Gramatika

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Gramatika Bezlične rečenice Autor: Petar Jokić, nastavnik Šta je bezlična rečenica? Najprostije rečeno to su rečenice bez subjekta. One najčešće označavaju neka zbivanja u prirodi: Grmi. Seva. Naoblačilo se. Razvedrilo se. itd, Očito je da te rečenice ipak imaju vršioca zbivanja, ali ga nije moguće odrediti. Naravno, takve su i rečenice iz svakodnevne komunikacije tipa: Na svadbi se igralo i pevalo sve do zore. O tome se pričalo nedelju dana. U grad se svakodnevno odlazilo. itd. Nema sumnje da je radnje: igrati, pevati, pričati i odlaziti neko vršio, ali se iz predikata ne može otkriti KO. Pošto im je subjekat nepoznat, onda im je i lice predikata neodređeno i javlja se u neutralnom obliku, a to je TREĆE LICE JEDNINE SREDNJEG RODA. Predikati bezličnih rečenica većinom su neprelazni i povratni glagoli sa značenjem nekog zbivanja ili procesa. Međutim, svaki glagol može se OBZLIČITI pomoću povratne zamenice SE. Evo primera kako rečenicu sa poznatim subjektom obezličiti: Prošlog meseca u Kragujevcu su štrajkovali radnici fabrike oružja. Ko je štrajkovao? (Poznat je subjekat u trećem licu množine - Radnici. Ako ovu rečenicu preformulišemo da glasi: Prošlog meseca u Kragujevcu, u fabrici oružja se štrajkovalo. - dobili smo bezličnu rečenicu jer je predikat u neutralnom TREĆEM LICU JEDNINE SREDNJEG RODA, a subjekat NEPOZNAT. Učenicima skrećem pažnju na ovaj primer pošto se od njih često u kontrolnim zadacima traži da rečenicu sa glagolom u ličnom glagolskom obliku preformulišu u BEZLIČNU REČENICU. I još nešto bezlične rečenice ne treba brkati sa rečenicama u kojim je subjekat izostavljen, ali se iz glagolskog oblika "VIDI" lice. Primer: 1. Pišem, Čitaš, Galame. Ko piše? - Ja. Ko čita? - Ti. Ko Galami? Oni! VEŽBA: Preformulišite sledeće rečenice tako da ih učinite BEZLIČNIM: 1. Ljudi u selu ustaju rano. 2. Ljudi mnogo pričaju, a malo rade. 3. Na utakmici lokalnog tima posetioci su vikali na sudiju. Ako nisi siguran u svoj odgovor, levim klikom "miša" - prevuci prazan prostor da vidiš rešenje: Rešenje: 1. U selu se ustaje rano. 2. Mnogo se priča, a malo radi. 3. Na utakmici lokalnog tima mnogo se vikalo na sudiju. Nepotpune rečenice Šta je nepotpuna rečenica? Nepotpunim rečenicama zovemo rečenice u kojim je izostavljen i subjekat, pa čak i predikat, ali one uprkos tome imaju potpuno značenje jer se, što je najvažnije, predikat može odrediti iz prethodne rečenice. Ovakve rečenice najčešće se kazuju u trenucima velikog uzbuđenja, ali mogu biti u odgovorima učenika na postavljena pitanja. Nastavnik pita: - "Kad je bila Kosovska bitka? Učenik: - "1389." Izostavljen je subjekat: Kosovska bitka , ali i predikat: je bila, a iskazana je samo priloška odredba vremena 1389. Slično se događa u svakodnevnoj komunikaciji: Gde ideš? U biblioteku. Izostavljen je subjekat (Ja) i predikat (idem), a iskazana je samo priloška odredba mesta u biblioteku. Ovakav dijalog je potpuno razumljiv, a čak bi bilo i smešno da smo odgovarali potpunim rečenicama: Gde ideš? Ja idem u biblioteku. Nepotpune rečenice često nalazimo u književnim delima. Da bi pripovedač naglasio psihološko stanje svojih likova, koristi nepotpune rečenice. Tako, recimo, pripovetka Laze Lazarevića Prvi put s ocem na jutrenje završava se dramatičnim dijalogom. Mitar je izgubio sve imanje na kocki, pa je rešio da okonča svoj život. Marica, njegova supruga, utešnim i ohrabrujućim rečima vraća mu volju za život. Oboje su toliko uzbuđeni da svoje rečenice skraćuju i često svode samo na po jednu reč: Mitre, brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Idi, Marice, ostavi me...Ja sam propao! Kako si propao, gospodaru, Bog s tobom! Šta govoriš tako! Sve sam dao! - reče on, pa raširi ruke. Pa ako si, brate, ti si i stekao Ama sve - reče on -sve, sve! Ako će! - reče moja mati. I konja!- reče on. Kljusinu! - kaže moja mati. I livadu! Pustolinu! I kuću! - rečeon, pa razrogači oči. Ako će! - reče moja mati. Da si ti živ i zdrav! Mitar nepotpunim rečenicama kazuje šta je sve PROKOCKAO: Ama sve, sve, sve! - I konja! - I livadu! - I kuću! To su samo OBJEKTI rečenica čiji su ostali članovi izostavljeni. Marica, takođe, odgovara nepotpunim rečenicama: Kljusinu, Pustolinu... Međutim, i takve rečenice, bez subjekata i predikata, imaju potpuno značenje. Stilske figure

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Bezlične rečenice

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta je bezlična rečenica?

