Бранислав Нушић Наш најпознатији комедиограф Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша
у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни
трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство.
Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео детињство и похађао
основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је
матурирао. Кад је напунио 18 година, законски је променио своје име у
Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1884.
године.
Нушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока. Након
рата је објавио контроверзну песму „Два раба“ у „Дневном листу“, због које
је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана.
Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом „Бен Акиба“. Преминуо је 19. јануара 1938, а тог дана фасада зграде београдског
Народног позоришта била је увијена у црно платно.
Književni rod: drama
Književna vrsta: komedija
Tema: Korumpirana i nesposobna vlast trazi sumnjivo lice, a nađe Đoku, budućeg
kapetanovog zeta. Ideja: Nepismenost i korupcija su
presudni u donošenju optužbe i presude; kakav svetac - takav i tropar;
kakav narod - takva i vlast. Vreme radnje: Vladavina dinastije Obrenovića.
Mesto radnje: Neimenovana varošica u Srbiji. Fabula
Radnja
počinje tako što Jerotije, sreski kapetan, po navici, čita tuđa pisma.
Ovog puta pismo je njegove kćerke Marice. Iz pisma se vidi da devojka
ima momka, pa Jerotije zove suprugu Anđu da to razjasne. Ona se,
naravno sa mužem u svemu slaže, osim što je pismo otvarao bez
saglasnosti Marice.
Zaplet
nastaje kad stigne strogo poverljiv telegram iz Ministarstva
unutrašnjih dela. Sadržaj je šifriran, i polupismeni pisar Vića,
ulizica i karijerista, čita kapetanu. Sadržaj tako razjašenih šifri je
smešan i besmislen. Međutim, kapetan, kao stari lisac, hvata se za
sintagmu "kljukana dinastija" i pretpostavlja da je nešto protiv
dinastije. Slede još neka tumačenja, ali napokon shvate da tu nije
nešto uredu. Ispostavi se da brzopleti Vića nije koristio pravu šifru.
Kad napokon odgonetnu sadržaj, vidi se da ministar sumnja da se u
njihovom srezu nalazi inkognito lice koje sa sobom nosi revolucionarne
i antidinastičke spise i pisma.
U međuvremenu ide scena kod mamurnog pisara Žike. Izvesni gospodin
Miladin, gazda iz sela Trbušnice, koji, računajući na to što pisar kod
njega ima dug, hoće nekom jadniku ponovo da naplati dug. Smešne scene
se ređaju. U drugoj kancelariji iz dosade pisari se šale tako što su
gospodinu Tasi u stolicu nabili špenadlu, on seo i iskrvavio.
Ipak, glavni tok radnje usmeren je ka otkrivaju sumnjivog lica. Zna se
jedino to da je mlad čovek, pa idiotski smešno deluje Vićin predlog da
uhapsi gazda Spasoja koji ima više od 60 godina. Vića, zatim predlaže
da angažuju sreskog špijuna Aleksu Žunića. Ovaj, kad dođe, kapetanu
pruži svoju vizit-kartu na kojoj piše da je špijun. Kapetan se "krsti"
što je to obelodanjeno. Međutim, Vića kaže: "Dok je krio, ništa nije
mogao da dozna, a sad mu svi jedni protiv drugih kazuju".
Pošto je Aleksa "otkrio" da se sumnjivo lice nalazi u hotelu "Evropa",
jedinom u gradiću, napravljen je plan napada. Kapetan, kao prvoklasna
kukavica, bira najbezbednije mesto. Naravno, i ova družina
nespretnjakovića uz veliku halabuku uspeva da uhapsi "sumnjivo lice"
bez većeg otpora. Kapetan trči da telegrafiše ministru, radujući se
unapred većoj klasi (činu u službi).
Sledi "stručno" saslušanje. Da bi sve bilo po zakonu, neophodna su dva
svedoka. Jedan je već pomenuti seljak iz Trbušnice Miladin,
a drugog vade iz zatvora (gazda Spasa), koji nema neku veću krivicu,
jer je samo rasturao lažne dinare. Nušić ovim primerom hoće da naglasi
da ništa nije tako veliki zločin prema antidinstičkim stavovima.
Smešne situacije grade se na zabuni. Kad nedužnog mladića počnu ispitivati, on se, razumljivo,
protivi.
Vrhunac radnje
je kad se optuženik energično
suprostavi oduzimanju "spisa", tvrdeći da su to njegove privatne
stvari. I što se on više protivi, sumnja je veća. Napokon počinje
čitanje, prvo jedne cedulje, na kojoj piše "Protiv zatvora". Kapetan
se silno obraduje, ali se ispostavi da je to recept protiv stomačnih
problema. Kad uzmu čitati pismo, mladić skoči, ali ga savladaju.
