Sedmicu dana kasnije krenuli su brodićem na jedno ostrvo. Pravio se da je gusar, a na brodu sa Hakom i Tomom bio je i Džo Harper, njihov stari prijatelj. Tu su i jeli… igrali se, oponašajući junake iz romana Robin Hud.
U gradiću nije bilo ni malo smeha. Tetka Pola zacvili jer dečaka nije bilo nigde i mislili su da su se udavili. Svi dečaci iz grada pričali su o tome ko je zadnji video Toma Sojera. Građani su ih smatrali mrtvima jer je njihova odeća ostala u koritu reke. Beki Tačer tuguje: "Kuku, da mi je bar ono njegovo mesingano dugme". Deca govore sve najlepše o Tomu i Džou. Sveštenik, takođe, nalazi reči pohvale za "pokojne" dečake. Sad je Tom nameravao da na svoju sahranu dođe i svima otkrije istinu da su oni živi i zdravi.
Tom se tajno vraća kući. Sakriven ispod kreveta sluša kako razgovaraju: tetka Pola, Sid, Meri i Džova majka.

Tetka Pola: "Nije bio rđavo dete, nego da se tako izrazim, nestašno. Okačenjak, vetropir, eto, tako bih mogla reći, ždrebence jedno".

Gospođa Harper: "Pa isti je takav bio i moj Džo, đavo i po, ne zna šta će od nestašluka, spreman na svaki obešenjakluk, ali nesebičan do krajnosti, pa dobar, što samo može biti".

Sid: "Ja se nadam da je Tomu bolje tamo gde je sada, a da je i ovde bar malo bio bolji".

Meri plače i s vremena na vreme, kaže lepu reč o Tomu.

U jednom trenutku Tom je bio gotov da iskoči ispod kreveta i brigu udari na veselje, ali odustaje od te namere i vraća se u logor i družini priča svoje pustolovine. Družina se provodi u igri, a Tom razmišlja o Beki.

Oko ponoći Džo probudi dečake. Pribili su se jedan uz drugog i gledali u logorsku vatru. Poče oluja.

Oluja (deskripcija) navod iz knjige

Kroz drveće je urlao vihor i kako bi se čega dočepao, sve bi se pod njim razlelekalo. A zaslepljujuća munja sve je vijala drugu i zaglušeni grom zaglušivo stizaogromove. Sad se tek spusti pljusak kao iz kabla, a uraganski vihor koji se pridigao stade tući tlo šibom od kiše. Deca su se dozivala iz glasa, ali urlik vihora  i tresak gromova sasvim su im zaglušili glasove..." Dečaci se veoma uplašiše. Bili su izgubljeni na pustom ostrvu.

Povratak dečaka

Napokon, Tom se vratio kući. Tetka je bila u isto vreme i ljuta, ali i srećna zbog toga što je Tom živ. Tom je rekao tetki da je jedne noći, dok je ona spavala, on došao i poljubio je. Tetka se začudila.

Flert

Beki priča o izletu koji će organizovati. Svi bi da prisustvuju, samo, bajagi, Tom nije zainteresovan.

Kako Beki vraća udarac? Flertuje sa Alfredom Templom koga je Tom izmakljao prvog dana. Beki je bila presrećna kad je videla da Tom pati.

Pomirenje

Beki zaviruje u učiteljevu knjigu. Nailazi Tom i ona nehotimice pocepa prvu stranicu. Uplaši se da će je Tom prijaviti.

Šta je, zapravo, uradio Tom?

Prvo je "pojeo" batine za "zakrmačenu" stranicu čitanke.

Gospodin Dobins pogleda po razredu: "Ko je pocepao knjigu?". Ni glaska. Ispituje đake. Uzbuđenje raste. Učitelj pita i Rebeku. Ona bledi, koleba se... Tom dreknu:

- Ja sam!

Posle je Beki prišla Tomu i rekla: "Tome, kako si samo mogao da budeš tako plemenit". Tako su se pomirili.

Kako su se đaci osvetili učitelju Dobinsu?

