Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

O piscu:

Mark Tven

autor Mark Tven, najslavniji humorista Severne Amerike, čije je pravo ime bilo Samuel Langhorne Clemens (Samjuel Langhorn Klemens), rodio se 1835. godine u seocu Floridi (država Misurii) u siromašnoj trgovačkoj porodici. Ubrzo se porodica preselila u mestašce Hanibal, na reci Misisipi U tom neobičnom naselju svakojakih belaca i dobroćudnih crnačkih robova, čupavi i nestašni dečak proveo je najlepše dane svoga života. Poznata su mu dela "Život na Misisipiju; Doživljaji Haklberi Fina, Jenki na dvoru kralja Artura, ali je svetsku slavu stekao romanom za decu Pustolovine Toma Sojera. U njemu je Tven oživeo uspomene iz svoga detinjstva. Nestašni junak ovog dela, Tom Sojer, rastao je u istim uslovima kao Tven. Tu ništa nije izmišljeno. Tvenove ličnosti zaista su živele. Sid je Tvenov mlađi brat, tetka Pola - majka. Poznavao je crnce slične Džimu, a među drugovima bilo je dečaka kao što je Hak. Čak je postojala i strašna pećina koju opisuje - udaljena tri-četiri milje od mesta Hanibala niz reku Misisipi. A nedeljne škole, sudije, sveštenici i služba božja bili su zaista onako dosadni kako ih je Tven opisao.buba
Buba jelenak štipavica

Glavni likovi u romanu:

Tom Sojer

glavni junak Glavni je lik iz romana Marka Tvena Pustolovine Toma Sojera. Ovo je jedan nestašni dečak koji nije imao roditelje, pa je živeo sa tetkom Polom. Imao je loknastu, smeđu kosu i plave oči. Ovaj dvanaestogodišnjak je prilično neposlušan zato što ga je tetka Pola terala da ide u školu. U školu nije voleo ići jer je morao rano da ustaje, da se češlja i lepo obuče pošto je obično bio raščupan i obučen u dronjke. Inače, to je pametan dečak, ume da lenčari i da se služi izmišljotinama, ali čim se suoči sa svetom tiranskih ljudi, čim neko od slabijih bude ugrožen, taj isti Tom se pretvara u visoko moralnu ličnost: on prima na sebe Bekinu krivicu i svedoči u korist Mafa, izlažući opasnosti vlastiti život. Poznat je po svojim pustolovinama i nestašlucima na obali reke Misisipi u SAD. Imao je malo prijatelja, ali samo jednog najboljeg Haklberi Fina, koji je bio odeven u odeću što su je ljudi bacili na smeće: sve rupa i zakrpa, sve sam božiji dronjak. Šešir mu je bio ogromna razvalina, pantalone su mu visile na jednom naramnjaku. Hak se kretao kud je hteo, po lepom vremenu spavao je na stepenicama, kraj tuđih vrata, a po ružnom vremenu u praznim burićima. Što se tiče psovki, bio je majstor od zanata.

Rebeka Tačer (Thatcher)

Beki, divna plavooka devojčica sa žutom kosom, spletenom u dve duge vitice koje su joj padale niz leđa, Tomova velika ljubav na prvi pogled.

Test ličnosti

Tom Sojer

Autor: Mark Tven

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija krajem 19-og veka na obali reke Misisipi u Americi.

Tema romana: Vragolije Toma Sojera

Ideja (poruka) romana: Dečiju sklonost ka nestašlucima treba razumeti kao prirodan bunt mladosti protiv "okova" društvene zajednice. Nepokornost prema pravilima starijih, koji su prihvatili lance, jača duh i karakter ličnosti što se u Toma ispoljava kad štiti slabije, ili kad svedoči u korist nedužnog Mafa, izlažući opasnosti vlastiti život. I obrnuto, prema onoj narodnoj "Spolja gladac - unutra jadac" (vidi uglađenog Sida).

