|
Naslovna
Mapa sajta
Suprotne rečenice
Atributske rečenice
Izrične, odnosne, mesne i vremenske rečenice
Zamenice
Infinitivna i prezentska osnova
Kako osvojiti devojku
Indijanski horoskop
Nazad na lektiru
Test ličnosti
Fonetika
Glasovne promene
Glagolski vid i rod
Stilske figure
Lek protiv raka
Biljke za šećeraše
Lekovite biljke
Jestive gljive u Mačvi
Zabava & igrice
Smrt Smail-age Čengića
|
|
Zavisne predikatske rečenice u složenoj rečenici po pravilu se ne
odvajaju zarezom od glavne nezavisne rečenice, osim ako nisu u
inverziji (kad je prvo zavisna, pa iza nje nezavisna rečenica).
Primer: Ručaću kad dođem iz škole (bez zareza).; Kad dođem iz škole,
ručaću (sa zarezom).
|
|
Nezavisan i zavisan odnos predikatskih rečenica u složenoj rečenici
Uvod:
Prvo da vidimo šta je rečenica?
Najprostije rečeno: rečenica je misao izgovorena ili napisana. Rečenice po sastavu delimo na proste i složene.
Prosta rečenica može biti neproširena kad ima samo subjekat i
predikat, ili samo jedan od ova dva člana. Evo primera:
Gori! U ovoj rečenici imamo samo predikat
"gori", subjekat je izostavljen, mada
nije teško naći ga: Gori vatra, itd. Sad evo primera sa jedino iskazanim subjektom: Gol! Ovde imamo samo subjekat; - imenicu: "gol", ali nije teško naći predikat: Postignut je gol. Prosta rečenica može pored subjekta i predikata imati neki dodatak imenici i glagolu, pa je takva rečenica dobila obeležje prosta proširena. Evo primera: Moj drug Mile brzo piše. Subjekat u ovoj rečenici iskazan je sintagmom "moj drug Mile" u nominativu jednine, a uz predikat "piše" imamo
i glagolski dodatak prilošku odredbu za način (kako piše) "brzo". U navedenom primeru koristili smo jedan nov termin "sintagma". Šta je sintagma? Sintagma je skup dve ili više reči objedinjenih istom funkcijom (službom) u rečenici. U našem
primeru tri reči: "moj drug Mile"
objedinjene su u funkciji subjekta. Sintagma ima jednu centralnu,
glavnu reč, koju imenujemo kao glavni član, dok su ostali zavisni
članovi. Hajde da pogledamo! Nije teško utvrditi da je imenica "Mile" glavna reč navedene sintagme, a da zamenica"moj" imenica "drug" ovde bliže određuju
imenicu "Mile", tj. imaju funkciju atributa.
Ako bismo iz prethodne sintagme izostavili imenicu "Mile" - ostala bi opet jedna sintagma: "moj drug". U daljoj analizi utvrdili bismo da je sad u novoj sintagmi glavna reč
imenica "drug", a njen zavisni član
prisvojna pridevska zamenica "moj" u
funkciji atributa.
Hajde sad da vidimo kakva je to
složena rečenica! To je rečenica koja ima dva ili više predikata,
odnosno, dve ili više prostih rečenica. Međutim, umesto termina prosta
rečenica češće se koristi termin predikatska rečenica, pa ćemo i mi
koristi ovaj drugi - predikatska rečenica. Dakle, složena rečenica
sadrži najmanje dve predikatske (proste) rečenice, na primer:
Mile peva, a Marko se smeje.
U ovoj složenoj rečenici imamo dve predikatske rečenice, jer ima dva predikata: peva i se smeje. I sad dolazimo do glavnog zadatka da razjasnimo odnos tih predikatskih rečenica u složenoj rečenici. Taj odnos kao u ovom
primeru može biti nezavisan, tj. svaka rečenica može se nezavisno od
druge koristiti. Nećemo pogrešiti ako napišemo: Mile peva. Dakle, stavimo tačku, jer isto možemo učiniti za drugu rečenicu - Marko se smeje.
Idi na vrh stranice!
|
|
Zavisan odnos predikatskih rečenica u složenoj rečenici:
U jednoj složenoj rečenici odnos predikatskih rečenica može biti takav da jedna ili više
predikatskih rečenica zavise od glavne rečenice i ne mogu se
izdvojiti. Da bismo ovo bolje razumeli, vratimo se i pogledajmo kako
se rečenični članovi mogu iskazati. U uvodnom delu videli smo da se
subjekat može iskazati jednom rečju i sintagmom, ali valja znati da
subjekat, objekat ili priloška odredba mogu biti iskazani celom jednom
predikatskom rečenicom. U tom slučaju takva predikatska rečenica
postaje zavisna jer, ustvari, ona je član glavne rečenice. Uzmimo za
primer narodnu poslovicu: Ko rano rani, dve
sreće grabi. Ovde imamo jednu složenu rečenicu, sastavljenu
od dve predikatske rečenice: 1. Ko rano rani, i 2. dve sreće grabi.
Prva rečenica je zavisna jer je subjekat glavne rečenice: "dve
sreće grabi". Da je to tako vidi se iz činjenice što umesto
rečenice "ko rano rani" možemo upotrebiti
samo jednu reč - imenicu "".
Šta se da zaključiti: zavisne rečenice nastaju tako što se neki
rečenični član umesto jedne reči ili sintagme probrazi u celu jednu
predikatsku rečenicu. Pogledajmo nekoliko primera:
1. Večeras idem na utakmicu. 2. Kad večeram, idem na utakmicu.
U primeru 1. priloška odredba za vreme iskazana je rečju (prilogom) "večeras",
a u primeru 2. - vremenskom rečenicom: "kad
večeram". Zašto je ova rečenica u zavisnom odnosu naspram
rečenice "idem na utakmicu"? Zato što označava vreme vršenja radnje u rečenici
"idem na utakmicu", ali i zato jer je sama za sebe nedorečena. Vidite
da rećenica "kad večeram" traži dopunu na pitanje ŠTA?
Još bolje ćemo razumeti kakve su to zavisne rečenice ako ih uporedimo sa prikolicom, a glavnu sa automobilom. Kao što znate iz iskustva automobil se kreće na
sopstveni pogon i može se kretati nezavisno od prikolice. Međutim,
prikolica se zakači za automobil i njeno kretanje zavisi od
automobila.
Na kraju, evo nekoliko složenih rečenica sa zavisnim predikatskim rečenicama. Zadatak je da otkriješ zavisnu rečenicu, a to se postiže tako što je zameniš jednom
rečju (ili predložno-padežnom konstrukcijom), a da smisao ne bude
izmenjen.
Primeri: 1. Ljudi koji peku hleb, dobro zarađuju. 2. Steva je otišao gde se deca igraju. 3. Mira je kupila što je potrebno za doručak. 4. Deca su našla gnezdo koje je
bilo srušeno. 5. Ivan nije došao u školu jer je bio bolestan. 6. Kad
svane jutro, idem u školu.
Ako hoćeš da vidiš moguća rešenja ovog zadatka, sledeći tekst prevuci levim klikom miša: 1. Pekari, 2. na
igralište, 3. užinu,
4.
srušeno, 5. zbog bolesti, 6.
Ujutro...
|
|
