tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Stranac - likovi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Merso

Glavni protagonista i narator Merso ima mnogo dodirnih tačaka sa autorom romana. Obojica su rođeni u Alžiru; nisu upoznali oca; ne veruju u Boga i protive se instituciji braka. Doduše, Kami se dva puta formalno ženio, ali je bio neveran što i nije neuobičajeno za Francuze.

Lik Mersoa Kami gradi na ideji o besmišlju ljudske egzistencije. Merso živi mimo uobičajenih normi. S jedne strane bezosećajan prema smrti majke, uživa u društvu Marije, ali je ne voli. Mersoa je teško razumeti. Ko za inat on bez ustezanja postaje prijatelj Remonu, podvodniku i rđavim čovekom. Ne zamera mu što maltertira i tuče svoju ljubavnicu. Bez valjuanog motiva susedluje u tuči sa Arapima. Da l' namerno il' slučajno vraća se na mesto okršaja i ubija Remonovog protivnika. Još teže je razumeti činjenicu da je posle prvog hica koji je bio smrtonosan, sačekao nekoliko sekundi, a onda ispalio još 4 hica u beživotno telo.

Na kraju mirno prihvata smrtnu kaznu. Okupiraju ga misli o toj čudnoj spravi koja odseca glave, a zove se giljotina. Tad se seti majke i njene priče kako je njegov otac jedanput pisustvovao izvršenju smrtne kazne, a posle ceo dan povraćao, sad ga razume, ali pre mu se gadio. Pred izvršenje kazne tri puta je odbio sveštenika, naglasivši da ne veruje u Boga i drugi život. "Znao sam da je svejedno da li ću umreti u tridesetoj ili sedamdesetoj godini, pošto će, prirodno, u oba slučaja ostali ljudi i ostale žene živeti, i to milionima godina."

Marija Kardona

Daktilografkinja koja je nekada radila sa glavnim junakom. Započinje ljubavnu vezu sa njim dan nakon sahrane njegove majke. Marija je mlada i živahna devojka koja uživa u plivanju i prirodi. Međutim, Merso je opčinjen samo njenom fizičkom lepotom. Čak i u trenutku kada Merso pokaže potpunu ravnodušnost prema njoj, ona ostaje uz njega i tokom suđenja.

Remon Sintez

Lokalni svodnik koji je besan zato što ga je devojka prevarila, stoga planira da joj se osveti. Za razliku od Mersoa koji je rezervisan i hladan, Remon je veoma impulsivan i nasilan. On iskorišćava Mersoa kojeg veoma lako ubeđuje da mu pomogne. Ipak, Remonovo svedočenje na sudu u korist Mersou ide u prilog njegovoj lojalnosti, ali to na sudu više šteti no što pomaže osuđeniku.

Gospođa Merso

Bila je nezadovoljna što je sin šalje u dom. Prvih dana svog boravka u domu često je plakala. Međutim, za skoro tri godine boravka u domu stekla je mnogo prijatelja čak se "verila" sa gospodinom Tomasom Perezom. Za razliku od sina ona je volela život takav kakav je. Meros se pomalo začudio što je ostavila oporuku da bude sahranjena po verskom obredu.

Sveštenik

Sveštenik je još jedna karika sistema, on po službenoj dužnosti ima zadatak da osuđene primremi za smrt. Pričom o Božjoj pravdi, hto bi da ulije nadu Merso u drugi život. "Bog će vam pomoći«, primeti on. »Svi koje sam poznavao obraćali su se njemu u ovakvom slučaju.« Međutim, to u Mersou, ravnodušnom na sve - izazva bes. Odgovori da ne veruje u Boga, ni u drugi život, čak i ovaj je besmislen. Sveštenika to rastuži, a Merso ga zgrabi za okovratnik, pa su morali intervenisati čuvari.

Tomas Perez

Živi u staračkom domu, prijatelj je gospođe Merso. Perez i gospođa Merso su postali gotovo nerazdvojni. Perezova veza sa gospođom Merso je jedna od retkih pravih emocionalnih privlačnosti koja se provlači kroz roman.