Početak filma o Tomu Sojeru (bolja verzija)

Fabula

Roman počinje dozivanjem Toma. Tetka Pola doziva Tom Sojera na ručak. Međutim, Tom se kao i uvek mota po okolnim ulicama i stalno je napolju. Nakon ručka, Tom izađe napolje. Uskoro poče izazivati jednog dečaka. Na posletku, njih dvojica se potukoše. Dečak je otišao plačući. Sutradan, tetka Pola dade Tomu zadatak da ofarba ogradu, da mu "subotnji odmor pretvori u robiju", jer se prethodnog dana tukao i valjao po prašini, a kući se vratio kasno. Tom Sojer je izašao napolje, te okupio mnogo dečaka s kojima je to uradio. Tetka jednostavno nije mogla da veruje kako je on to brzo učinio. (Kako? Tako što je posao pretvorio u zabavu. Pravio se da obavlja veoma stručan posao, pa su mu drugari čak davali poklone samo da bi i oni farbali. Mudro zar ne?) Škola i crkva za Toma su bile dva najdosadnija mesta na svetu. Ali i ovde je on umeo muku da preobrazi u zabavu i razonodu. Setite se kako je "zaradio" sedam žutih, sedam crvenih i desetak plavih cedulja, koje su donosile Bibliju na dar. Ili, kako je u sred crkvene besede dok su se svi pomalo dosađivali, izvadio veliku bubu jelenka, koju je on zvao buba štipavica. Buba ga štipnu za prst i Tom je baci na sred crkve. Buba je ležala na leđima, koprcajući se. Svet se ćutke zabavljao gledanjem ovog prizora. Ali vrhunac zabave dogodio se kad je jedna radoznala pudlica htela da ulovi jelenka koji je šćapi. Kako je pas reagovao ne treba ni govoriti, a tek svet! Osvanu ponedjeljak. To je Tomu teško padalo jer je počinjala škola. Tom se doseti da bi bilo dobro da ga boli zub, pa ne bi išao u školu. Tetka reče da treba da izvadi zub, ali tad Tom skoči, i pođe u školu. Nije vredno toga jedan dan da ne ide u školu, a da uz to izvadi zub. Tom je po običaju zakasnio na časove i znao je da tu nikakva laž neće ga spasiti batina. Dok je smišljao odgovor, spazi prazno mesto kod Rebeke u redu za devojčice. Za to je na učiteljevo pitanje dao zastrašujući odgovor: - Zadržao sam se u razgovoru sa Haklberijem Finom. Tako je zaradio, ne samo silne batine, nego i kaznu da sedi sa devojčicom. Međutim, to za Toma beše velika nagrada, jer iskoristi priliku da se udvara Tačerovoj. "Dečko stade kradimice da baca pogled na devojčicu. Ona to zapazi, pa se napući i okrete mu leđa, čitav jedan minut". I znate već da se ponovo ne vraćamo na ovu temu tu je pala ljubav, a ubrzo potom i "veridba" i naravno, ono volim te krupnim slovima.

Kako se Tom udvara Tačerovoj?

"Ali kad je spazio onu malu pridošlicu, samo što se nije istopio od miline. I odmah se dao na izvođenje - da se pokaže, i to iz petinih žila: e ćuškao je drugare, e čupkao ih za kose, e kreveljio se - ti, bože, znaj; jednom rečju: upotrebio je svaku veštinu koja bi mogla da zanese jednu devojčicu i stekne njeno odobravanje".

Čime je Tom skrenuo pažnju na sebe u crkvi?

"I sad... ispade Tom Sojer, u ruci drži sedam žutih, crvenih i deset plavih - traži Bibliju! To je bio grom iz vedra neba. Voters nije očekivao da mu sa te strane izađe zatočenik bar za narednih desetak godina! Ali nema vrdanja, čekovi punovažni, isplatiti se moraju. tako Toma uznesoše na visoko postolje..."

Šta je ovde zanimljivo?