Najprostije rečeno to su rečenice bez subjekta. One najčešće označavaju neka zbivanja u prirodi:

Grmi. Seva. Naoblačilo se. Razvedrilo se. itd,

Očito je da te rečenice ipak imaju vršioca zbivanja, ali ga nije moguće odrediti. Naravno, takve su i rečenice iz svakodnevne komunikacije tipa:

Na svadbi se igralo i pevalo sve do zore.

O tome se pričalo nedelju dana.

U grad se svakodnevno odlazilo. itd.

Nema sumnje da je radnje: igrati, pevati, pričati i odlaziti neko vršio, ali se iz predikata ne može otkriti KO. Pošto im je subjekat nepoznat, onda im je i lice predikata neodređeno i javlja se u neutralnom obliku, a to je TREĆE LICE JEDNINE SREDNJEG RODA. Predikati bezličnih rečenica većinom su neprelazni i povratni glagoli sa značenjem nekog zbivanja ili procesa. Međutim, svaki glagol može se OBZLIČITI pomoću povratne zamenice SE. Evo primera kako rečenicu sa poznatim subjektom obezličiti:

Prošlog meseca u Kragujevcu su štrajkovali radnici fabrike oružja. Ko je štrajkovao? (Poznat je subjekat u trećem licu množine - Radnici. Ako ovu rečenicu preformulišemo da glasi:

Prošlog meseca u Kragujevcu, u fabrici oružja se štrajkovalo. - dobili smo bezličnu rečenicu jer je predikat u neutralnom TREĆEM LICU JEDNINE SREDNJEG RODA, a subjekat NEPOZNAT.

Učenicima skrećem pažnju na ovaj primer pošto se od njih često u kontrolnim zadacima traži da rečenicu sa glagolom u ličnom glagolskom obliku preformulišu u BEZLIČNU REČENICU. I još nešto bezlične rečenice ne treba brkati sa rečenicama u kojim je subjekat izostavljen, ali se iz glagolskog oblika "VIDI" lice.

Primer:

1. Pišem, Čitaš, Galame. Ko piše? - Ja. Ko čita? - Ti. Ko Galami? Oni!

VEŽBA:

Preformulišite sledeće rečenice tako da ih učinite BEZLIČNIM:

1. Ljudi u selu ustaju rano.

2. Ljudi mnogo pričaju, a malo rade.

3. Na utakmici lokalnog tima posetioci su vikali na sudiju.

Ako nisi siguran u svoj odgovor, levim klikom "miša" - prevuci prazan prostor da vidiš rešenje:

Rešenje:

1. U selu se ustaje rano. 2. Mnogo se priča, a malo radi. 3. Na utakmici lokalnog tima mnogo se vikalo na sudiju.

Nepotpune rečenice

Šta je nepotpuna rečenica?

Nepotpunim rečenicama zovemo rečenice u kojim je izostavljen i subjekat, pa čak i predikat, ali one uprkos tome imaju potpuno značenje jer se, što je najvažnije, predikat može odrediti iz prethodne rečenice. Ovakve rečenice najčešće se kazuju u trenucima velikog uzbuđenja, ali mogu biti u odgovorima učenika na postavljena pitanja.

Nastavnik pita: - "Kad je bila Kosovska bitka? Učenik: - "1389."

Izostavljen je subjekat: Kosovska bitka , ali i predikat: je bila, a iskazana je samo priloška odredba vremena 1389. Slično se događa u svakodnevnoj komunikaciji: Gde ideš? U biblioteku. Izostavljen je subjekat (Ja) i predikat (idem), a iskazana je samo priloška odredba mesta u biblioteku. Ovakav dijalog je potpuno razumljiv, a čak bi bilo i smešno da smo odgovarali potpunim rečenicama: Gde ideš? Ja idem u biblioteku.

Nepotpune rečenice često nalazimo u književnim delima. Da bi pripovedač naglasio psihološko stanje svojih likova, koristi nepotpune rečenice. Tako, recimo, pripovetka Laze Lazarevića Prvi put s ocem na jutrenje završava se dramatičnim dijalogom. Mitar je izgubio sve imanje na kocki, pa je rešio da okonča svoj život. Marica, njegova supruga, utešnim i ohrabrujućim rečima vraća mu volju za život. Oboje su toliko uzbuđeni da svoje rečenice skraćuju i često svode samo na po jednu reč:

Mitre, brate, gospodaru moj, šta si to naumio?

Idi, Marice, ostavi me...Ja sam propao!

Kako si propao, gospodaru, Bog s tobom! Šta govoriš tako!

Sve sam dao! - reče on, pa raširi ruke.

Pa ako si, brate, ti si i stekao

Ama sve - reče on -sve, sve!

Ako će! - reče moja mati.

I konja!- reče on.

Kljusinu! - kaže moja mati.

I livadu!

Pustolinu!

I kuću! - rečeon, pa razrogači oči.

Ako će! - reče moja mati.

Da si ti živ i zdrav!

Mitar nepotpunim rečenicama kazuje šta je sve PROKOCKAO: Ama sve, sve, sve! - I konja! - I livadu! - I kuću! To su samo OBJEKTI rečenica čiji su ostali članovi izostavljeni. Marica, takođe, odgovara nepotpunim rečenicama: Kljusinu, Pustolinu...

Međutim, i takve rečenice, bez subjekata i predikata, imaju potpuno značenje.

Stilske figure

CONTACT