Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo
autor
Ivo Andrić

Glavni lik

Kao centralni lik u ovim pripovetkama javlja se bezimeni dečak (izuzetak je Lazar u "Kuli" i "U zavadi sa svetom". Sve pomalo liči na Branka Ćopića u "Bašti sljezove boje" samo je razlika u tome što Ćopić jasno stavlja do znanja da priča svoje doživljaje. Ovde, međutim, Andrić to prećutkuje, a li može se zaključiti da i on evocira svoje doživljaje. Lazar u "Kuli" kao i neimenovani dečak iz pripovedaka "Deca", "Knjiga", "Prozor" imaju zajedničku karakternu osobinu. To su ličnosti visokog morala. Imaju svojih slabosti kao što je strah i patnja. Ali nikad ne postupaju nečovečno po cenu da budu izopšteni iz družine. Glavni junak iz priče "Deca" ne udara jevrejskog dečaka i zbog toga ga družina prezire; Lazar u "Kuli" potajno se divi maloj devojčici, koja ne zna za strah. Andrić namerno (po mom skromnom mišljenju) nije hteo da toliko pozitivne energije pripiše sebi kako bi izbegao slavospeve od kojih Ćopić nije bio imun.

Aska i vuk

 

Prokleta avlija

 

Jelena žena koje nema

 

Gledanje u dlan

 

Na obali

 

Ćorkan i Švabica

Prozor

Autor: Ivo Andrić

Književni rod: epika

Književna vrsta: pripovetke;

O piscu klikni ovde!

Analiza pripovedaka:

Prozor

Tema: Između dve vatre

Ideja (poruka): Ima dana kad uz sav naš trud ne možemo izbeći neugodne događaje. Andrić hoće da kaže kako je naš život na ovoj planeti uklesan u zvezdama i da ga uprkos našem opiranju ne možemo izmeniti.

Mesto i vreme radnje: Periferija Sarajeva početkom 20-og veka

Fabula

U uvodnom delu pripovetke Andrić nam predstavlja babu Kokotović čiji su prozor trebalo da razbiju on i njegov zagonetni drug Miško. Baba Kokotović živela je u staroj kući na periferiji Sarajeva. Bila je pravi namćor; i ona, i njena kuća - decu su podsećali na vešticu iz bajki. "Debela sa starinskim naočarima koje su joj se upijale u teško salo bezbojnog lica... Nepoverljiva i mrka, ali ljubopitljiva, grlata, ćudljiva i pokretna kad joj treba, ona je bila prilična napast za komšiluk, ali naročito stroga prema deci koja su se igrala pod njenim prozorima ili oko njene bašte." Poziv svog druga da toj ženi te večeri polupaju prozor, mali Iva je odbio. Složio se s Miškom da je baba grozna, ali da je razbijanje prozora stroga kazna. Nećeš?, rekao je Miško, i posle Andrićevog objašnjena, okrenuo se i otišao. Iva do kasno u veče razmišlja šta da uradi, kako da spreči svog druga. U jednom trenutku hteo je otići kod babe da je upozori, ali je i od toga odustao. Tako je stiglo veče. Za vreme večere, mučnu sliku strogog oca, koji bez ijedne reči jede, pojačava dečakova zebnja: šta će se dogoditi. Nemu tišinu prekinuo je rezak zvuk polupanog stakla njihovog prozora. Sa tim zveketom. priča Andrić, u sobu su upali i Miško, i njegovo"Nećeš", i učitelj i policija; sve ono od čega je Andrić strahovao. Naravno, sve to je bilo samo u njegovim mislima strašno kao Sudnji dan. Nastala je tišina posle koje se pred malim Ivom stvorila krupna očeva pojava i njegove zlovoljne reči: To su, svakako, tvoji krasni jarani! Posle toga, mali Iva dobio je grdne batine kaišem, a da ga po običaju majka tom prilikom nije uzela u zaštitu. Sutradan dok je vidao rane, dečaka Ivu, na nemile događaje podsećali su još i jastuk bez navlake zaturen u polupano okno prozora.

Lik Miška iz pripovetke "Prozor"

Andrić za njega kaže: "Bio je možda i godinu-dve mlađi od mene, i sitan je bio i neugledan, ali hrabar i preduzimljiv, sa nepredvidljivim nastupima i zloće i dobrote".

Panorama

Interpretacija:

Iz današnje perspektive teško je shvatiti kako se mladi Andrić, učenik trećeg razreda gimnazije, danas VII razred osnovne škole, zaluđivao gledajući slike svetskih gradova i neobičnih predela. Da bismo to razumeli, valja reći da se radnja ove pripovetke odvija u Sarajevu u vreme Austro-Ugarske okupacije. Priča počinje kad u grad dođe neobična prodavnica pod zvučnim naslovom Panorama svijeta. Za nešto kovanog novca u ovoj radnji moglo se zakupiti sedište i na posebnom ekranu gledati slike svetskih gradova i pejzaža. Kao svaka novina, ova atrakcija, u početku privukla je znatan broj gledalaca. Međutim, niko od njih nije bio tako impresioniran do ludila kao mali Ivo. Vreme van "panorame" provodio je tako što je gradeći virtualni svet od viđenih slika uranjao u njega, zanemarivši realni svet oko sebe. Zbog toga popustio je u školi i zabrinuo majku. Jedanput je u "panoramu" otišao sa svojim najboljim drugom Lazarom i tom prilikom doživeo grdno razočarenje kad je Laza, posle prvog kruga slika, ustao i rekao da to nije ništa, naglašavajući da ne vredi uloženog novca. Ivi je trebalo dosta vremena da Lazinu "uvredu", rđav sud o "panorami" - preboli.