Približavao se raspust. Učitelj, inače, strog postao je još stroži. Deca su recitovala za kraj školske godine. Dobins je imao naviku da se pred velike prilike napije. Za vreme priredbe dok je učitelj na tabli nesigurnom rukom crtao mapu Amerike sa tavana spuštala se mačka svezane glave i usta da ne mauče. Spuštala se niz konac i šapama mlatarala da bi se za nešto uhvatila te tako dočepa učiteljevu vlasulju (periku). U isti mah dečaci je povukoše na tavan zajedno sa perikom. Svetlost se odbi i razli sa učiteljeve ćele jer je molerov sin pozlatio. Priredba je prekinuta. Došao je raspust. (Ova scena je , možda, smešnija od one sa "ubi-bolom").

Tom se upisao u novu družinu koja se zvala Trezvena mladež.Međutim, sve više poče da se seća one noći na groblju. Hteo je da kaže da je on svedok i da je video šta se desilo. Ponovo je poveden slučaj ubistva.  Kao svedok pojavio se i Tom. Sve je i ispričao kako se desilo. Međutim, dok je on pričao Maf Poter pobegne iz sudnice. Tom uskoro zaželi da idu tražiti izgubljeno blago. Odlučili su da kopaju bilo gde. Međutim, to im dosadi, pa su se igrali. Robina Huda. Nekoliko dana kasnije, Tom i Beki su odlučili da idu na izlet. U pećini oni zalutaju. Tu provode dramatične trenutke iznureni od gladi i žeđi. Uskoro su ih ljudi počeli tražiti. Iz pećine su pronašli izlaz pet milja daleko niz reku.  Stanovnici grada su odlučili da zatvore pećinu gvozdenim rešetkama kako se niko više ne bi mogao izgubiti. Kad je Tom čuo tu vest pobledeo je. Pa unutra je još uvek bio Indijanac Džo! Brzo su ušli u pećinu.
Našli su Indijanca mrtvog u ležećem položaju. Indijanca Džoa sahraniše uz sami ulaz u pećinu. Tom reši da prođu pećinom, jer je mislio da je unutra novac. Tako su se Tom i Hak danima pripremali da krenu u pećinu da traže izgubljeno blago. Naime, on je pratio Indijanca Džoa i video je da on čuva nešto u jednoj rupi. Ubrzo su ušli. I zaista su našli jedan kovčeg zlata. Kući su se vratili potpuno prljavi od ilovače, ali sa dve torbe dukata. Kad su izbrojali zlatnike, bilo je tačno  12000 dolara (u zlatu). Svi u gradiću su pretražili svoje kuće ne bi li našli štogod. Udovica Daglas dala je Hakov novac "na priplod sa šest odsto", a sudija Tačer, na tetka Polinu molbu, to isto učini sa Tomovim novcem. Bekin otac je stekao veliko mišljenje o Tomu. Govorio je da običan dečak nikad ne bi spasio njegovu kćer iz pećine. A tek kad mu je ona ispriča kako je u školi umesto nje primio batine, sudija je bio zaista ganut. Nadao se da će od Toma biti veliki pravnik ili vojskovođa, pa reče da će biti njegova briga da Toma prime u Narodnu vojnu akademiju, a zatim neka pohađa najbolju pravnu školu u zemlji.
Haka Fina je bogatstvo, a i to što je štićenik udovice Daglas, uvelo u visoko društvo. "Morao je da jede sve nožem i viljuškom, pa su ga naterali da se služi ubrusom, čašom i tanjirom, morao je da govori pristojno..."Baš to ga je nateralo da pobegne od udovice. Tom ga pronalazi u jednom buretu gde je proveo celu noć. Odbijao je da se vrati, ali kad ču da ga Tom neće primiti u družinu, Hak popusti.
Na kraju romana, imamo zakletvu ove družine. Krvlju su se zakleli da će jedan drugom pomagati kad god su u mogućnosti. Njihovo prijateljstvo trebalo je biti večno.