Lektira

Rat i mir

Autor: Lav Tolstoj

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje: Rusija početkom 19-og veka

Tema: U romanu se pripoveda o četiri aristokratske porodice u Rusiji, sa akcentom na Bezuhove, Bolkonske i Rostove, i preplitanju njihovih ličnih života sa ruskom istorijom u periodu od 1805. do 1813. godine, principijelno sa Napoleonovom invazijom 1812, godine. Kako događaji slede, Tolstoj sistematski poriče njegovim likovima bilo koji značajan slobodan izbor: dalja uloga istorije određuje njihovu sreću ili tragediju

Ideja: Osnovna poruka Tolstoja je da događaji oblikuju sami sebe, uzrokovani društvenim i drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajući ih, ali ne i stvarajući ih. Ali ako se gleda centralni događaj (Napoleonov pohod na Rusiju), nameće se zaključak: jednu zemlju možete okupirati, ali narod ne možete pobediti.

Fabula:

"Godine jedanaeste, kod starog kneza Volhonskog bio je u gostima mladi Zupcov" - ovom rečenicom počeo je Tolstoj u prvoj polovini 1863. godine, da piše "istoriju 12. godine", "knjigu o prošlom", kako je jednom nazvao roman "Rat i mir". Ovo delo, istorijsko po sadržaju, a savremeno kad je reč o društvenim kretanjima šezdesetih godina 19. veka. Pitanje o odlučujućoj ulozi narodnih masa postalo je centralno pitanje romana. Grubo rečeno, prva polovina romana (prva dva toma) bave se isključivo njegovim fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od nefikcionalnih eseja o prirodi rata, političkoj moći, istoriji, i istoriografiji. Tolstoj je implementirao ove delove u romanu suprotno ustaljenim normama fikcionalnog pripovedanja. U izvesnim skraćenim izdanjima ovi eseji su u potpunosti izbačeni, dok su u drugim izdanjima, od kojih su neka štampana i za Tolstojeva života, ti eseji spojeni u dodatak na kraju knjige.

Roman počinje razgovorom Ane Pavlovne Šerer, dvorske dame, i kneza Vasilija o Bonaparti, jula 1805. godine u njenom salonu. Dijalog teče na francuskom jeziku, omiljenom sredstvu komunikacije među ruskom aristokratijom. Svi gosti jednodušno izražavaju mišljenje o Napoleonu kao o antihristu, i samo dvojica od prisutnih knez Andrej i Pjer - iznose oprečno mišljenje, posebno Pjer koji je smelo izjavio "da je revolucija bila veliko delo, da je Napoleon predstavnik velikih ideja i da želi mir i jednakost." Njegove reči nikog nisu oduševile, samo su se knezu Andreju zažarile oči dok ga je sa uživanjem posmatrao. Domaćica, koja je ovog mladog čoveka pozvala samo iz poštovanja prema njegovom ocu, čuvenom bogatašu i velmoži, nije mogla sebi to da oprosti. "Da sam znala da je on tako mal élevé (loše vaspitan) i bonapartista - dodao je Tolstoj. Radnja počinje u Petrogradu jula 1805, pred sam početak prvog rata između Rusije i Francuske.. Tolstoj nas onda prebacuje u Moskvu, drevni ruski grad, kao kontrast Petrogradu. Tu upoznajemo porodicu Rostov, koja će postati jedan od vodećih elemenata u nastavku romana. Susrećemo se sa moskovskim knezom Ilijom Rostovim, sa njegovo četvoro dece, od kojih živahna Natalija i stariji brat Nikolaj privlače najviše pažnje u romanu. Mlada Nataša, u cvetu rane mladosti, iskazuje svoju nezrelu ljubav Borisu, detinjastom ali disciplinovanom oficiru, dok je Nikolaj zaljubljen u svoju stariju rođaku Sonju. Najstarije dete u porodici Rostov je Vera, koja je hladna, ali u srećnom braku sa nemačkim oficirom. Peća je najmlađe dete, i poput svog starijeg brata, želi da postane vojnik uprkos godinama. Glave porodice su Ilja i Natalija Rostov, voljeni par, uvek zabrinuti oko svoje nemarne politike prema novcu. Poslednja epizoda jeste oproštaj kneza Andreja sa svojima u Golim Brdima, gde se nalazi imanje Bolkonskih, knez Andreja ostavlja svoju trudnu suprugu svom ekscentričnom ocu Nikolaju Andrejeviču i veoma religioznoj sestri, knjeginji Mariji Bolkonskoj, i odlazi u rat. U uzbudljivim očevim savetima sinu ispoljile su se karakterne osobine Bolkonskih: "Upamti jedno: ako te ubiju na prvom mestu , mada se sada borite protiv Bonaparte, a i njegovi topovi biju - ako te ubiju, teško će biti meni, starcu, teško, vrlo teško." - On iznenada ućuta. Odjednom nastavi kreštavim glasom: "Saznam li da je knez Andrej Bolkonski gori od drugih, biće me stid. A sve do svoje 70-druge nisam se imao čega stideti". Odlaskom kneza Andreja u vojsku završava se prvi deo. Drugi deo se otvara opisima priprema za neizbežni francusko-ruski rat. Na Holabrunskom ratištu, Nikolaj Rostov, sada u eskadronu husara, doživljava svoje vatreno krštenje na frontu. Sreće se sa knezom Andrejom, uz ne baš pozitivne utiske. Kao svi mlađi vojnici, očaran je carom Aleksandrom. Ali, Nikolaj se nekontrolisano kocka, u društvu sa Denisovim i Dolohovim. Za vreme kratkog boravka kući, on nalazi porodicu Rostov pred finansijskom propašću zbog lošeg upravljanja prihodima. Sa Denisovim provodi bogatu zimu kući, gde vidi Natašino sazrevanje u devojku. Iako ga majka ubeđuje da nađe sebi ženu sa dobrim finansijskim statusom, on odbija, uz želju da se oženi sa svojom dragom iz detinjstva, rođakom Sonjom.

