Fonetika za osnovce : glasovne promene

Да бисмо открили гласовну промену или више њих у задатом пример, неопходно је наћи све могуће облике те речи. Хајде да заједнички решимо један задатак из Збирке!

1. Напиши називе свих гласовних промена извршених у речима

a) МАШЋУ

-јотовање----------------------

-једн.сугл. по месту творбе б) ОБЛАЧНА

-непостојано А----------------палатализација---------------

в) ПАКОСНА

-непостојано А-----------------губљење сугласника--------

Прво уочавамо да уз сваку реч има две или три линије, то значи да нам је аутор мало олакшао посао јер свака линија представља једну гласовну промену. Узмимо сад прву реч МАШЋУ. Ако мало боље загледамо, видимо да је то инструментал од именице МАСТ. Овде је потом додат наставак за инструментал ЈУ. Дакле, МАСТ+ЈУ, сугласници Т и Ј нашли су се један поред другог и они дају предњонепчано Ћ, тако смо открили јотовање. Кад ту нову творевину напишемо МАСЋУ, чак и компјутер уочава да ту нешто није уреду и одмах нас упозорава, подвлачећи реч црвеном таласастом линијом. Проблем је у томе што се зубно С нашло испред предњонепчаног Ћ, и мора се према гласовној промени, једначењу сугласника по месту творбе (изговора), изменити у најсроднији предњонепчани, а то је Ш.

Ово се још боље уочава, кад пишемо латиницом, јер S добије на врху кукицу Š.

Сад ћемо се позабавити придевом ОБЛАЧНА. Одмах уочавамо да у мушком роду она гласи: ОБЛАЧАН. Видите да се сад између Ч и Н нашло оно непостојано А. Даљом анализом није тешко утврдити да су ове две речи изведене од речи ОБЛАК. Уочићемо да се испред сугласника К налази, самогласник А који условљава промену К у Ч, односно палатализацију.

На крају остаде нам још придев ПАКОСНА. У мушком роду ПАКОСТАН. Кад "излети" непостојано А, реч има овај облик ПАКОСТН. Нагомилавање сугласника СТН узрокује гласовну промену губљење сугласника и ту углавном настрада сугласник Т. И ево нас до коначног решења ПАКОСНА. Остаје само да откривене гласовне упишемо на испрекиданим линијама, и одговор се признаје као тачан без обзира на редослед.

Левим кликом миша превуци од почетка до краја задатак број 1, и откриј решења!( Као да желиш копирати).

Гласовне промене:

Непостојано A

Непостојано А је гласовна промена при којој овај самогласник у једном облику речи се јавља, а у другом облику исте речи нестаје.

Примери: МОМАК

МОМКА

ДЕВОЈКА

ДЕВОЈАКА

Ова гласовна промена јавља се:

● у номинативу једнине и генитиву множине великог броја именица мушког рода:

СТАРАЦ / СТАРЦА / СТАРАЦА

ГЛУМАЦ / ГЛУМЦА / ГЛУМАЦА....

● у генитиву множине неких именица женског и средњег рода:

ДЕВОЈКА / ДЕВОЈАКА, ЦРКВА / ЦРКАВА

СРЕДСТВО / СРЕДСТАВА...

● у номинативу једнине неких придева мушког рода:

ХРАБАР / ХРАБРА, ПЛИТАК / ПЛИТКА,

ВРЕДАН / ВРЕДНА, ДОБАР / ДОБРА....

● у радном глаголском придеву неких глагола:

МОГАО/МОГЛА, ИШАО/ИШЛА,

РЕКАО/РЕКЛА, ДИГАО/ДИГЛА....

Напомена: неправилно је: МОГО, ИШО, РЕКО, ДИГО...

Добро је знати да ова гласовна промена проузрокује друге гласовне промене, на пример - палатализацију: ПАЛАЦ/ ПАЛЧЕВИ (Ц испред себе има непостојано А и мења се у Ч.

Палатализација

Палатализација је гласовна промена по којој се задњонепчани сугласници К, Г и Х мењају у предњонепчане Ч, Ж и Ш

● испред Е у наставку за нови облик речи, и пред И у наставку за нову реч, као и иза непостојаног А.

