Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

O čemu pevaju

Ono o čemu pevaju ove malobrojne pesme potiče iz tradicije o toku i ishodu sukoba turske i srpske vojske na Kosovu 28. juna 1389. godine na Vidovdan. Osnovu predanja čini herojski podvig Miloša Obilića i izdaja Vuka Brankovića. Istorijski gledano narodni pevač je neopravdano krivicu za poraz svalio na Vuka Brankovića, koji je, istini za volju, bio vladar Kosova, pa neozbiljno zvuči da je čovek sam sebe izdao. U očima narodnog stvaraoca njegova krivica je, valjda, jedino u činjenici da je ostao živ. Ova suluda ideja da svi treba da izginemo, nažalost, živi i danas: Ginite časno da biste večno živeli?!? Narodna poezija govori i o događajima koji su prethodili Kosovskom boju. Kneževa večera

Kritički osvrt:

U pesmama kosovskog ciklusa dominiraju dva glavna motiva data u kontrastu: motiv herojske pogibije i motiv izdaje. Po shvatanju narodnog pevača svi izginuli su heroji, a oni koji su boj preživeli izdajnici su. Ovako uprošćeno klasifikovanje navodi na jednostavan zaključak: da su svi naši praroditelji - izdajnici, pa i narodni stvaraoci, jer su potomci preživelih iz Bitke na Kosovu, što je, naravno, čista glupost. Naravno, trebalo je naći uzroke poraza, pa su ga našli u Vuku Brankoviću, koji je zarobljen i odveden u ropstvo, ali je preživeo bitku. Niko, međutim, ne analizira vremenske uslove i vojničku opremu. Činjenica da je srpska vojska nosila teške metalne okolpe, a da su turski vojnici bili u platnenoj odeći i tako bili laka meta za strele i koplja. Baš zbog toga u početku bitke Srbi stiču znatnu prednost (bitka je počela oko 8 časova), 28. juna. Kako je vreme odmicalo, ispod oklopa srpskih ratnika kipeo je ne samo znoj, nego i krv, pa ova zaštita od strela i kopalja postaje velika mana, jer je ispijala poslednje atome snage (Danas savremena pancir oprema ima oko 20 kg, bez štitnika za noge). Zamislite da trčkarate od jutra do mraka sa tim teretom. Ako ste i dalje sumnjičavi za ovo objašnjenje, onda pred kraj juna obucite trenerku i trčkarajte po suncu od jutra do podne, tek da vidite - nije lako bilo ni Turcima. Kosovka devojka
Klikni na sličicu da vidiš veću!

Utisci:

Ističući karakterne osobine majke Jugovića, jedna učenica VI razreda je rekla: "Majka Jugovića je bila hrabra žena jer je rodila devet Jugovića i sve ih poslala u Boj na Kosovo da poginu za slobodu Srbije".

Kosovski ciklus

epskih narodnih pesama

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Pesme o Kosovskom boju spadaju među umetnički najuspelija ostvarenja naše narodne epike. U pesmi Zidanje Ravanice veliča se i slavi srednjovekovna prošlost, navode zadužbine starih vladara koje u narodnoj pesmi predstavljaju moralnu snagu za pobedu nad osvajačem.

Kneževa večera

Ova pesma iznosi klevetom Vuka Brankovića izazvanu sumnju kneza Lazara u vernost Miloša Obilića i Obilićev zavet na podvig. Skup kneza Lazara sa srpskim velikašima i vitezovima odigrao se na tajnom mestu u Kruševcu, noć uoči bitke na Kosovu polju. Svi su za stolom imali svoje mesto i bili su raspoređeni po važnosti. Na čelu stola sedeo je Lazar, s njegove desne strane stari Jug Bogdan i devet Jugovića, a sa leve strane Vuk Branković i ostala gospoda. Na dnu stola, naspram kneza Lazara sedeo je njegov najveći i najbolji vitez, Miloš Obilić. U svojoj zdravici Knez Lazar nazdravlja svojim gostima po njihovoj važnosti i osobinama, prvo po stareštvu, pa po gospodstvu, milosti, lepoti, visini i na kraju po junaštvu. Zaplet nastaje kada knez nazdravi Milošu Obiliću i svojim rečima iskaže sumnju u njegovu vernost. Kneževe reči prekora su pune blagosti, jer umesto pretnje kaznom on Milošu nudi nagradu za dotadašnju vernost. Nepravedno optužen za izdaju i osramoćen pred ostalom srpskom gospodom, Miloš Obilić na kneževe blage reči je reagovao burno. Došlo je do sukoba između dve centralne ličnosti kosovskog epa. Miloš se zahvalio knezu na daru, ali ne i na njegovoj besedi. Za sebe je rekao da nikada nije bio, niti će biti izdajnik i upozorio je kneza da je pravi izdajnik onaj ko je njemu najbliži. Miloš je sumnjao da su klevete potekle od Vuka Brankovića i znao je da svoju čast može odbraniti samo junačkom borbom u boju na Kosovu. Da bi dokazao svoju ispravnost i odanost bio je spreman i da umre. Zbog toga je dao zakletvu pred svim gostima da će ubiti turskog cara Murata i da će se, ako kojim slučajem preživi, osvetiti Vuku Brankoviću zbog klevete.