Drugi tom

Ako postoji centralni lik u romanu Rat i mir, onda je to svakako Pjer Bezuhov, koji se, uz dobijeno nasledstvo, sada nalazi pred mukama jednog ruskog plemića. Veliki deo druge knjige nas upoznaje sa njegovim unutrašnjim borbama i težnjama da se bude bolji čovek. Pošto je sada bogati aristokrata, njegovo bahato ponašanje od ranije je zaboravljeno, i on ulazi u filozofsku potragu svojstvenu za Tolstoja: kako osoba da živi moralan život u etički nesavršenom svetu? Ovo pitanje stalno tišti Pjera. Njegov pokušaj da pomogne svojim kmetovima propada. Onda ulazi u brak sa nemoralnom ćerkom kneza Kuragina, Elen, suprotno svom rasuđivanju. Konačno, pridružuje se i Framasonima, ali kasnije postaje uvučen u masonsku politiku, i postaje bespomoćan pred supruginim aferama. Pjer pomaže svom prijatelju Dolohovu da povrati imanje, dovodi ga u svoj dom. Koristeći Pjerovu dobrotu, ovaj nemoralni lepotan se nametljivo i bezobrazno udvara Pjerovoj ženi. Elen prkosno prihvata avanturu sa Dolohovim ignorišući bračne obaveze prema svom mužu. Pjer u početku ne veruje glasinama, pa čak ni šaljivoj aluziji u anonimnom pismu kako on kao kratkovid slabo vidi da ga "prijatelj" i supruga varaju pred njegovim nosom. Na ručku koji je organizovao grof Ilja Andrejevič u zdravicama pljušte šale na račun dobroćudnih muževa koji imaju lepe žene. Pjeru konačno "puca" film i on srdito izaziva Dolohova na dvoboj što ovaj oduševljeno prihvata jer je i u dvobojima bio vešt. S druge strane Pjer nije znao ni kako se puca iz pištolja, pa je, takoreći, sam sebe na smrt osudio. Neposredno pred sam dvoboj, kad su sabljama obeležena mesta, Pjera pokušavaju da odvrate, ali bi u tom slučaju za njega cena bila veća od života, jer bi trebalo da se izvini nitkovu kakav je u duši bio Dolohov. Pjer je radije odabrao smrt. Onda se desilo da samouvereni megdandžija Dolohov promaši široke Pjerove grudi, a da ga pri tom pogodi metak ispaljen iz Pjerovog pištolja. Dolohov je preboleo ranu u telu, ali ne i onu u svojoj avetinjskoj duši. Pjer je neprestano kontrastiran u odnosu na kneza Andreju Bolkonskog, Tolstojevog inteligentnog i ambicioznog alter-ega. Tokom Austerličke bitke Andreja je inspirisan slavnom vizijom o predvođenju vojske, ali biva skoro smrtonosno ranjen. Pred licem smrti, on shvata kako su sve njegove prethodne ambicije bile besmislene, i da je njegov bivši heroj Napoleon, koji ga i spašava tokom jahanja po bojnom polju, tašt koliko i on sam. Nakon oporavka od povreda u vojnoj bolnici, Andreja se vraća kući kako bi ga dočekala ženina smrt tokom porođaja. Grize ga savest što se nije bolje ponašao prema njoj dok je još bila živa. Ophrvan nihilističkim zabludama, knez Andreja povučeno živi na svom imanju do Pjerove posete i njihove filozofske rasprave: Gde je Bog u nemoralnom svetu? Pjer pokušava da ukaže na paneteizam i život posle smrti. Mlada Nataša sreće Andreju tokom svog prvog bala, i brzo osvaja njegovu ljubav. Oni se čak i zaručuju, ali na rok od godinu dana. Kad knez Andreja ode radi vojnih obaveza, Elen i njen zgodni brat Anatol zajedno organizuju zaveru kako bi zaveli i obeščastili mladu, nezrelu i prelepu Natašu. Zahvaljujući Sonji i Pjeru, ovaj plan propada, ali za Pjera, to je uzrok ponovnog susretanja sa Natašom, i shvatanja da se u nju zaljubio. Nataša, posramljena zbog toga što je zamalo zavedena, raskida zaruke sa knezom Andrejom.