Примери кад К, Г и Х испред Е у наставку за нови облик речи прелазе у Ч, Ж и Ш:

● номинатив ЧОВЕК, Мењају се К у Ч,

вокатив ЧОВЕЧЕ; Д у Ж и Х у Ш

номинатив ДРУГ,

вокатив ДРУЖЕ

номинатив ДУХ

вокатив ДУШЕ

Примери кад К, Г и Х испред И у наставку за нову реч прелазе у Ч, Ж и Ш:

ЈУНАК + ИНА = ЈУНАЧИНА

ДРУГ + ИНА = ДРУЖИНА

ДУХ + ИНА = ДУШИНА (аугментатив)

Палатализација је и у случајевима кад се зубни сугласници З и Ц иза непостојећег А и испред Е и И мењају тако што З пређе у Ж, а Ц - у Ч.

Примери:СТАРАЦ - СТАРЧЕ,

ЗЕЦ - ЗЕЧИНА, КНЕЗ - КНЕЖЕВИ

ВИТЕЗ - ВИТЕЖЕ....

Пажња:

Присвојни придев од властитих именица које се завршавају на КА и ГА примери су где долази до одступања од ове гласовне промене. Правилно је једино: Лука -Лукин,

Невенка - Невенкин, Драга - Драгин итд.

Међутим, кад су у питању именице које имају наставак ИЦА, Ц прелази у Ч:

Милица - Миличин, Драгица - Драгичин итд.

Сибиларизација

Ова гласовна промена добила је име по сугласницима Ц, З и С који се у науци о гласовима називају сибиланти.

СИБИЛАРИЗАЦИЈА је гласовна промена по којој задњонепчани сугласници К, Г и Х мењају се у зубне Ц, З и С испред И у наставку за нови облик речи или нову реч:

Мењају се К у Ц, Г у З и Х у С

Примери: ЈУНАК+И= ЈУНАЦИ,

ИЗЛОГ+И = ИЗЛОЗИ,

СИРОМАХ+И= СИРОМАСИ

Сибиларизација се врши у дативу и локативу једнине именица женског рода чија се основа завршава на К, Г и Х:

● номинатив МАЈКА, НОГА, СВРХА

●датив и локатив МАЈЦИ, НОЗИ, СВРСИ;

● номинатив ЂАК/ ЂАЦИ,

ИЗЛОГ/ ИЗЛОЗИ, МОНАХ /МОНАСИ;

● датив и локатив множине: ЂАЦИМА, ИЗЛОЗИМА, МОНАСИМА;

● вокатив множине: ЂАЦИ, ИЗЛОЗИ, МОНАСИ;

● инструментал множине: ЂАЦИМА, ИЗЛОЗИМА, МОНАСИМА;

● у императиву неких глагола: пећи (инфинитивна основа пек+и = пеци!), лећи (инф. осн. лег+и = лези!)....

Пажња:

Ова гласовна промена се не врши:

● у личним именицама( Ленка / Ленки, Олга / Олги, Фидрих / Фидриху);

● у неким заједничким именицама:

воћка / воћки, лига / лиги, психа /психи, као и оним где би очито дошло до забуне кад би се извршила сибиларизација: дека - деки, а не деци, сека - секи, а не сеци, владика - владики, а не владици итд.

Јотовање

Јотовање је гласовна промена по којој се сонант Ј спаја са

непредњонепчаним: З, С, Д, Т, Н, Л, К, Г и Х дајући предњонепчане: Ж, Ш, Ђ, Ћ, Њ, Љ и Ч .

Примери: ЈАК+ЈИ= ЈАЧИ

ДУГ+ЈИ = ДУЖИ, ТИХ+ЈИ = ТИШИ

БРЗ+ЈИ = БРЖИ итд. Група П+Ј даје ПЉ

(скуп+ји=скупљи); Б+Ј даје БЉ (груб+ји= грубљи); група М+Ј даје МЉ ( дим+јена = димљена); група В+Ј даје ВЉ (сув+ји = сувљи.

Пажња:

Често се греши у компарацији придева, правилно је: строг+ји = СТРОЖИ, а не строжији; вис(ок)+ји = ВИШИ, а не вишљи;

тесан+ји = ТЕШЊИ, а не теснији;

бесан+ји = БЕШЊИ, а не беснији. Јотовање се не врши у следећим речима: дјевојка, медвјед, дјеца, дјед, гдје, тјерати, полетјети.

Једначење сугласника по звучности

Кад се два сугласника различита по звучност (звучан и безвучан) нађу један уз другог морају се изједначити и то тако што се први управља према другом. Ова гласовна промена зове се једначење сугласника по звучности.

Да се подсетимо звучне сугласнике откривамо помоћу следеће реченице: Било Где Добар Ђак Жели Џиновско Знање.

