Фонетика/Fonetika bez muke za osnovce

☻Граматика☻фонетика без муке за основце

Шта је фонетика?

Фонетика (према грчком phone) део је науке о језику који проучава гласове и њихове промене.

У српском језику има 30 гласова.

Шта је глас?

Глас је најмања говорна јединица.

Глас је производ говорних органа.

Шта је слово?

Слово је писани знак за обележавање гласова; у ћирилици има 30 знакова(слова) тако да сваком гласу одговара једно слово( писани знак): А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш ...

Говорни органи деле се у три групе.

1. група: плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник.

Плућа служе за скупљање ваздуха;

трбушни мишићи и дијафрагма истискују ваздух;

душник спроводи ваздух.

2. група: гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне.

Гласне жице, језик и усне покретом производе гласове;

алвеоле, зуби и непце су препреке за стварање гласова.

3. група: ждрелна, усна и носна дупља појачавају гласове и дају им тон и боју, они су резонатори.

ПОДЕЛА ГЛАСОВА:

Сви гласови деле се на: самогласнике (вокале), гласнике (сонанте) и сугласнике (консонанте).

Самогласници су гласови који при изговору настају тако што ваздушна струја не наилази ни на какву препреку и могу се певати. На њима се темељи вокална музика. Има их пет, и није их тешко упамтити: А, Е, И, О и У.

Гласници или сонанти су помало слични самогласницима јер при њиховом изговору ваздушна струја пролази неометано преко препрека, па су врло звучни. У нашем језику има их осам: В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ и Р.

Није их појединачно лако запамтити. Много лакше је упамтити следећу реченицу: Један Наш Љубитељ Лепих Ружа Воли Њихов Мирис. Кад решаваш задатак у којем се тражи да наведеш гласнике (сонанте) у себи изговараш реч, по реч и пишеш само прво слово.

Сугласници или консонанти.

Овде ћемо у помоћ позвати математику. Имамо 5 самогласника + 8 гласника = 13. Остало је, дакле 17 сугласника. Они (сугласници) се деле на ЗВУЧНЕ (7) и БЕЗВУЧНЕ(10). Звучни сугласници су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, Џ и З. И њих је много лакше упамтити ако знамо ову реченицу: Било Где, Добар Ђак Жели Џиновско Знање. Безвучне сугласнике откривамо тако што звучне изговарамо шапатом ( у себи), добићемо седам парова: Б/П, Г/К, Д/Т, Ђ/Ћ, Ж/Ш, Џ/Ч и З/С. Оста ла су нам ТРИ безвучна: Х, Ц и Ф јер немају звучне парњаке. Њих није тешко запамтити, а можемо се и овде послужити поштапалицом: Хајде, Цуро, Фризеру!

Иди на врх странице!

Задаци:

Ако у задатку стоји: У следећој пословици подвуци све звучне гласове:

КО РАНО РАНИ, ДВЕ СРЕЋЕ ГРАБИ.

Дакле, речено је све звучне, то значи и самогласнике, и гласнике и звучне сугласнике.

Да је задатак тражио да се подвуку звучни сугласници, решење би било:

КО РАНО РАНИ, ДВЕ СРЕЋЕ ГРАБИ.

Према томе, морамо пажљиво протумачити шта се тражи у задатку.

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА И ГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ

Предњонепчани су: Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ. (Плаво су обележени гласници / сонанти).

Има их девет и није их лако појединачно запамтити, па ћемо се и овде послужити поштапалицом: Чича Ђорђе Једе Џем, Његова Ћерка Љиљана Жваће Шљиве.

Задњонепчани су: К, Г и Х.

Има их само три, и није их тешко запатити.

Зубни су: Ц, З, Т, С, Д

Има их пет. Лакше их памтимо овако:

Црвена Звезда Тренира Сваки Дан. (Узалуд, рећи ће партизановци, али није лоше да и они ову реченицу науче и лакше открију зубне сугласнике).

Уснени су: М, Б, П, Ф, В.(Плави гласници, црвени сугласници).

Има их пет, а лакше их памтимо овако:

Моја Бака Преде Фину Вуну.( У грађењу Ф и В суделују и зуби, па се они још зову УСНЕНО-ЗУБНИ.

Надзубни су: Р, Л и Н. Сва три су гласници. ( Рода Лети Небом).

АФРИКАТЕ (Сливени сугласници):

По месту творбе африкате су сви, осим зубног Ц, предњонепчани сливени сугласници, настали стапањем два гласа. Има их пет: Ћ, Ч, Џ, Ц и Ђ. Лакше их памтимо овако: Ћосо Части Џинове Царским Ђаконијама.

Ево како настају: Ако брзо изговорите ТС, добићете Ц, слично је и са изговором ДЖ за Џ, ДЈ за Ђ и ТЈ (меко за Ћ и тврдо за Ч.

Напомена: Вукову крилатицу "Пиши као што говориш, а читај како је написано" не треба држати здраво за готово, јер се, рецимо, пише: Стојим пред кућом, а чита се: Стојим преткућом.

Овде је очигледно дошло до гласовне промене једначења сугласника по звучности. О гласовним променама биће речи на посебној страници.

Приредио: П. Јокић