Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

Klikni ovde da vidiš dva dobro urađena pismena zadatka!

Svet je pun zamki kad si bez oslonca

 

Kako napisati pismo

 

Glasovne promene

 

Glagolski vid i rod

 

Stilske figure

 

Test ličnosti

 

Indijanski horoskop

Kako napisati

pismeni zadatak

Autor: Petar Jokić

Opšti uslovi:

1. Jasno u glavi, jasno u izrazu.

2. Samostalnost u pisanju i građenje rečenica prema svojim sposobnostima;

3. Čitanje dela dobrih pisaca je treći uslov;

4. Vežbe: Što češće zapisujte svoja zapažanja i svoje misli o bilo kom predmetu;

5. Red u izlaganju;

6.Pregledajte i ispravljajte pažljivo ono što ste napisali.

♥ Prvi uslov:

Zapazili ste da kad pišete nekom pismo kako se ne mučite sa izrazom, sa pisanjem, sve ide glatko i tečno, pero prosto ne stiže da prenese na hartiju vaše misli i osećanja. Dakle, jasno u glavi, jasno u izrazu ovde se potvrđuje, jer pišete o onome što vam je poznato, što razumete.

♥ Drugi uslov:

Ne pišite dugim rečenicama i nemojte na silu nastojati da vam one budu stilski bogate i nakićene. Pišite prema svojim mogućnostima. Treba pisati onolikom dužinom rečenice koliku nam dopušta naša misao, pa će sa razvijenijom mišlju doći i do razvijenije rečenice.

♥ Treći uslov:

Čitanje dela dobrih pisaca je treći uslov za naše napredovanje. Međutim, to ne znači da koristimo njihove rečenice, nego da čitanjem bogatimo svoj rečnik. To usvajanje tuđeg blaga vrši se neprimetno, često i nesvesno. Treba samo čitati polagano s pažnjom, trudeći se da osetimo lepotu nekog izraza. U tu svrhu nije zgoreg naučiti napamet neku pesmu, ili deo proznog teksta koji nam se dopao.

♥ Četvrti uslov:

Da bismo napredovali, moramo vežbati, a to činimo tako što češće zapisujemo svoja zapažanja i svoje misli i osećanja. Bili ste na izletu, proslavi, utakmici, koncertu. Opišite šta ste sve zapazili tom prilikom. Diskutovali ste s drugom o nekom pitanju koje je blisko njemu i vama, potrudite se da tu diskusiju što vernije zabeležite, imaćete dvostruku korist: vežbaćete se u pismenosti i uočavaćete svoje i njegove slabe i jake dokaze u diskusiji. Pročitali ste neku knjigu, zabeležite ukratko njenu sadržinu i dajte svoj kritički sud o njoj; kasnije ćete negde naći kritički prikaz te knjige, a pa ćete uporediti svoja zapažanja sa kritičarevim. Možda ćete otkriti da ste vi zapazili nešto što je njemu promaklo.

Idi na vrh stranice!

 

♥ Peti uslov:

 

Potrebno je postići red u izlaganju. Da biste to postigli, neophodno je pre pisanja da napravite plan svog pismenog rada. Ovaj uslov je ovde po redu peti, ali po važnosti je na prvom mestu. Bez plana biće problema, pa vam se može dogoditi da ponavljate već rečeno, odnosno, da se vrtite u krug. Ovde je veoma važno da svaka nova rečenica kaže nešto novo, i ne pokušavajte da pošto-poto proširite zadatak, ponavljanjem već rečenog, a naročito vodite računa da ne ponavljate iste reči i izraze. Ako ste jednom upotrebili prilog "kada", drugi put možete reći "posle", ili "zatim", ili "nakon toga", ili "potom" i td. Takođe, pazite da uz glagole ne koristite lične zamenice jer se po glagolskom obliku vidi koje je lice. Zar nije ružno: "Ja sam ustao, ja sam se umio, ja sam doručkovao"... U pisanju koristite više prezent i aorist, a manje perfekat pa će čitalac imati utisak da se radnja zbiva pred njegovim očima. Zašto se ovaj peti ulov često ne uvažava ima više razloga. Jedan od njih je taj da se autor naknadno nečeg setio, pa misli da je moguće bez obzira na red u izlaganju da ga „zadene“ bilo gde. Tako, recimo, kod portretisanja kad opišemo spoljašnji (fizički) izgled ličnosti i pređemo na karakterne osobine, odjednom smo se setili da osoba ima plave oči i kriv nos. Ova greška nas upućuje na poslednji šesti uslov:

 

♥ Šesti uslov:

 

Pregledajte i ispravljajte pažljivo ono što ste napisali. Treba znati da je retko kome dato da u prvom zamahu pera postigne najbolji izraz. Poznato je da su i najveći pisci ispravljali svoje tekstove po nekoliko puta i u rukopisu i u već složenom tekstu u štampariji, a neki su čak menjali delove teksta u narednim izdanjima; sve ovo da bi našli bolji i sažetiji izraz, tačnije formulisanu misao, skladniju rečenicu, življu i plastičniju sliku. Ako su oni nalazili greške i neuspela mesta, koliko ćemo tek mi imati potrebe da pregledamo jedanput, dvaput i više puta ono što smo napisali i da prema svojim mogućnostima ispravimo pogreške. Da je tako radio jedan učenik ne bi propustio ovakvu grešku u svojoj rečenici: „Narodna poezija govori o Marku Kraljeviću, Milošu, Kosovu Polju, knezu Lazaru, koji padoše u borbi protiv turskog osvajača“, gde je očigledna logička greška da Kosovo Polje ne može da „padne u borbi protiv turskog osvajača“.
  CONTACT