звучни су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, Џ, З

безвучни: П, К, Т, Ћ, Ш, Ч, С

Безвучне парњаке открили смо изговарајући звучне шапатом; остала су још три безвучна који немају парњаке: Хајде, Цуро, Фризеру!

Х, Ц и Ф немају парњаке, али утичу на промену. Погледајмо следећи пример; глагол РАСФОРМИРАТИ је настао од префикса РАЗ + ФОРМИРАТИ. Ту се једно звучно З нашло испред безвучног Ф и пошто се први управља према другом, да би се изједначили, З ће заменити његов безвучни парњак С. Придев БЕСКОНАЧАН настао је од предлога БЕЗ и придева КОНАЧАН. Опет се звучно З нашло испред једног безвучног, у овом случају: К и прелази у свој безвучни парњак С. Наравно, није увек први сугласник звучан, али поступак је исти: први се управља према другом. Ево примера; именица СВАДБА настала је од основне именице СВАТ и наставка БА. Сад се једно безвучно Т нашло испред звучног Б и пошто важи правило да се први управља према другом, замениће га звучни парњак Д.

Иди на врх странице!

У говору гласовна промена једначење сугласника по звучности се одвија увек, јер је готово немогуће истовремено изговорити један звучни, а други безвучни сугласник. Међутим, у писању има одступања, па се Д испред С и Ш не замењује безвучним Т. Правилно је писати: надсвирати, предсказати, председник, подшишати итд.

Једначење сугласника по месту творбе(изговора)

Кад се зубни сугласници С и З нађу испред предњонепчаних - мењају се у најсродније: С у Ш, а З у Ж, ово се још боље види у латиници јер S и Z добијају кукицу: Š, Ž. Да погледамо на примеру именице НОШЊА. Ова именица настала је од глагола НОСИТИ одакле је узет корен речи НОС и додат наставак ЊА. Како се зубно С нашло испред предњонепчаног Њ, замењено је најсроднијим предњонепчаним, а то је Ш.

Ова гласовна промена врши се и у случајевима кад се надзубно Н нађе испред усненог Б и П и мења се у уснено М. Погледајмо примере: придев СТАМБЕНИ настао је од именице СТАН и наставка БЕНИ. Пошто је то тешко за изговор, долази до промене у којој надзубно Н прелази у уснено М јер је и Б уснени сугласник по месту творбе. Правилно је: ИМПУЛС, ПОМФРИТ, БОМБОНА, СИМБОЛ, ИМПЕРАТОР, ИМПЕРИЈА, ИМПЕРФЕКАТ, ИМПРЕСИЈА...

ПАЖЊА:

С и З се не мењају испред Љ и Њ у речима: РАЗЉУТИТИ, ИЗЉУБИТИ, ПОСЉЕДЊИ и сл.

Н се не мења испред Б и П у речима: СТРАНПУТИЦА, ЈЕДАНПУТ, ВАНБРАЧНИ, ЦРВЕНПЕРКА и сл.

ПРОМЕНА Л у О

Ова гласовна промена одиграла се крајем 14-ог века. Свако Л које се нашло на крају речи или слога прелазило је у О.

Данас ову гласовну промену најчешће запажамо у радном глаголском придеву мушког рода једнине: радио, певао, играо, свирао, дошао итд. Некад су ови облици гласили: радил, певал, играл, свирал, дошал. Л се, дакле, нашло на крају речи и прешло је у О. У облику множине мушког рода као и у облицима женског рода и множине и једнине Л није било на крају речи, па је остало. Примери: радили, радиле, радила...

Ову гласовну промену запажамо у номинативу једнине неких придева;

номинатив: бео, дебео, кисео, весео

датив: белом, дебелом, киселом, веселом:

* у номинативу једнине неких именица:

део/ дела, пепео/ пепела, петао/ петла итд.

* у свим падежима, осим номинатива једнине и генитива множине именица које се завршавају на ЛАЦ:

гледалац/ гледаоци, гледалаца спасилац/спасиоци, спасилаца итд.

Ова гласовна промена не врши се у речима: болница, стрелац, белац, неваљалац, зналац, молба, школски итд. јер би дошло до забуне. Уз то новонастале речи у тренутку кад је ово правило престало да важи задржале су Л, па имамо дублете: СТО/СТОЛ, ТОПАО/ТОПАЛ, ВО/ВОЛ, СОКО/СОКОЛ итд. Речи које смо преузели из других језика, такође, имају само Л: ђенерал, генерал, маршал, журнал, фудбал, опал, метал, бокал, конзул итд.

