Добро дошли

у

Табановић

код Шапца

Branislav Nušić : Sumnjivo lice

◄Nazad

Naslovna

Zabava - vic- igrice

О писцу

Бранислав Нушић

 Наш најпознатији комедиограф Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је матурирао. Кад је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1884. године.

Нушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока. Након рата је објавио контроверзну песму „Два раба“ у „Дневном листу“, због које је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана.

 Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом „Бен Акиба“

Преминуо је 19. јануара 1938, а тог дана фасада зграде београдског Народног позоришта била је увијена у црно платно.

Za opširnije klikni ovde

Anketa

Vaše mišljenje o lektiri na ovom sajtu   Odlično, pozvaću prijatelje   Ne sviđa mi se Current Results

Branislav Nušić: Sumnjivo lice

 

Književni rod: drama Književna vrsta: komedija Tema: Korumpirana i nesposobna vlast  trazi sumnjivo lice, a nađe Đoku, budućeg kapetanovog zeta. Ideja: Nepismenost i korupcija su presudni u donošenju optužbe i presude; kakav svetac - takav i tropar; kakav narod - takva i vlast. Vreme radnje: Vladavina dinastije Obrenovića. Mesto radnje: Neimenovana varošica u Srbiji. Fabula Radnja počinje tako što Jerotije, sreski kapetan, po navici, čita tuđa pisma. Ovog puta pismo je njegove kćerke Marice. Iz pisma se vidi da devojka ima momka, pa Jerotije zove suprugu Anđu da to razjasne. Ona se, naravno sa mužem u svemu slaže, osim što je pismo otvarao bez saglasnosti Marice. Zaplet nastaje kad stigne strogo poverljiv telegram iz Ministarstva unutrašnjih dela. Sadržaj je šifriran, i polupismeni pisar Vića, ulizica i karijerista, čita kapetanu. Sadržaj tako razjašenih šifri je smešan i besmislen. Međutim, kapetan, kao stari lisac, hvata se za sintagmu "kljukana dinastija" i pretpostavlja da je nešto protiv dinastije. Slede još neka tumačenja, ali napokon shvate da tu nije nešto uredu. Ispostavi se da brzopleti Vića nije koristio pravu šifru. Kad napokon odgonetnu sadržaj, vidi se da ministar sumnja da se u njihovom srezu nalazi inkognito lice koje sa sobom nosi revolucionarne i antidinastičke spise i pisma. U međuvremenu ide scena kod mamurnog pisara Žike. Izvesni gospodin Miladin, gazda iz sela Trbušnice, koji, računajući na to što pisar kod njega ima dug, hoće nekom jadniku ponovo da naplati dug. Smešne scene se ređaju. U drugoj kancelariji iz dosade pisari se šale tako što su gospodinu Tasi u stolicu nabili špenadlu, on seo i iskrvavio. Ipak, glavni tok radnje usmeren je ka otkrivaju sumnjivog lica. Zna se jedino to da je mlad čovek, pa idiotski smešno deluje Vićin predlog da uhapsi gazda Spasoja koji ima više od 60 godina. Vića, zatim predlaže da angažuju sreskog špijuna Aleksu Žunića. Ovaj, kad dođe, kapetanu pruži svoju vizit-kartu na kojoj piše da je špijun. Kapetan se "krsti" što je to obelodanjeno. Međutim, Vića kaže: "Dok je krio, ništa nije mogao da dozna, a sad mu svi jedni protiv drugih kazuju". Pošto je Aleksa "otkrio" da se sumnjivo lice nalazi u hotelu "Evropa", jedinom u gradiću, napravljen je plan napada. Kapetan, kao prvoklasna kukavica, bira najbezbednije mesto. Naravno, i ova družina nespretnjakovića uz veliku halabuku uspeva da uhapsi "sumnjivo lice" bez većeg otpora. Kapetan trči da telegrafiše ministru, radujući se unapred većoj klasi (činu u službi). Sledi "stručno" saslušanje. Da bi sve bilo po zakonu, neophodna su dva svedoka. Jedan je već pomenuti seljak iz Trbušnice Miladin, a drugog vade iz zatvora (gazda Spasa), koji nema neku veću krivicu, jer je samo rasturao lažne dinare. Nušić ovim primerom hoće da naglasi da ništa nije tako veliki zločin prema antidinstičkim stavovima. Smešne situacije grade se na zabuni. Kad nedužnog mladića počnu ispitivati, on se, razumljivo, protivi. Vrhunac radnje je kad se optuženik energično suprostavi oduzimanju "spisa", tvrdeći da su to njegove privatne stvari. I što se on više protivi, sumnja je veća. Napokon počinje čitanje. Prvo jedne cedulje na kojoj stoji "Protiv zatvora". Kapetan se silno obraduje, ali se ispostavi da je to recept protiv stomačnih problema. Kad uzmu čitati pismo, mladić skoči, ali ga savladaju. Pošto istragu vodi Vića, on čita pismo iz kojeg postaje jasno da ga piše Marica. Na početku ona ocrni vlastitog oca, napominjući da je starovremen i glup. Kapetan se protivi daljem čitanju. Vića neće ni da čuje. Međutim, kad počne vređati njega, pišući da je preispoljni klipan, koji liči na petla, on se protivi, ali sad kapetan insistira. Vića demonstrativno odlazi.

Rasplet počinje kad se iz dalje istrage nesumnjivo utvrdi da uhapšeno sumnjivo lice nije niko drugi nego apotekar Đoka, Maričin momak. Stiže i Marica i grleći Đoku, potpuno razjašnjava zabunu. Bruka je pukla, kapetan razgoni sve, udarajući seljake nogom u zadnjicu. Kaje se što je brzopleto poslao telegram. U međuvremenu stiže i drugi telegram iz Ministarstva gde stoji da je sumnjivo lice uhvaćeno u drugom srezu, a kapetanu se savetuje da privede i ovo lice na dalju istragu. Raspamećeni kapetan traži savet od notorne pijandure pisara Žike. Ovaj mu savetuje da ode lično ministru i da ga podmiti uz objašnjenje. Kapetan zaključi da je to dobro i reši da tako i učini.