Lirska narodna poezija

Običajne lirske narodne pesme

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Svatovske pesme

Ove pesme su vrlo stare, što se vidi i po opisu običaja o kojima pevaju. U njima su opevane pojedine faze koje čine svatovsku svečanost. Opevana je prva ljubav i prosidba devojke:

Kad prose devojku

Hajde, devojko, u našu zemlju,

Naša je zemlja vična, obična.

U našoj zemlji snežak ne veje,

Već sve kišica, letnja rosica,

U njojzi rodi crna kadifa,

Zrno bibera, drugo bisera,

Moja ga majka na krilo kupi,

Na krilo kupi, na zlato niže,

Na zlato niže, snasi ostavlja

Da ga sna nosi da se ponosi.

U našoj zemlji tri sunca sijaju,

Tri sunca sjaju i tri meseca:

Jedno je sunce - svekar, svekrva,

Drugo je sunce - dever, jetrva,

Treće je sunce - delija Jova

Pevaju o svatovima koji idu po devojku; opevana je i devojačka tuga zbog rastanka sa roditeljima. U pesmama se ističe neizvesnost novog života, ali istovremeno iskazuju osećanja radosti mlade i mladoženje zbog zajedničkog života. Radost proističe iz pomisli da će nevesta u dom doneti: sreću, ljubav, rod, bolji život.

Ovamo, svatovi, moji

Svatovi uranili, put izgubili.

Devojka rukom maše da im put kaže:

"Ovamo, svatovi moji, ovo su dvori,

Ovo su dvori, ja sam devojka,

Ja sam devojka prstenovana.

Prstenovana, al' nevenčana."

SVATOVI SE DIŽU U CRKVU

Dever devojku vodi za ruku,

Dever je vodi, ona se moli:

Devere, moj devere, ostavi mene,

Ostavi mene kod moje majke!

Bože, moj Bože, poduži dane,

Poduži dane dok sam kod majke!"

Počašnice ili zdravice

To su prigodne pesme koje se najviše vezuju za svadbarske običaje, ali nazdravlja se i u drugim svečanim prilikama: na slavi, krštenju itd. Peva se, bolje reći, recituje uz podignutu čašu koja se u čast domaćina ispija. Nekad u njima ima šaljivog sadržaja:

Zdrav mi bio, domaćine,

Prasile ti se krmačine,

Matore po desetoro,

A nazimice po osmoro,

Ovce ti se jagnjile...

PRVA ZDRAVICA

Sada braćo, da popijemo ovu prvu čašu za slavu Boga živoga, koji se ne boji nikoga. Pomogao nas milostivi Bog, nebeski dvor i sve braće dobre sreće oko ovoga stola sedeće. I dogodine se sastajali i sabirali u ovome domu, a u ovoga domaćina, da bi ga pomogao Bog i današnji God i Krsno ime ono koje slavi i služi u slavu i čest.

ZDRAVICA NA VENČANJU

Srećno venčanje na srećnu mestu, po hrišćanskom zakonu, mladencima dao Bog dobru sreću, da im brak bude srećan i čestit. Da u ljubavi, dobrom zdravlju i supružanskoj slozi dožive duboku starost i da poslušaju Boga i starijega. Bog ih svakim dobrom obdario, a najpre čestitim porodom (dve kćeri, a četiri sina, prve kćeri poslednje sinove da se dva zla u dom ne sastaju), da se sa njima dičimo i ponosimo ko Đurđevdan listom i beharom, a Spasovdan mirom i cvetom. Kud god se okretali, svuda dobru sreću sretali. Bog im dao ruke pune i bogate, oči bistre i slobodne, stidom se ne zastideli, strahom ne prepali, no se svuda poznavali po visokom stasu i poštenom glasu. Šta ćemo dalje Bog im dao zdravlje i veliko blago što je Bogu i ljudima drago.

Tužbalice

U njima su opeva osećanje bola i tuge za umrlim. Ova veza sa dragim pokojnikom se ostvaruje jaukom. Razgovor sa umrlim se vodi na odru, ili groblju. Tužbalice "pevaju" žene nikad muškarci.

TUŽBALICA JEDNE SESTRE

• Bijah sestra od tri brata,
• Aoh!
• Od tri brata, ka' tri kralja,
• Aoh!
• A sad ostah bez nijednog,
• Aoh!
• Kuku sestri bezbratnici,
• Aoh!
• Još bih nešto govorila,
• Aoh!
• Al' ne smijem govoriti,
• Aoh!
• U tuđem sam vilajetu (svetu)!
• Aoh!

O čemu pevaju

Ove pesme vezane su za određene trenutke čovekovog života. Dele se na: svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice.

Uspavanke

U ovim pesmama je izražena ljubav majke prema detetu i njena težnja da čedo u kolevci bude zdravo i srećno. Odlikuju se vrlo nežnim osećanjima.

IDE SANAK UZ ULICU

• Ide sanak uz ulicu,
• Vodi Pavla za ručicu.
• "Ajde, Pavle, zato moje,
• Tebe lepi sanak zove,
• Ti mi zaspi, drago dete,
• Ti mi zaspi slatki sanak,
• Sve dok bude beli danak."

Mapa sajta