Pošto istragu vodi Vića, on čita pismo iz kojeg postaje jasno da ga
piše Marica. Na početku ona ocrni vlastitog oca, napominjući da je
starovremen i glup. Kapetan se protivi daljem čitanju. Vića neće ni da
čuje. Međutim, kad počne vređati njega, tako što piše da je
preispoljni klipan, koji liči na petla, on se protivi, ali sad kapetan
insistira. Vića demonstrativno odlazi.
Idi na vrh stranice!
Rasplet počinje kad se iz dalje istrage
nesumnjivo utvrdi da uhapšeno sumnjivo lice nije niko drugi nego
apotekar Đoka, Maričin momak. Stiže i Marica i grleći Đoku, potpuno
razjašnjava zabunu. Bruka je pukla, kapetan razgoni sve, udarajući
seljake nogom u zadnjicu. Kaje se što je brzopleto poslao telegram. U
međuvremenu stiže i drugi telegram iz Ministarstva gde stoji da je
sumnjivo lice uhvaćeno u drugom srezu, a kapetanu se savetuje da
privede i ovo lice na dalju istragu. Raspamećeni kapetan traži savet
od notorne pijandure pisara Žike. Ovaj mu savetuje da ode lično
ministru i da ga podmiti uz objašnjenje. Kapetan zaključi da je to
dobro i reši da tako i učini.
Glavni likovi
Kapetan Jerotije,
tipičan je predstavnik državnog
činovnika kneževine Srbije. Odan dinastiji, pa mu se opraštaju sitni
prekršaji. Iznad svega voli vlast i sve čini da bi napredovao u
službi. Oko sebe okuplja poslušne ljude, opraštajući im protivzakonito
bogaćenje. Za njega vlastita kćerka kaže da je starovremen i glup, ali
ovo poslednje ne dolazi do izražaja, jer je okružen većim benama.
Iznad svega najviše voli da čita tuđa pisma, pa je zbog te osobine
jednom izgubio službu.
Vića
je beskrupulozni karijerista, koji ne bira sredstva za lično
bogaćenje. Želi se oženiti kapetanovom kćerkom da bi učvrstio svoj
položaj. Za njega je dinastija, kako kaže Jerotije, krava muzara i na
njoj najviše zarađuje tako što bez velikog razloga hapsi ljude, a onda
ih uz veliku nadoknadu oslobađa. Za njega bi se moglo reći: "Zakon, to
sam ja". Najbolje ga je okarakterisala Marica, rekavši da je klipan,
lopov i da liči na petla.
Žika
je notorna pijanica. Za razliku od Viće, on se zadovoljava sitnim
plenom, najčešće u vidu pića i kućevnih potrepština. Iako večito
mamuran deluje razumno i dobroćudno. A zanat je "pekao" ne kao
ondanašnja mladež: godinu dana, pa u stariji razred, nego ti je on
išao dve, pa i tri godine u isti razred dok nije "ispekao" zanat.
Pošto nema drugih mana, kapetan mu njegov "odlazak u srez", tako se
ovde kaže kad neko ne dođe na posao, gleda kroz prste.
Sporedni likovi
Marica i Đoka
jedine su pozitivne ličnosti, a njihova veza urok komedije. Oboje žele
da se otrgnu iz učmale sredine, da žive svoj život, što je u to vreme
odista bilo revolucionarno ponašanje.
Anđa, kapetanova supruga, ima epizodnu
ulogu. Ne razlikuje se mnogo od svog muža s kim se u puno čemu slaže.
Što bi narod rekao: "Našla krpa - zakrpu".
Gazda Miladin, seljak iz Trbušnice, matori
lisac i ulizica, želi da po drugi put nekom jadniku naplati dug,
računajući pri tome na korumpiranu vlast.
Gazda Spasa je još jedan tipičan predstavnik
mutivoda. Rastura lažne dinare. Pri tom i on računa da će se lako
izvući, ako "podmaže" korumpirane činovnike.
Aleksa Žunić, sreski špijun, takođe tipičan
predstavnik ondašnjeg društva. Mada prilično priprost, on je "otkrio"
da može profitirati na ljudskoj sklonosti ka cinkarenju.
Pisari Tasa i Milisav su tu samo da smeha bude više.
Oni, doduše, svojim pojavama ilustruju administrativni aparat toga
doba. Iako u poodmaklim godinama, oni jedni s drugim sprdaju se poput
male dece; podmeću čiode u stolice i slične stvarčice; gađaju se
spisima, a u fijokama drže donji veš i čarape.
Pandur Joca se pojavljuje samo kao ilustracija da u sreskom načelstvu
mora biti i jedan policajac.
Priredio: Petar Jokić, nastavnik
