Analiza pesme

O, klasje moje

Autor: Aleksa Šantić

Književni rod: lirika

Književna vrsta: socijalna pesma

Tema: Težak položaj ratara (seljaka, kmetova) u društveno-feudalnim odnosima

Ideja (poruka): Seljaku, rataru, nema spasa dok se ne promeni sistem u kojem gazdetine banče, a sirotinja tegli, vuče i gladuje.

O pesniku

Aleksa Šantić Mostar (1868 - 1924.) Pisao je ljubavne, rodoljubive i socijalne pesme. Najlepše su mu pesme: Emina; Ostajte ovdje; O, kalsje moje; Veče na školju i Pretprazničko veče

O, klasje moje

• O klasje moje ispod golih brda,
• Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
• Ko mi te štedi, ko li mi te brani
• Od gladnih tica, moja muko tvrda?
•  
• Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije...
• U suncu trepti moje rodno selo.
• No mutni oblak pritiska mi čelo,
• I u dno duše grom pada i bije.
•  
• Sjutra, kad oštri zablistaju srpi
• I snop do snopa kao zlato pane,
• Snova će teći krv iz moje rane -
• I snova pati, seljače, i trpi...
•  
• Svu muku tvoju, napor crnog roba,
• Poješće silni pri gozbi i piru...
• A tebi samo, ko psu u sindžiru...
• Baciće mrve... O, sram i grdoba!...
•  
• I niko neće čuti jad ni vapaj -
• Niti će ganuti bol pjanu gospodu...
• Seljače, goljo, ti si prah na podu,
• Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!
•  
• O klasje moje ispod golih brda,
• Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
• Ko mi te štedi, ko li mi te brani
• Od gladnih tica, moja muko tvrda?!

Interpretacija

Istorijski osnov

Aleksa Šantić je ovu pesmu, pod naslovom MUKA, napisao 1910. godine, posle Austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine (1908.). Jednog porobljivača (Turska) smenio je drugi (Austro-ugarska). U oba slučaja to je bio težak period našeg naroda, naročito na selu. Zemlja je bila u vlasništvu velikoposednika (gazda), a seljak je bio najamni radnik bez dovoljne zarade da se prehrani. Ovakva pesma u kojoj se slika mukotrpan život jedne klase, u ovom slučaju težak život hercegovačkih seljaka, zove se SOCIJALNA pesma. Pesma počinje stilskom figurom koju zovemo APOSTROFA. To je izražajno sredstvo kad se pesnik vokativom obraća predmetima i bićima koja nisu prisutna. Pesnik posmatra klasje žita na rodnim poljima i obraća mu se: "O, klasje moje, ispod golih brda!" Posle ove izrazito lepe slike, umesto vedrine, u narednom stihu dolazi sumorno, tužno, bolno raspoloženje: "Moj crni hljebe, krvlju poštrapani". Šta je uzrok ovakvom raspoloženju? Znojem i krvlju natopili su ratari ovaj hleb. Međutim, očekivano bogat rod neće otići u kuće onih što su ga proizveli, već na trpeze bogatih silnika. U metaforičnoj slici pesnik gazde poredi sa gladnim pticama, grabljivicama. Sumorne slike na trenutak zameni vedrina i radost: "Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije... U suncu trepti moje rodno selo." - Nažalost, to kratko traje, kao bljesak munje, jer "Svu muku tvoju, napor crnog roba, Poješće silni pri gozbi i piru." Koliko je u to vreme seljak bio obespravljen najbolje ilustruju završni stihovi: "A tebi samo, ko psu u sindžiru...Baciće mrve... O, sram i grdoba!...Seljače, goljo, ti si prah na podu,...Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!" (Jaram je drvena naprava za zaprezanje volova. U ovoj pesmi jaram u figurativnom značenju simbol je ropske potčinjenosti seljaka. Ali se može tumačiti i kao metafora i metonimija.)

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Gorski vijenac

Stilske figure

Fonetika

Glasovne promene

Padeži