Dok su ostala deca učila napamet izreke iz Biblije, (za jednu plavu cedulju trebalo je dve izreke itd.), Tom je do ovih važnih papirića došao tako što je za njih trampio klikere, udice i druge kerefeke. Na času čitanja Tom je nadrljao kao nesrećnik. Na času zemljopisa pretvorio je jezera u planine, planine u reke, a reke u kontinente. Na času pravopisa uroljao se na bebinskim rečima dok dibidus nije uprskao kao ćuran motku, te je morao drugom da ustupi kolajnu medalju koju je sa toliko ponosa već mesecima nosio na grudima kao znak odlikovanja za dobar uspeh. Bilo je veče. Sid, Tomov mlađi brat, već je odavno zaspao. Tom izađe kroz prozor, a napolju ga je čekao Haklberi Fin, njegov verni drug. Otišli su na groblje. Pitali su se da li mrtvima smeta što su oni tu. Nakon izvesnog vremena čuli su udaranje lopatom. Približavali su se mestu gde se stvarao zvuk. Stajali su iza jednog nadgrobnog spomenika. Videli su tri čoveka koji su zakopavali jednog na nosilima. Pobledeli su kao krpa. Razgovarali su da li da prijave slučaj. Jedan od kriminalaca bio je i Indijanac Džo. Ipak, odlučili su da će da se zakunu da neće progovoriti ni reči. Uzeše iglicu od mesinga i iscediše kap krvi iz kažiprsta. Napisali su krvlju ovu zakletvu: „Hak Fin i Tom Sojer se kunu da neće pisnuti. Neka smesta padnemo mrtvi ako šta kazali, istrunuli dabogda. Tom se vrati kući u gluvo doba noći. Ujutro, kad se probudio, Sid je već bio obučen. Otišao je u školu. Uskoro se gradićem pronese vest o zločinu Mafa Potera. Niko nije ni slutio da su Tom i Hak svedoci toga. U sudnici, bio je Indijanac Džo, koji se kleo da nije kriv. Mirno je davao svoj iskaz". U međuvremenu Beki se razbolela. Tom se toliko zabrinuo da je tetka Pola pomislila da je bolestan. Zato mu daje čudotvorni lek "ubi-bol". Međutim, Tom lek daje mačku i tetka Pola se uverila da leka zaista nestaje iz bočice.

Kako reaguje mačak?

"Pera poskoči neka dva jarda uvis, stade ga bajno kliktanje, pa se raždžilitao po sobi, sve u kovitlac, spoticao se o nameštaj, obarao saksije s cvećem i načinio sve opšti krkljanac. Onda se ispravi na stražnje noge, pa od pomamne radosti, zaturivši glavu što je igda mogao, izvi se u paradni marš po čitavoj sobi, a svetu obznani što ga je grlo nosilo da je srećan kao niko njegov. Onda se stuštio kroz čitavu kuću, a svud za sobom ostavljao je vašar i pustoš. Tetka Pola je naišla baš kad treba da ga vidi kako se premeće preko glave... Stara se gospa skamenila od zaprepašćenja. (Ovo je meni najsmešniji prizor u romanu.)

Odlazek u gusare

Sedmicu dana kasnije krenuli su brodićem na jedno ostrvo. Pravio se da je gusar, a na brodu sa Hakom i Tomom bio je i Džo Harper, njihov stari prijatelj. Tu su i jeli… igrali se, oponašajući junake iz romana Robin Hud. U gradiću nije bilo ni malo smeha. Tetka Pola zacvili jer dečaka nije bilo nigde i mislili su da su se udavili. Svi dečaci iz grada pričali su o tome ko je zadnji video Toma Sojera. Građani su ih smatrali mrtvima jer je njihova odeća ostala u koritu reke. Beki Tačer tuguje: "Kuku, da mi je bar ono njegovo mesingano dugme". Deca govore sve najlepše o Tomu i Džou. Sveštenik, takođe, nalazi reči pohvale za pokojne dečake. Sad je Tom nameravao da na svoju sahranu dođe i svima otkrije istinu da su oni živi i zdravi. Tom se tajno vraća kući. Sakriven ispod kreveta sluša kako razgovaraju: tetka Pola, Sid, Meri i Džova majka. Tetka Pola: "Nije bio rđavo dete, nego da se tako izrazim, nestašno. Okačenjak, vetropir, eto, tako bih mogla reći, ždrebence jedno". Gospođa Harper: "Pa isti je takav bio i moj Džo, đavo i po, ne zna šta će od nestašluka, spreman na svaki obešenjakluk, ali nesebičan do krajnosti, pa dobar, što samo može biti."

Idi na vrh stranice!

 

Crtani film: "Doživljaji Hakliberi Fina i Toma Sojera" na srpskom OVDE!

Sid: "Ja se nadam da je Tomu bolje tamo gde je sada, a da je i ovde bar malo bio bolji". Meri plače i s vremena na vreme, kaže lepu reč o Tomu. U jednom trenutku Tom je bio gotov da iskoči ispod kreveta i brigu udari na veselje, ali odustaje od te namere i vraća se u logor i družini priča svoje pustolovine. Družina se provodi u igri, a Tom razmišlja o Beki. Oko ponoći Džo probudi dečake. Pribili su se jedan uz drugog i gledali u logorsku vatru. Poče oluja.

