Za razliku od prideva, mnogo je teže sa imenicama jer one u rečenici mogu biti u službi: subjekta,imenskog dela predikata, objekta i priloških odredbi. Nas ovde zanima njihova atributska i predikatska funkcija. Imenica kao deo imenskog predikata je lako prepoznatljiva: Marko je stolar, Pera jenastavnik, Mira je učiteljica, itd.  Zato što se imenski predikat sastoji od dva dela - glagoskog i imenskog dela. Glagolski deo je enkiltički oblik pomoćnog glagola, a imenski deo je neka imenska reč (pridev, imenica, zamenica ili broj) u ovom slučaju to su imenice: stolar, nastavnik i učiteljica. Mnogo je teže snaći se i odrediti koja je od dve imenice u službi atributa, a koja glavna reč sintagme. Međutim, uz malo pažnje i truda i taj posao postaje lak, čak zanimljiv. Evo nekih primera: zmija otrovnica, daske hrasta, žena pijanica, čovek lopov, itd. Ovde, naravno, gledamo šta je osobina; trudimo se da jednu od dve imenice prevedemo u pridev i onda je dalji put lak: nije, dakle - zmijska otrovnica, nego otrovna zmija, nije - daskov hrast, nego hrastove daske, itd.