|
Naslovna
Mapa sajta
Kako osvojiti devojku
|
|
Nazad na lektiru
Test ličnosti
Fonetika
Glasovne promene
Glagolski vid i rod
Stilske figure
Smrt Smail-age Čengića
Naporedni odnos među rečeničnim članovima
Kad kažemo NAPOREDNI odnos među rečeničnim članovima,
onda mislimo da su dva ili više subjekata, objekata, priloških odredbi i imenskih delova predikata: RAVNOPRAVNI, tj. niko nema prednost
bez obzira da li je u pisanju na prvom, drugom, ili trećem mestu.
Rečenični članovi naporedo stoje u SASTAVNOM, RASTAVNOM i SUPROTNOM
odnosu. Evo primera za sastavni odnos naporednih subjekata: Marko i Sanja igraju košarku. Ni Jelena, ni Mile
nisu došli u školu. Primeri za sastavni odnos naporednih objekata: Ibro je kupio loptu i svesku.
Milan nije kupio ni loptu, ni svesku. Primeri za sastavni odnos naporednih priloških odredbi:
Gosti su sedeli u sobi i na terasi (mesto). Pera nije došao u školu ni juče, ni danas (vreme).
Marica vozi bicikl brzo i spretno (način). Primeri za sastavni odnos naporednih imenskih delova predikata:
Sara je lepa i pametna.
Karakteristični VEZNICI za sastavni odnos su: i, ni, niti, te.
Idi na vrh stranice!
|
|
Primeri za suprotan odnos naporednih subjekata:
Loptu je kupio Steva, a ne Marko.
Primeri za suprotan odnos naporednih objekata: Mujo je doneo knjigu, a ne svesku.
Primeri za suprotan odnos naporednih priloških odredbi: Gosti su sedeli u sobi, a ne na terasi (mesto).
Pera nije došao u školu juče, a ne danas (vreme). Mira piše brzo, ali nečitko (način).
Primeri za suprotan odnos naporednih imenskih delova predikata: Tabla je nova, ali prljava.
Karakteristični VEZNICI za suprotan odnos su: a. ali, nego, već...
Primeri za RASTAVNI odnos naporednih subjekata:
U školu nije došao Miloš ili Dragan
Primeri za RASTAVNI odnos naporednih objekata: Merima je kupila svesku ili olovku.
Primeri za RASTAVNI odnos naporednih priloških odredbi:Gosti su sedeli u sobi ili na terasi (mesto).
Sarin brat je dolazio juče ili prekjuče (vreme). Mile trči dugim korakom ili usporeno (način).
Karakterističan VEZNIK za rastavni odnos je ili.
Pravopis
Po pravilu naporedni rečenični članovi se ne
odvajaju zapetom, izuzev sastavnih veznika NI, NITI, PA, TE kad nešto ističemo
kao i suprotnh veznika: a, ali, nego, već itd.
Međutim, ako između rečeničnih članova nema veznika, naravno, obavezna je zapeta: Dan je bio lep, sučan, bez vetra.(imenski delovi predikata)
Priredio: P. Jokić, nastavnik
| | | |