Idi na vrh stranice za nastavak priče!

Dugo, još dugo, pošto je "panorama" zbog bankrotstva odselila, Andrić je sanjario oživljavajući neme likove sa ekrana. U mašti je gledao kako devojčica iz Ria de Ženeira raste, kako joj stare roditelji, kako joj umire prvo otac, a onda i majka. Danas, deci ovog veka, što se zaluđuju besplatnim video-igricama, bliži je mali Ivo nego Lazar. Izbor je vaš, a odluka teška.

U zavadi sa svetom

Tema: Kako deca vide svet starijih

Ideja: Mladi neodoljivo žele da podražavaju odrasle ljude, pa je neophodno da ih iskusniji umere na pozitivan uzor ličnosti, jer ih u tom dobu više privlače izuzeci, oni što "iskaču" iz učmale svakodnevnice

Fabula

Ovo je priča o dečijoj radoznalosti i imaginarnoj stvarnosti koje prate detinjstvo. Lazar, učenik trećeg rareda osnovne škole, ima običaj da skriven iza loze sluša razgovore starijih ljudi. Tako je ovaj dečak zadovoljavao svoju radoznalost, iako u tim razgovorima za njega nije bilo ništa zanimljivo. Ljudi su raspravljali o cenama i robi, o kupovini i prodaji. Ali, jedne nedelje došla je na red i priča o izvesnom gospodinu Nikoli koji nije mogao dobiti posao jer je bio sumnjiv. Na Lazara poseban utisak ostavio je pridev: SUMNJIV, mada njegovo pravo značenje nije razumeo, ali je naslućivao da je reč o nečem teškom, i da zbog toga ljudi o tome tako malo govore. Lazar se pčeo raspitivati ko je taj čovek. Od drugova nije mnogo doznao, jer oni su, posle njegovog pitanja, priču usmeravali u drugom pravcu. Od tetke Mile saznao je tek toliko da je taj Nikola rekao nešto što se ne govori, te je zbog toga kod kotorskog predstojnika uveden u spisak sumnjivih, pa ga prate i nadziru. Međutim, Lazar nije prestao da razmišlja o tome kakav je život sumnjivog čoveka, i koliko se on razlikuje od običnog svakodnevnog života. Napokon, posle letnjeg raspusta kad se već upisao u četvrti razerd, Lazar je uspeo da vidi tog čoveka. "Bio je riđ, malo boginjav, imao je modre oči sa dugim, gotovo belim trepavicama. Od tih trepavica izgledalo je kao da mu u očima lebdi osmejah. Odelo na njemu, kao kod većine malih majstora, pola narodno, pola švapsko. I ništa više, i ništa značajnije, ni zanimlkivije." Lazar je bio razočaran jer ga je zamišljo drukčije. Ali, tešio se da je taj spoljašnji izgled samo paravan što stvarno jeste Nikola. Okupiran mišlju o sumnjivom čoveku jedne srede u novembru, kad nije bilo nastave, Nikola se povukao u svoju "veliku sobu", ćutljiv i mrk razmakao je zavese i bacio pogled na ulicu. Prošao je gradski veterinar, pa upravnik njegove škole, pa Boško Policija, što je dečaka posebno radovalo. Učinilo mu se da oni ne zamiču iza ugla, nego da se iskupljaju tu ispod njegovog prozora da bi bili svedoci onoga što će se sad desiti Biio je rešen da tu i sada izgovori tu sudbonosnu reč. Međutim, on ne zna kako ta reč glasi. "Stao je raskoračen nasred sobe, okrenuo se prozorima iza kojih je bio dan i jednako prolazio svet, stegao je psenice, isprsio se, protegnuo vrat napred i, široko otvorenih usta, ali bez glasa, bez slovca jednog, samo voljom i mišlju i hriputavim dahom izgovorio, zamislio da izgovara nepoznatu reč koja se ne kazuje...a posle koje se postaje SUMNJIV. - Eto! Kad je napustio veliku sobu, sreo je mlekaricu koja ga je upitala da li želi jomuže, ne primetivši da je on U ZAVADI SA CELIM SVETOM. Obukao se i dva puta prošetao čaršijom, a niko, baš niko nije ga primetio. Kad se vratio kući, sve je bilo uobičajeno. Treba dugo čekati na posledice mislio je on. I napokon, u jednom trenutku u kuhinju je ušla tetka Mila, i prolazeći pored njega rekla je: "Ej, Lazare, na moru vozare! Šta je ? Što si se zamislio?" Neka moćna struja vukla je dečaka da skoči i da je zagrli. Mila je prošla, a on je ostao u svom položaju, sklopljenih očiju.. U njemu su njegov strah i njegova odlučnost hvatali neku ravnotežu da žive u očekivanju onog što mora doći.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Kula, Deca i Knjiga - ovde

  CONTACT