Gramatika: vrste reči

Rečce (partikule)

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta su rečce?

Rečce su oblikom prilozi ili veznici, ali za razliku od njih, rečce se upotrebljavaju za označavanje ličnog stava govornog lica prema onome što se iznosi rečenicom. To nisu odredbe glagola ili veze među trečima. One se odnose na celu rečenicu ili neki njen deo.

za isticanje supotnosti:

Međutim, pak

Primeri:

Zvali su ga, međutim, on nije hteo da dođe.

Zvuči ubedljivo, što pak, ne mora biti istina.

Posebno isticanje

baš, bar, i.

Primeri:

Kad hoćeš baš, da znaš, tako je.

To bar moraš zmati.

Ti si, koliko znam, i političar i muzićar i prevarant.

Za isticanje ličnog stava

da, dakako, uistinu, zaista, verovatno, valjda, zbilja, možda, nipošto.

Primeri:

On će, dakako, doći.

On će, verovatno, doći.

On će, možda, doći.

On će, zbilja, doći?

On, nipošto, neće doći.

Rčce za pokazivanje

evo, eto, eno.

Primeri:

Evo vam autobusa,

Evo ovde sam pao s bicikla.

Eno goluba na krovu.

Rečce za pitanje

zar, da li.

Primeri:

Zar nisi otišao na svadbu?

Da li znaš ko ima domaći zdatak?

Rečce za potvrđivanje i odricanje

Da i ne

Primeri:

Vi znate da je Marko oženjen? Da, bio sam na svadbi.

Vi živite u Šapcu? Ne, ovde sam samo utorkom i petkom.

Rečca NE uz glagole, imenice, prideve i priloge