Treći tom

Ova knjiga je obojena izrazito ratnom tematikom, i fokus je uglavnom na ratu, a ne na sudbinama junaka, dok Napoleon uzima više učešća kao aktivan lik. Za vreme Velike Komete, koju Pjer posmatra, život ponovo počinje za njega, sa svežom verom u ljubav. Interesantna je scena u kojoj on kabalističkom numerologijom pokušava da poveže svoje ime sa Napoleonom, istorijom, brojem 666. Razmišlja o tome kako je i njegovo ime povezano s proročanstvom o Apokalipsi. Najmlađi sin Rostovih, Peća, izgara od želje da postane vojnik, što ga odvodi u kraću avanturu u Kremlju. S ciljem da se približi caru, ulazi u rulju svetine ispred crkve i zamalo ga svetina ne uguši. Ali, i posle toga, kad dođe svesti, ne odustaje, već se gura da zgrabi biskvite koje car baca s balkona. U međuvremenu, Nikolaj se iznenadno pojavljuje kao junak koji pomaže ožalošćenoj Mariji Bolkonskoj, koja je nakon smrti oca ostavljena u nemilosti svojih pobunjenih kmetova sa imanja. Očaran Marijom, koju prvi put vidi, Nikolaj ponovo razmišlja o braku, smatrajući Marijinu posvećenost, brigu, ali i nasleđe veoma privlačnim. Ipak, ono što ga sprečava u prošenju Marijine ruke je njegovo ranije obećanje rođaci Sonji. Ali, kad dođe kući, redovno ide u posetu kurtizanama. Pada pod uticaj psihopate Dolohova i gubi ogromne svote novca u kockanju. Dok se Napoleon probija kroz Rusiju, Pjer odlučuje da posmatra Borodinsku bitku. Potom se i on sam uključuje, praktično postavši jedan od njih. Tu, on konačno iz prve ruke shvata sve užase rata, i nemilosrdnost ubijanja zdravih i mladih ljudi. Bitka je duga i užasna, ali se iznenađujuće završava neočekivanom pobedom Rusa, uprkos brojčano inferiornoj ruskoj vojsci; ipak, general Kutuzov se naoko ne okorišćava ovom činjenicom, već se povlači, dopuštajući Napoleonu da nastavi i izvrši invaziju na prestonicu Moskvu. Stanovništvo masovno beži, i nastaju veliki požari širom grada. Kada Napoleonova velika vojska okupira napuštenu Moskvu u plamenu, Pjer se odlučuje na kihotovsku misiju atentata na Napoleona. Postaje anonimni čovek u svom tom haosu, lišavajući se svojih odgovornosti nošenjem kmetske odeće i ostavljajući svoje dužnosti i stil života. Jedina poznata osoba koju sreće u ovom periodu je Nataša, koja ga prepoznaje, i iznenada on shvata koliko je voli. Njegov plan propada, i on završava kao jedan od Napoleonovih ratnih zarobljenika, nakon spašavanja jednog deteta u požaru i napada na francuskog legionara zbog nasrtanja na ženu.