Islednik

Ispituje Mersoa nekoliko puta nakon hapšenja. On akcenat stavlja na Mersovu bezosećajnost priliko sahrane majke. Zamera mu što je dan posle sahrane stupio u ljubavnu vezu sa Marijom i sa njom otišao u bioskop da se smeje, gledajući neku filmsku komediju. Posebno je ljut što Merso ne veruje u Boga i naziva ga antihristom. Islednik je simbol društva koje se oseća ugroženim, jer Merso ne poštuje utvđene norme ponašanja, pa ga treba maknuti.

Mason

Bio je to visok, krupan čovek, širokih pleća, Remonov prijatelj koji poziva Remona, Mersoa i Mariju da dođu kod njega u vikendicu. Upravo tokom ove posete Merso će ubiti Arapina. Na suđenju Mason svedoči i kaže da je dobar čovek, a da je ubistvo splet nesrećnih okolnosti.

Salaman

Stari Salaman ima psa koji je zbog neke bolesti izgubio dlaku, a po telu ima pege i smeđe kraste. Narator kaže: "Salaman bio mu je najzad potpuno sličan. I on je imao crvenkaste kraste na licu i žućkaste i proređene dlake. A i sam pas bio je povijen kao i njegov gospodar, imao isturenu njušku i izdužen vrat. Izgledalo je kao da su iste rase, mada su jedan drugog mrzeli". Međutim, kad ostane bez psa, Salaman mnogo pati. On je sušta suprotnost Mersou, koji kaže da je voleo majku, a smestio je u azil za stare, retko je poećivao da ne bi izgubio vikend, a kad je umrla ni suzu nije pustio.

Arapin

Brat Remonove devojke kojeg Merso ubija. Njegova misterioznost je upravo ono što doprinosi težini ubistva i ono što čini motiv zločina nerazjašnjenim.

Stranac - prepričano ovde

 

O piscu

Alber Kami (Albert Camus), francuski pisac i filozof, rođen je 7. novembra 1913. godine u Mondovi u Alžiru. Otac mu je poginuo 1914. godine. Majka Katarina se onda preselila u kuću svoje majke gde je odrastao u vrlo teškim uslovima. Godine 1923. stekao je pravo na državnu stipendiju, zahvaljujući kojoj je završio gimnaziju i pohađao fakultet na Univerzitetu u Alžiru. Diplomu iz filozofije je stekao 1936. godine. Kami je novinar, pisac i glumac. Osnovao je pozorišnu družbu „Radničko pozorište“ (Théâtre du Travail). Tada je osim glume aktivno pisao dramske tekstove i režirao. Voleo je fudbal i bio golman univerzitetskog fudbalskog kluba. U Alžiru je 1937. godine objavio zbirku eseja „Lice i naličje“, a 1941. završava svoj prvi roman „Stranac“, koji se ubraja u 100 najboljih knjiga 20-og veka. 1957. godine dobija Nobelovu nagradu za književnost. Sva dela ovog pisca baziraju se na osnovnoj ideji apsurda ljudskog postojanja.

U politici je na strani obepravljenih i siromašnih, pa se 1935. godine učlanio u Komunističku partiju Francuske. Naredne godine je osnovana Alžirska komunistička partija, koja za cilj ima samostalnost Alžira. Kami je postao aktivan i u novoosnovanoj partiji, što se nije sviđalo članovima Komunističke partije Francuske, iz koje je izbačen 1937. godine.

Alber Kami se dva puta ženio. Prvi put je venčao Simon Ji (Simone Hie), 1934. godine. Oboje su bili neverni u ovom braku. To je bio najveći razlog njihove rastave. Druga njegova supruga zvala se Fransin For (Francine Faure). Venčali su se 1940. godine. Iako se dva puta ženio i istinski voleo, Kami nije bio pobornik institucije braka, jer ju je smatrao neprirodnom. Dana 05. septembra 1945. Kami je postao otac. Fransin je rodila blizance Katrin i Žoan (Catherine i Jeana).

Kao i svi Francuzi u Alžiru, bio je traumatizovan ratom u Alžiru, čiji tragičan ishod neće videti, jer je 4. januara 1960. izgubio život u saobraćajnoj nesreći u Vilblevenu u Francuskoj.

Contact