Губљење сугласника

Наш језик не трпи гомилање сугласника јер их је тешко изговорити. Ова гласовна промена врши се најчешће у сугласничкој групи СТН која је резултат гласовне промене непостојаног А , па том приликом "настрада" сугласник Т. Тако, рецимо, у номинативу једнине придева ПОСТАН мушког рода, ове гласовне промене нема, али у генитиву једнине кад "излети" непостојано А имамо облик ПОСТНОГ, па Т, ради лакшег изговора, губи се и настаје облик ПОСНОГ. Ту појаву запажамо и у номинативу једнине истог придева женског рода ПОСНА. Губљење сугласника јавља се пошто се у творби речи изврше гласовне промене: једначење сугласника по звучности, а потом и једначење сугласника по месту творбе, и напокон долази до губљења сугласника; тако у глаголу ИШАРАТИ имамо све три промене. Наиме, овај глагол се гради од предлога ИЗ и глагола ШАРАТИ. Ту запажамо да се звучно З нашло испред безвучног Ш, те се по правилу једначења по звучности звучно З управља према другом безвучном Ш и прелази у свој безвучни парњак С; сад имамо овакав облик ИСШАРАТИ, где настаје нов проблем: зубно С нашло се испред предњонепчаног Ш, и мора се са њим изједначити ( једначење сугласника по месту творбе) -тако што ће С прећи у најсроднији - предњонепчани, а то је Ш. Сад имамо облик ИШШАРАТИ, где су се нашла два иста сугласника Ш један до другог и тако настаје и трећа гласовна промена губљење сугласника. Ова гласовна промена јавља се и у грађену изведених речи ( СЛАДОЛЕД +ЏИЈА= СЛАДОЛЕЏИЈА), јер се сугласник Д већ налази у сливеном сугласнику Џ. Ово се још боље види у латиници: SLADOLED+DŽIJA= SLADOLEDŽIJA. Сличну ситуацију имамо у дативу и локативу једнине именице ПРИПОВЕТКА. Кад се К испред наставка за облик И по гласовној промени сибиларизацији промени у Ц (ПРИПОВЕТЦИ) - долази до губљења сугласника Т јер се већ садржи у сливеном сугласнику Ц (ТС). Овде морам нагласити да су исправни облици: ПРИПОВЕЦИ и ПРИПОВЕТКИ, али - неисправан је облик ПРИПОВЕТЦИ.

Одступања од ове гласовне промене су:

у суперлативу придева НАЈЈАЧИ, НАЈЈЕДРИЈИ, НАЈЈАСНИЈИ итд.;

у неким сложеницама: ВАННАСТАВНИ, ОТЦЕПИТИ, ПРЕДДРЖАВНИ итд.;

код именица страног порекла са наставком КИЊА и придева са наставком НИ: финалисткиња, протестни, аористни итд.

Асимилација самогласника

Асимилација (лат.): 1. изједначење, претапање једног народа у други (нпр: Срба у Мађаре у Сегедину);2. грам. једначење гласова. Могао бих и о примарном значењу ове речи да вам причам, али овог пута, задржаћу се на секундарном значењу ове речи, тј. о асимилацији самогласника у српском језику. Свима су познате придевске присвојне заменице МОЈ и ТВОЈ. Генитив једнине гласи: МОЈЕГА и ТВОЈЕГА, а исправни су и облици: МОГА и ТВОГА. Е, сад да видимо како је до ових новијих облика дошло. Прво се "изгубило" нестабилно Ј, па су настали облици МОЕГА и ТВОЕГА. Овде се на асимилацију неотпорно Е попут Срба у Сегедину преобразило у О. Тако су настали нови облици МООГА и ТВООГА, и напокон је дошло до нове гласовне промене САЖИМАЊА САМОГЛАСНИКА (ВОКЛАЛА). Овде ћемо да завршимо са гласовним променама уз напомену да се од гласовне промене сажимања вокала одступа у следећим случајевима: ПООЧИМ, ЦРНООК, ЗООЛОГИЈА, ПООДМАЋИ, САМООДБРАНА, АНТИИСТОРИЈСКИ и сл.

Напомена: Вукову крилатицу "Пиши као што говориш, а читај како је написано" не треба држати здраво за готово, јер се, рецимо, пише: Стојим пред кућом, а чита се: Стојим преткућом.

Овде је очигледно у изговору дошло до гласовне промене једначења сугласника по звучности. Има још примера, а мало простора да их све наведем.

Приредио: П. Јокић