♥ Peti uslov: Potrebno je postići red u izlaganju. Da biste to postigli, neophodno je pre pisanja da napravite plan svog pismenog rada. Ovaj uslov je ovde po redu peti, ali po važnosti je na prvom mestu. Bez plana biće problema, pa vam se može dogoditi da ponavljate već rečeno, odnosno, da se vrtite u krug. Ovde je veoma važno da svaka nova rečenica kaže nešto novo, i ne pokušavajte da pošto-poto proširite zadatak, ponavljanjem već rečenog, a naročito vodite računa da ne ponavljate iste reči i izraze. Ako ste jednom upotrebili prilog "kada", drugi put možete reći "posle", ili "zatim", ili "nakon toga", ili "potom" i td. Takođe, pazite da uz glagole ne koristite lične zamenice jer se po glagolskom obliku vidi koje je lice. Zar nije ružno: "Ja sam ustao, ja sam se umio, ja sam doručkovao"... U pisanju koristite više prezent i aorist, a manje perfekat pa će čitalac imati utisak da se radnja zbiva pred njegovim očima. Često svojim učenicima kažem: „Vrednija je šaka bisera od brda šljunka“. Zašto se ovaj peti ulov često ne uvažava ima više razloga. Jedan od njih je taj da se autor naknadno nečeg setio, pa misli da je moguće bez obzira na red u izlaganju da ga „zadene“ bilo gde. Tako, recimo, kod portretisanja kad opišemo spoljašnji (fizički) izgled ličnosti i pređemo na karakterne osobine, odjednom smo se setili da osoba ima plave oči i kriv nos. Ova greška nas upućuje na poslednji  šesti uslov:

♥ Šesti uslov: Pregledajte i ispravljajte pažljivo ono što ste napisali. Treba znati da je retko kome dato da u prvom zamahu pera postigne najbolji izraz. Poznato je da su i najveći pisci ispravljali svoje tekstove po nekoliko puta i u rukopisu i u već složenom tekstu u štampariji, a neki su čak menjali delove teksta u narednim izdanjima; sve ovo da bi našli bolji i sažetiji izraz, tačnije formulisanu misao, skladniju rečenicu, življu i plastičniju sliku. Ako su oni nalazili greške i neuspela mesta, koliko ćemo tek mi imati potrebe da pregledamo jedanput, dvaput i više puta ono što smo napisali i da prema svojim mogućnostima ispravimo pogreške. Da je tako radio jedan učenik ne bi propustio ovakvu grešku u svojoj rečenici: „Narodna poezija govori o Marku Kraljeviću, Milošu, Kosovu Polju, knezu Lazaru, koji padoše u borbi protiv turskog osvajača“, gde je očigledna logička greška da Kosovo Polje ne može da „padne u borbi protiv turskog osvajača“.