Analiza

večera
Kneževa večera Klikni na sliku da je vidiš u pravoj veličini

Kneževa večera je predstavljena kao dramska scena. Ona podseća na tajnu večeru apostola. Zaplet počinje kada se knez Lazar obrati Milošu Obiliću na vrlo neobičan, za Miloša uvredljiv način. Nazdravljanje je često korišćena situacija. Dramatizuje radnju i podstiče na dalji tok. Dok nazdravlja knez Lazar nabraja kosovske junake, tako da je funkcija ove pesme kataloško nizanje junaka po njihovoj važnosti i epskoj slavi. Taj postupak prikazivanja junaka naziva se epski katalog junaka. U ovom odlomku najupečatljivije je predstavljanje Miloša Obilića i Vuka Brankovića. Oni su predstavljeni kao suprotnosti. Miloševa odrednica je junaštvo, a Vukova gospodstvo. Pošto je Miloš poginuo na Kosovu polju, a Vuk Branković je izvukao živu glavu, na toj istorijskoj činjenici se izgradila legenda o izdaji, tako da su, pre nego što su istoričari dokazali suprotno, motiv izdaje i Vuk Branković kao negativan junak i izdajnik ušli u narodnu književnost. Pesme Kosovka devojka i Smrt majke Jugovića kazuju posledice krvavog sukoba nagoveštavajući mračne vekove srpskog naroda. Bezimena kosovka devojka dan posle bitke obilazi bojište; prevrće mrtve i ranjene junake, tražeći verenika, kuma i devera, nailazi na groznu sliku jednog ranjenika:

Kog junaka u životu nađe,

Umiva ga hlađanom vodicom,

Pričešćuje vinom crvenijem

I zalaže hlebom bijelijem.

Namera je namerila bila

Na junaka Orlovića Pavla,

Na kneževa mlada barjaktara

I njega je našla u životu;

Desna mu je ruka odsečena

I lijeva noga do koljena;

Vita su mu rebra izlomljena:

Vide mu se džigerice bele;

Preterivanje:Ovako ranjen čovek ne bi preživeo ni desetak minuta, a kamoli još jedan-dva dana posle bitke!

Izmiče ga iz te mnoge krvce,

Umiva ga hlađanom vodicom,

Pričešćuje vinom crvenijem

I zalaže hlebom bijelijem.

Od Pavla Orlovića sazna za sudbinu svojih najmilijih:"Sestro draga, kosovko devojko!

Vidiš, dušo, ona koplja bojna,

Ponajviša, a i po najgušća.

Onde j'pala krvca od junaka,

Ta dobrome konju do stremena,

Do stremena i do uzenđije,

A junaku do svilena pasa.

Hiperbola - preterivanje

Onde su ti sva tri poginula!

Kad devojka saslušala reči,

Proli suze niz bijelo lice,

Onda ode svom bijelu dvoru,

Kukajući iz bijela grla:

Jao, jadna, hude sam ti sreće!

Da se, jadna, za zelen bor 'vatim,

I on bi se zelen osušio!

Idi na vrh stranice!

Lik Kosovke devojke

U završnim stihovima ove pesme, u liku bezimene devojke, naslikana je sudbina hiljade mladih devojaka koje neće imati za koga da se udaju, jer sve što su volele ostalo je u krvi na Kosovu polju, pa život gubi smisao. Naravno, narodni stvaralac nije bio vidovit, ove pesme su nastale mnogo kasnije pošto su posledice poraza na Kosovu polju postale vidljive; kad je narod srpski pod ponižavajućim uslovima ropskog življenja zavapio: Ustajte, mrtvi, da legnemo živi! Pesma:

Smrt majke Jugovića

slika ovu hrabru i dostojanstvenu ženu čiji bol za izgubljenim sinovima i mužem gradacijski raste; ređaju se sve strašnije slike: prva slika - kad svoje voljene, nađe mrtve na bojištu, druga - kad snahe udovice plaču, treća - kad se Damjanov konj Zelenko javi vriskom u ponoć, žaleći gospodara, i konačno četvrta najstrašnija slika - kad vesnici nesreće, gavranovi, u krilo majke bacaju Damjanovu ruku; nagomilani bol razbija tvrdo majčino srce. Ustvari, bolje reći: jako srce raspuklo se od izliva nežnih majčinih osećanja; neizrecivi bol i tuga rastu i guše. Međutim, baš u trenucima drhtavog milovanja istrgnute sinovljeve ruke kroz sećanje na divne momente detinjstva, ovu čvrstu ženu slama ne bol, već ljubav. Fantastična, nerealna slika u početku pesme ima funkciju da naglasi neverovatnu, ali istinitu sliku tragedije. Iako pesma peva o konkretnoj osobi, slično je kao i u prethodnoj pesmi u liku majke Jugovića prikazana zla sudbina desetine hiljada srpskih majki koje su na Kosovu izgubile sinove i muževe. To se u teoriji književnosti zove KOLEKTIVNI LIK. Pesma Car Lazar i carica Milic jedna je od najlepših. Veoma uspele kompozicije, obuhvata najznačajnija doživljavanja kosovskih junaka uoči boja, polazak u boj i, najzad, dolazak glasnika koji kazuje tok i posledice krvavog sukoba. Pesma ostvaruje izuzetno snažne, upečatljive likove kosovskih ratnika koji borbu za slobodu osećaju kao najveću dužnost i čast. Boško Jugović odbija da ostane sestri od zakletve, iako je od cara dobio odobrenje:

"O moj brate, Boško Jugoviću!

Car je tebe mene poklonio,

Da ne ideš na boj na Kosovo,

I tebe je blagosov kazao,

Da daš barjak, kome tebe drago,

Da ostaneš sa mnom u Kruševcu,

Da imadem brata od zakletve."

Al' govori Boško Jugoviću:

"Idi, sestro, na bijelu kulu;

A ja ti se ne bih povratio,

Ni iz ruke krstaš barjak dao,

Da mi care pokloni Kruševac;

Da mi reče družina ostala:

Gle strašivca, Boška Jugovića!

On ne smjede poći u Kosovo

Za krst časni krvcu proljevati

I za svoju vjeru umrijeti."

Sestra redom zaustavlja braću i moli ih da sa njom bar jedan ostane, ali svi redom odbijaju. Na kraju iscrpljena pada. Knez Lazar naređuje slugi Golubanu da ostane:

Kad to začu sluga Golubane,

Proli suze niz bijelo lice,

Pa odsjede od konja labuda,

Uze gospu na bijele ruke,

Odnese je na tananu kulu;

Al' svom srcu odoljet' ne može,

Da ne ide na boj na Kosovo,

Već se vrati do konja labuda,

Posjede ga, ode u Kosovo.

Sutradan crni gavranovi, vesnici nesreće, sleću na kulu kneza Lazara i carici saopštvaju tužne vesti:

Viđeli smo dvije silne vojske;

Vojske su se juče udarile,

Obadva su cara poginula;

Od Turaka nešto i ostalo,

A od Srba i što je ostalo,

Sve ranjeno i iskrvavljeno.

Istom oni tako besjeđahu,

Al' eto ti sluge Milutina,

Nosi desnu u lijevoj ruku,

(Hiperbola)

Na njemu je rana sedamnaest,

Vas mu konjic u krv ogreznuo;

Veli njemu gospođa Milica:

Što je, bolan, slugo Milutine?

Zar izdade cara na Kosovu?

U caričinom obraćanju slugi Milutinu, naslućuje se motiv izdaje u činjenici da je neko živ, pa makar na samrti bio. Sledi završna scena o izdaji Vuka Brankovića:

"A što pitaš za prokletog Vuka,

Proklet bio i ko ga rodio!

Prokleto mu pleme i koljeno!

On izdade cara na Kosovu

I odvede dvanaest hiljada,

Gospo moja! ljutog oklopnika.

Neko je za poraz morao biti kriv, a najlakše je krivicu svaliti na preživele. E, da su kojom srećom svi do jedno izginuli, onda bi se srpsko seme utrnulo.

Jezik i stil:

Stih ovih pesama je deseterac. Narodni stvaralac je tu strogo dosledan, pa zbog toga imamo mešavinu ekavice i ijekavice; opisi su bogati stalnim epitetima: koplja bojna, vita rebra, bijele ruke itd. Takođe, anonimni autor često koristi simbol i metaforu; da bi istakao hrabrost i junaštvo izginulih ratnika, on svesno bira ime i prezime. Teško ranjeni ratnik nosi biblijsko ime apostola Pavla, a prezime Orlović asocira na neustrašivu i snažnu pticu koja je i zvanični grb Srbije.

Pokosovski ciklus

  CONTACT