Oluja

(Deskripcija) navod iz knjige

Kroz drveće je urlao vihor kako bi se čega dočepao, sve bi se pod njim razlelekalo. A zaslepljujuća munja sve je vijala drugu i zaglušeni grom zaglušivo stizao gromove. Sad se tek spusti pljusak kao iz kabla, a uraganski vihor koji se pridigao stade tući tlo šibom od kiše. Deca su se dozivala iz glasa, ali urlik vihora i tresak gromova sasvim su im zaglušili glasove... Dečaci se veoma uplašiše. Bili su izgubljeni na pustom ostrvu.

Povratak dečaka

Napokon, Tom se vratio kući. Tetka je bila u isto vreme i ljuta, ali i srećna zbog toga što je Tom živ. Tom je rekao tetki da je jedne noći, dok je ona spavala, on došao i poljubio je. Tetka se začudila.

Flert

Beki priča o izletu koji će organizovati. Svi bi da prisustvuju, samo, bajagi, Tom nije zainteresovan.Kako Beki vraća udarac?Flertuje sa Alfredom Templom koga je Tom izmakljao prvog dana. Beki je bila presrećna kad je videla da Tom pati.

Pomirenje

Beki zaviruje u učiteljevu knjigu. Nailazi Tom i ona nehotimice pocepa prvu stranicu. Uplaši se da će je Tom prijaviti.

Šta je, zapravo, uradio Tom?

Prvo je "pojeo" batine za zakrmačenu stranicu čitanke. Gospodin Dobins pogleda po razredu:- Ko je pocepao knjigu? Ni glaska. Ispituje đake. Uzbuđenje raste. Učitelj pita i Rebeku. Ona bledi, koleba se... Tom dreknu: - Ja sam! Posle je Beki prišla Tomu i rekla: "Tome, kako si samo mogao da budeš tako plemenit". Tako su se pomirili.

Kako su se đaci osvetili učitelju Dobinsu?

Približavao se raspust. Učitelj, inače, strog postao je još stroži. Deca su recitovala za kraj školske godine. Dobins je imao naviku da se pred velike prilike napije. Za vreme priredbe dok je učitelj na tabli nesigurnom rukom crtao mapu Amerike sa tavana spuštala se mačka svezane glave i usta da ne mauče. Spuštala se niz konac i šapama mlatarala da bi se za nešto uhvatila te tako dočepa učiteljevu vlasulju (periku). U isti mah dečaci je povukoše na tavan zajedno sa perikom. Svetlost se odbi i razli sa učiteljeve ćele jer je molerov sin pozlatio. Priredba je prekinuta. Došao je raspust. (Ova scena je , možda, smešnija od one sa "ubi-bolom").

 

