|
Добро дошли у Табановић код Шапца
|
Kultura☻ДЕЦА ПИШУ☻ДЕЦА ПИШУ☻ДЕЦА ПИШУ☻ |
|||
|
Naslovna
|
Ромале, ромали Кажу многи да је смех здрав. Али ми то понекад узимамо здраво за готово, па помало и претерамо. Био је понедељак, а ми смо имали час физике и наравно, договорену писмену вежбу. Радили смо предано и озбиљних лица. У учионици се чуло само наше дисање и шуштање листова дневника које је наставница превртала. Нико у том тренутку није обраћао пажњу на свет с друге стране прозора. Тамо је живот бујао и преливао се; трава се зеленила и благо њихала на поветарцу; крошње високих борова се поносно уздизале; по гранама вешто је скакала мала хитра веверица;небо се расцветало, а златно огледало сунца разбило се и расуло свуда по њему. Ипак остали смо неми и једино што нам је било у памети – била је писмена вежба На лицу наставнице назирао се смешак задовољства што смо тако мирни. Али, морало је све то нешто да поквари. Прво су се чули тихи гласови петака. Настало је и код нас кошкање и пробудила се радозналост за то што се тамо дешава, а ми пропуштамо. Само тренутак касније ходником је промарширао Милош Кнежевић, чувени Палачињак, имитирајући Ану Николић с песмом Ромале, ромали. Одједном сви смо прснули у гласан смех. Чак се и наставница насмејала.Час се завршио, а ми смо се и даље смејали и певали : Ромале, ромали. ЈОВАНА ТОМИЋ VI/6
|
JELENA
Baćanović VIII/5