Gramatika

Glagolski vid i rod

Glagolski vid

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Podela glagola prema trajanju glagolske radnje

Prema trajanju glagolske radnje (glagolski vid) glagoli se dele na SVRŠENE, NESVRŠENE i DVOVIDSKE.

Da lakše i sigurnije odredimo da li je neki glagol svršenog ili nesvršenog vida - pomaže nam sintagma POLA SATA. Ovu sintagmu, naime, stavimo uz infinitiv glagola koji želimo proveriti, i ako razumno zvuči radi se o glagolu nesvršenog vida, ako, pak, zvuči blesavo, tj. nemoguće - onda je reč o glagolu svršenog vida.

Idemo da to isprobamo: POLA SATA PEVATI.

Zvuči razumno, jer neko može pevati i tri sata. Dakle, glagol PEVATI je nesvršenog vida.

Uzmimo sad glagol SKOČITI: pola sata skočiti. Sintagma pola sata ne slaže se s glagolom skočiti, jer ta radnja traje vrlo kratko, pa je glagol SKOČITI svršenog vida. Ovo ne treba brkati sa njegovim nesvršenim parnjakom skakati, jer uz glagol SKAKATI razumno zvuči sintagma POLA SATA, pošto neko može skakati i duže.

Najviše glavobolje zadaju DVOVIDSKI glagoli. To su glagoli tipa: čuti, videti, ručati, večerati, telefonirati.

Da li su svršenog ili nesvršenog vida pokazuje se samo u rečenici.

Na primer: Evo, sedim i ručam. Glagol ručati je nesvršenog vida, a u rečenici: Čim ručam, idem na utakmicu - isti glagol je svršenog vida.

Ove gagole zovemo dvovidski, jer mogu biti svršeni ili nesvršeni što zavisi, kako smo rekli, od upotrebe u rečenici.

Ovde, međutim, nije kraj mukama, pošto ima još podela:

1. glagoli svršenog vida dele se na one koji označavaju početak radnje (početno-svršene), koji kazuju završetak radnje (završno-svršene) i one koji označavaju celu radnju.

Uzmimo na primer pomenuti glagol SKOČITI. Ovde nije teško zapaziti da on označava celu radnju. Glagol PRESKOČITI označava kraj, završetak radnje, a glagol POSKOČITI početak radnje.

2. Glagoli nesvršenog vida dele se na: trajne i učestale. Ogromna većina glagola nesvršenog vida su trajni, a manji broj spada u grupu učestalih. Zato pažnju usmeravamo na učestale glagole. Glagoli ovog tipa dugo traju, ali im se radnja odvija iz više ponavljanja i prekida, na primer: lupkati, kuckati, skakutati, izvirivati se itd.

Glagolski rod

Podela glagola prema predmetu radnje

Prema predmetu radnje (glagolski rod) glagole delimo na: prelazne, neprelazne, povratne i uzajamno-povratne.

Prelazni glagoli

Prelazni glagoli "traže" objekat (predmet radnje) inače, misao neće biti potpuna.

Na primer kad kažeš: kupio sam, dobio sam, uzeo sam, moraš reći ŠTA, tj. objekat (predmet).

Kupio sam (šta) loptu.

Dakle, glagoli: kupiti, dobiti, uzeti su prelazni.

Neprelazne glagole prepoznajemo po tome što uz njih nikako nije moguće izmisliti objekat.

Na primer: ići, doći, spavati i sl.

Idem (šta), nema odgovora u vidu objekta, možeš iskazati vreme, mesto, cilj, način, ali objekat nikako.

Povratni glagoli

Povratni glagoli su oni čija se radnja vrši na subjektu, tj. vršilac radnje istovremeno je i subjekat i objekat. Takvi glagoli su: brijati se, šminkati se, doterivati se... Uz njih obavezno ide povratna zamenica SEBE, SE.

Treba još znati da se povratni glagoli dele na:

prave i neprave povratne.

Razlikuju se po tome da li uz njih razumno zvuči naglašen oblik povratne zamenice SEBE, ili ne.

Primeri: brijati sebe (da), šminkati sebe (da), reč je o pravim povratnim glagolima.

Međutim, ako kažemo: crveneti sebe (ne), moguće je samo crveneti se.

Dakle, reč je o nepravom povratnom glagolu.

Takvi su i glagoli: ljutiti se, sekirati se, zamisliti se i sl.

Uzajamno-povratni glagoli

Uzajamno-povratni glagoli su najlakši za prepoznavanje, jer se radnja izrečena ovakvim glagolima odvija između dva subjekta naizmenično: grudvati se, dopisivati se, tući se, zbratimiti se itd.

Zadatak:

Odredi glagolski vid i rod sledećih glagola:

Da vidiš rešenje, levim klikom miša prevuci tabelu!