Epilog

Tom se upisao u novu družinu koja se zvala Trezvena mladež. Međutim, sve više poče da se seća one noći na groblju. Hteo je da kaže da je on svedok i da je video šta se desilo. Ponovo je poveden slučaj ubistva. Kao svedok pojavio se i Tom. Sve je i ispričao kako se desilo. Međutim, dok je on pričao Maf Poter pobegne iz sudnice. Tom uskoro zaželi da idu tražiti izgubljeno blago. Odlučili su da kopaju bilo gde. Međutim, to im dosadi, pa su se igrali. Robina Huda. Nekoliko dana kasnije, Tom i Beki su odlučili da idu na izlet. U pećini oni zalutaju. Tu provode dramatične trenutke iznureni od gladi i žeđi. Uskoro su ih ljudi počeli tražiti. Iz pećine su pronašli izlaz pet milja daleko niz reku. Stanovnici grada su odlučili da zatvore pećinu gvozdenim rešetkama kako se niko više ne bi mogao izgubiti. Kad je Tom čuo tu vest pobledeo je. Pa unutra je još uvek bio Indijanac Džo! Brzo su ušli u pećinu. Našli su Indijanca mrtvog u ležećem položaju. Indijanca Džoa sahraniše uz sami ulaz u pećinu. Tom reši da prođu pećinom, jer je mislio da je unutra novac. Tako su se Tom i Hak danima pripremali da krenu u pećinu da traže izgubljeno blago. Naime, on je pratio Indijanca Džoa i video je da on čuva nešto u jednoj rupi. Ubrzo su ušli. I zaista su našli jedan kovčeg zlata. Kući su se vratili potpuno prljavi od ilovače, ali sa dve torbe dukata. Kad su izbrojali zlatnike, bilo je tačno 12000 dolara (u zlatu). Svi u gradiću su pretražili svoje kuće ne bi li našli štogod. Udovica Daglas dala je Hakov novac na štednju sa šest odsto kamate, a sudija Tačer, na tetka Polinu molbu, to isto učini sa Tomovim novcem. Bekin otac je stekao veliko mišljenje o Tomu. Govorio je da običan dečak nikad ne bi spasio njegovu kćer iz pećine. A tek kad mu je ona ispriča kako je u školi umesto nje primio batine, sudija je bio zaista ganut. Nadao se da će od Toma biti veliki pravnik ili vojskovođa, pa reče da će biti njegova briga da Toma prime u Narodnu vojnu akademiju, a zatim neka pohađa najbolju pravnu školu u zemlji. Haka Fina je bogatstvo, a i to što je štićenik udovice Daglas, uvelo u visoko društvo. "Morao je da jede sve nožem i viljuškom, pa su ga naterali da se služi ubrusom, čašom i tanjirom, morao je da govori pristojno"... Baš to ga je nateralo da pobegne od udovice. Tom ga pronalazi u jednom buretu gde je proveo celu noć. Odbijao je da se vrati, ali kad ču da ga Tom neće primiti u družinu, Hak popusti. Na kraju romana, imamo zakletvu ove družine. Krvlju su se zakleli da će jedan drugom pomagati kad god su u mogućnosti. Njihovo prijateljstvo trebalo je biti večno.

 

Sporedni likovi:

Meri, Tomova rođaka, ima mnogo razumijevanja za njegove nestašluke. Ona se kao i Sid dobro ponaša, ali za razliku od Sida, ona je iskreno naklonjena Tomu, a ne čini to kao Sid iz podlosti. Emi Lorens (Lawrence), bivša Tomova devojka, koju on ostavlja kad se zaljubi u Rebeku Tačer. Malo mu je zbog toga neugodno pri njihovim susretima, ali nova ljubav polako nadjačava. G. Dobins - pedagog, pomalo je tužan lik. Njegova ambicija da bude lekar je propala i on je postao teška pijanica. Veoma je strog prema učenicima: kažnjava ih batinama, ali su mu se oni na kraju osvetili. (Vidi scenu s mačkom i perikom). Maf Poter, nesrećni pijanac i prijatelj Indijanca Džoa. Veoma je zahvalan Tomu i Haku koji su svojim svedočenjem spasili ga od optužbi za ubistvo. Indijanac Džo - nasilnik, lopov i na kraju ubica, a planira da unakazi udovicu Daglas. On je, inače pola belac, pa je i to jedan od razloga njegovog ponašanja, jer je zbog rase bio isključen iz društva. udovica Dagas - je vrlo pobožna i deca je doživljavaju kao velikog prijatelja. Ljubazna je prema Haku čak i pre nego što joj on sačuva život. U njen dom često dolaze deca, pa i Tom i Beki, a ona ih dariva slatkišima. Vili Maferson, "uzor-dečko", ponos i dika svih starijih gospi. Dečaci su ga mrzeli zbog njegove dobrote, ali i zato što im je uvek nabijan na nos da se na njega ugledaju. Po svemu sudeći, ni Mark Tven nije imao mnogo ljubavi za njega. Škole su danas pune "sojera" više nego ikad, a nađe se i neki "Vili Maferson" koga vole nastavnici, a mrze i dečaci i devojčice iz istih razloga kao u ovoj priči. Ako mene pitate, ja glasam za Toma, a vi? Sid - Tomov polu-brat, je još jedan "uzor-dečko". On je model dobrog ponašanja, ali je prilično hladan i površan. Sve suprotno od Toma koji uživa u nevoljama, loše se ponaša, ali je zato srdačan i omiljen u društvu vršnjaka. Tetka Pola - Tomova tetka i čuvar, jednostavna je žena koja se bori da s ljubavlju disciplinuje sestrića. Ona obično ne uspeva. Brine za njegovu sigurnost i plaši se da ga previše sputava. Međutim, tetka Pola iznad svega želi da Tom bude cenjen i voljen.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

  CONTACT