukrašena dijamantima i zlatom.

Mitološke

lirske narodne pesme:

Autor: Petar Jokić

Ove lirske narodne pesme ubrajamo u najstarije. Nastale u dalekoj prošlosti kad čovek nije mogao da objasni i spozna pojave u prirodi. U njima se govori o nastanku nebeskih tela. Sunce, Mesec i zvezde su personifikovani. tj. date su im osobine ljudskih bića. Sunce se ženi lepom devojkom i od nje postaje zvezda Danica (planeta Venera). Glavni likovi su natprirodna bića: vile, zmajevi, aždaje, anđeli i sl. Prema tome, vrlo su slične bajkama.

Vile

U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.

VILA ZIDA GRAD

  • Grad gradila b'jela vila,
  • Ni na nebo, ni na zemlju
  • No na granu od oblaka;
  • Na grad gradi troja vrata:
  • Jedna vrata sva od zlata,
  • Druga vrata od bisera,
  • Treća vrata od škerleta.
  • Što su vrata suha zlata,
  • Na njih vila sina ženi;
  • Što su vrata od bisera,
  • Na njih vila kćer udava;
  • Što su vrata od škerleta.
  • Na njih vila sama sjedi,
  • Sama sjedi pogleduje,
  • Đe se munja s gromom igra,
  • A nevjesta s dva đevera;
  • Munja groma nadigrala,
  • Mila sestra oba brata,
  • A nevjesta dva đevera.
Tema ove pesme data je u naslovu: Vila zida grad, samo je mesto neobično - u oblaku. Kad pesnik kaže grad, on ne misli na današnje značenje ove reči kad grad označava mnogo ulica i višespratnica, nego misli na srednjovekovne gradove, dvorce, odnosno, zamkove. Dvor što ga gradi vila ima tri ulaza, troja vrata: od zlata, od bisera, od skerleta. Slike su gradacijski poređane prema važnosti, a sve tri nedvosmisleno ilustruju silno bogatstvo, što ga vila poseduje, a obični smrtnici samo mogu da sanjaju. Posebno je zanimljiv kraj pesme u kojem je slika nadmetanja između žene i muškarca, i u ovoj pesmi narodni pevač je na strani lepšeg pola. Naravno, u stvarnosti tog vremena, kad su ove pesme nastajale, žene su bile u nezavidnom položaju, pa je narodni stvaralac makar u mašti prizivao bolja i pravednija vremena za ženu, baš kao što je sanjao o sjaju i bogatstvu koje je svojstveno samo natprirodnim bićima, a čovek osuđen na težak i mukotrpan život.

Idi na vrh stranice!

Kako je postala

zvezda Danica

Sunce se djevojkom ženi

 

  • Devojka je Suncu govorila:
  • "Jarko, Sunce, ljepša sam od tebe!
  • Ako li se tome ne vjeruješ,
  • Ti izađi na to ravno nebo,
  • Ja ću izić' za goru na vodu."
  • Kada jutro vedro osvanulo,
  • Izlazilo na nebo Sunašce,
  • A djevojka za goru na vodu.
  • Ugleda je lijepo Sunašce,
  • Ugleda je kroz jelovo granje.
  • Kol'ko se je ašik učinilo,
  • Tri put je se Sunce zaigralo,
  • Pa odvuče lijepu djevojku
  • Da je uzme sebi za ljubovcu.
  • Od nje posta zvijezda Danica.
*♥ ašik = zaljubiti se; ljubovca = žena

Da su vile otkup uzimale

  • Što se ono na istoku sjaše?
  • Ja l' je sunce, ja l' je jasan mjesec;
  • Ja l' Danica među zvjezdicama,
  • Ja l' su vile Maru ugrabile?
  • Nit' je sunce, nit' jasan mjesec,
  • Nit' Danica među zvjezdicama,
  • Već su vile Maru ugrabile.
  • Babo Maru na otkupe ište,
  • Al' su vile babu govorile:
  • "Da su vile otkup uzimale,
  • Svu bi goru zlatom pozlatile,
  • A konje bi srebrom potkovale."
*♥ babo = otac, tata U ovoj pesmi imamo neobičnu slovensku antitezu gde se u pitanju i poređenju daje tačan odgovor, što odudara od uobičajene forme ove stilske figure:
  • 1. pitanje,
  • 2. poređenje,
  • 3. negacija,
  • 4. tačan odgovor.

Sunce će sve ogrejati

  • Jarko Sunce na put polazaše,
  • Za njim mila majka pristajaše:
  • "Jarko Sunce, kud ćeš na konake,
  • Ko će tebi večericu dati,
  • Ko će tebi ložnicu sterati,
  • Ko će tebe rano probuditi
  • Da ogriješ zemlju i gradove,
  • A i onu malu sirotinju,
  • Golu, bosu i neopasanu."
  • "Ne brini se, moja mila majko,
  • U Boga ću biti na konaku.
  • Božja mati, večericu dati,
  • Božja mati, ložnicu sterati,
  • Božja mati, rano probuditi
  • Da ogrijem zemlju i gradove;
  • A i onu mlogu sirotinju,
  • Golu, bosu i neopasanu."
♥ konak = prenoćište; ložnica = postelja, mesto za spavanje; sterati = prostreti Dakle, kao što se iz ovih pesama vidi Suncu su date ljudske osobine: ženi se, zaljubljuje, putuje, spava, i ima majku. Istovremeno zapažamo da pesme obiluju upravnim govorom, što je još jedna karakteristika naše usmene (narodne) poezije, i lirske i epske. Na taj način junaci se približavaju slušaocu, i stvara se utisak da i oni sudeluju u zbivanjima, a dele i njihova osećanja.
  CONTACT