|
Linkovi:
Naslovna
Nazad na Lektiru
Ljubavne lirske narodne pesme
Običajne lirske narodne pesme
Mitološke pesme
Pretkosovski ciklus
Smrt Smail-age Čengića
Deca pišu
Kako napisati pismeni zadatak
Fonetika
Glasovne promene
Glagolski vid i rod
Stilske figure
Lek protiv raka
Biljke za šećeraše
Lekovite biljke
Jestive gljive u Mačvi
Zabava & igrice
Test ličnosti
Indijanski horoskop
Kako osvojiti devojku
Kako živeti sa mužem koji vara
|
Posleničke (pesme o radu) lirske narodne pesme
Posleničke
ili pesme o radu pevane su u vreme poljoprivrednih poslova.
Govore o radu kao što im ime kaže, ali posredno najčešće za motiv
imaju ljubav dvoje mladih. Nekada, u dalekoj prošlosti, dok nije
bila razvijena mehanizacija, mnogi poslovi kao što su: žetva
pšenice, ječma, berba kukuruza i sl. zahtevali su mnogo
ruku. Pojedinac, domaćin, ove poslove nije mogao uraditi sam, pa
su organizovane mobe. Tom prilikom, on bi u pomoć pozvao
susede. Njegova dužnost je bila da pripremi prigodan ručak i piće,
a učesnici mobe su radili besplatno jer su tako obezbedili da i
njima u poslu drugi pomognu. Na mobu su se vrlo rado odazivali
mladi momci i devojke jer je to bila retka prilika da budu blizu
jedno drugom. Da bi olakšali fizički teške poslove, pevali su
uz rad, a naročito po završetku posla. U tim pesmama skriven je
motiv ljubavi. Ima u njima takmičarskog duha; a zanimljivo je, da
je narodni pevač na strani slabijeg, lepšeg pola kao u pesmi:
NADŽNJEVA SE MOMAK I DEVOJKA
Nadžnjeva se
momak i devojka:
Momak nažnje dvadeset i tri snopa,
A devojka dvadeset i četiri.
Kad uveče o večeri bilo,
Momak pije dvadeset i tri čaše,
A devojka dvadeset i četiri.
Kad ujutru beo dan osvanu,
Momak leži ni glave ne diže,
A devojka sitan vezak veze.
Ljubav u tim
prilikama nazirala se u blistavom pogledu, ili osmehu, a malo
smeliji su bili spremni da to i rečima kažu kao u pesmi:
OVČAR I DEVOJKA
Žetvu žela lepota devojka
Zlatnom rukom i srebrnim srpom.
Kad je bilo oko pola dana.
Zapevala lepota devojka:
"Ko bi mene snoplje povezao,
Dala bi mu moje belo lice.
Ko li bi mi vodice doneo,
Dala bi mu moje čarne oči.
A ko bi mi ladak načinio,
Ja bi njemu vjerna ljuba bila".
Ona misli niko je ne sluša;
Slušao je ovčar kod ovaca:
Rogozom joj snoplje povezao,
Od leske joj ladak načinio,
I doneo lađane vodice;
Pak besedi lepoti devojci:
"Daj, devojko, što si obećala!"
Al' devojka polukava bila,
Pak se onda mlada odgovara:
Id' odatle, mladi čobanine!
Ako si mi snoplje povezao,
Tvoje ovce po strnjici pasu.
Ako si mi vode doneo,
I ti si se lađane napio.
Ako si mi ladak načinio,
I ti si se pod njim odmarao."
Idi na vrh stranice!
|
|
|
Kroz nadmudrivanje i zadirkivanje
nagoveštava se rađanje ljubavi između dvoje mladih. Tako u pesmi:
"Kujundžija i hitroprelja"
momak u šaljivom obraćanju otkriva svoju ljubav i najavljuje moguću
svadbu, pominjući devojačke darove:
"Oj, Boga ti, Janjo hitropreljo!
Da ti pošljem maleno povjesmo,
Opredi mi šator i košulju,
A što tebi od toga ostane,
To opredi sebi u darove."
Devojka, takođe, šaljivo odgovara, a
pominjanjem venaca i "oboca" ističe nadu da se njihovo "gledanje" završi
svadbom:
"Da ti pošljem malenu paricu,
Sakuj meni v'jence i oboce,
A što tebi od toga ostane,
Potkuj tvoga dobra konja vranaca,
Neka ti je među braćom fala."
Stilska figura slovenska antiteza
u uvodnom delu ove pesme ima funkciju da dočara sjaj i lepotu ljubavi
(sunce, mesec i zlato), a dva grada kao u bajkama smeštena u zlatne rogove
jelena samo prividno razdvajaju dva mlada bića koja veže obostrana ljubav
kao rogove glava jelena:
Što se sija kraj
gore zelene:
Da l' je sunce, da l' je mjesečina?
Nit' je sunce, nit' je mjesečina,
Već dva zlatna roga u jelena,
U njima su dva grada građena,
U jednom je kujundzija Janko,
U drugome Janja hitroprelja.
Ne retko u ovim pesmama ima šaljivih tonova kao u pesmi:
JABLANOVA MOBA
Ili grmi. il' se zemlja trese?
Ili bije more o bregove?
Niti grmi, nit' se zemlja trese,
Niti bije more o bregove,
Već to jezdi Jablanova moba.
Pred njome je Jablan na konjicu,
U ruci mu struk bela bosiljka;
Rukom maše, bosiljak miriše:
"Lako, lako, moja silna mobo!
Sama mi je gospođa kod dvora,
Neće znati da je silna moba,
Već će mislit' da je turska vojska.
Mlada, luda, poplašiće mi se.
Tanka, vitka, prelomiće mi se."
I u ovoj pesmi javlja se jedna stilska figura koja je uobičajenija u epskoj poeziji , a
zove se slovenska antiteza. To je izražajno sredstvo u kojem imamo
1. pitanje, zatim 2. poređenje, 3.
negaciju i na kraju 4. tačan odgovor;
1. pitanje: "Ili grmi, il' se
zemlja trese?", 2. poređenje:
"ili bije more o bregove?";
3. negacija: "niti grmi, nit' se
zemlja trese, niti bije more o bregove"; i na kraju 4. tačan odgovor:
"Već to jezdi Jablanova moba".
Epiteti: beo dan, sitan vezak, lepota
devojka, zlatnom rukom, srebrnim srpom, belo lice,
čarne oči, vjerna ljuba, lađane vodice, mladi
čobanine.
|
Priredio: P. Jokić, nastavnik
|