Četvrti tom

Nakon što je prisustvovao uništavanju Moskve od francuskih vojnika, i streljanju ruskih civila, Pjer je osuđen da maršira sa Velikom Armijom u teškom povlačenju iz Moskve u užasnim zimskim uslovima. Ubrzo se sprijateljuje sa svojim saputnikom iz ćelije, Platonom Karatejevim, nenametljivim i prijatnim kmetom. U Karatajevu Petar nalazi sve ono što je želeo od ljudi: poštenje i totalnu nepretencioznost, za razliku od petrogradskog društva, i očigledno pripadnika radničke klase, sa kojim pronalazi smisao životu u prostom radu i saživotu sa njim. Nakon meseci obrta i događaja - i posle Karatajevljeve smrti kad ga je hirovito upucao jedan francuski vojnik - Pjer je na slobodi. Za to vreme, Andreja, nakon ranjavanja u Napoleonovoj invaziji, biva zbrinut od Rostovih, koji su u begu, ponovo je sjedinjen sa Natašom i sestrom Marijom, negde pred kraj rata. Izgubivši svu volju za životom, i oprostivši Nataši, on umire, ostavljajući sina Nikolu kao siroče. Ubrzo, Rostove sustiže i tragedija, smrt najmlađeg sina Peće. Pred sam kraj romana, Pjerova supruga Elen umire, i Pjer se ponovo sastaje sa Natašom, dok Rusi pobedonosno obnavljaju Moskvu. Pjer konačno nalazi ljubav, i "oslobođen" nakon smrti Elen, uzima Natašu za suprugu, dok se Nikolajeva dilema oko izbora između Marije i Sonje završava na Mariji, pošto ga je Sonja oslobodila od obećanja koje joj je dao. Ženi se Marijom, ali nastavlja da obezbeđuje Sonju do kraja života. Nikolaj i Marija odlučuju da usvoje sina kneza Andreje, i uprkos sitnim nesuglasicama, ostaju verni jedno drugom. Postoje naznake o budućem učešću Nikolaja Bolkonskog i Pjera u budućoj Decembarskoj pobuni, koja je promenila istoriju Rusije, ali to su tek naznake i ništa više.

Epilog

Prvi epilog završava se izjavom Nikolaja Bolkonskog da će učiniti nešto zbog čega bi njegov pokojni otac "bio zadovoljan" (verovatno kao revolucionar u Decembarskoj pobuni). Drugi epilog nam pokazuje Tolstojevo viđenje istorije, slobodne volje i opisa načina na koji interakcija dve osobe može da utiče na čovečanstvo. U dugim delimično istorijskim, delimično filozofskim esejima, on diskutuje o pitanju slobode, kao i nepotrebnosti vlasti, koju suptilno napada, zbog svojih jasnih anarhističkih stavova.

O piscu

Ruski književnik i mislilac, te jedan od najvećih svetskih novelista, Lav Nikolajevič Tolstoj, rođen je u mestu Jasna Poljana u pokrajini Tula kao četvrto od petero dece. Njegova porodica bila je plemićkog porekla. Naime, titulu grofa njegovim precima dodelio je u XVIII stoleću lično Petar Veliki. Tolstojevi roditelji umrli su dok je još bio dete, pa su ga stoga odgajili i za njega se brinuli rođaci. Možda i zbog toga njegov život obeležen je brojnim ljubavnim vezama. Grof Lav Nikolajevič Tolstoj, (rus. Лев Николаевич Толстoй) 9. septembar 1828 - 20. novembar 1910.), bio je izdanak jedne od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica, koja je već nekoliko vekova Rusiji davala mnoge generale, diplomate i pisce. On je jedan od najuticajnijih realista i po mnogima, najveći pisac romana svih vremena. Njegova najveća dela su romani: "Rat i mir" (rus.Вoйна и миръ) i "Ana Karenjina" (rus. Анна Каренина). Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je anarhista i pacifista i stvorio je novi pokret u anarhizmu - hrišćanski anarhizam. Rat i mir je najveći Tolstojev roman, delo u kojem se prikazuje veliki broj likova i događaja u velikom vremenskom periodu. Iako je Tolstoj iskoristio dobro poznavanje Napoleonovih ratova, Rat i mir nije istorijski roman, već delo u ko jem su najbitniji društvena analiza ruske tadašnjice i psihoanaliza glavnih likova. Ana Karenjina, s druge strane, roman je sa izrazito savremenom temom. Fabula je zasnovana na problemu odnosa braka i ljubavi, a u nju je Tolstoj, putem sporedne priče, ugradio i više tema iz društvene stvarnosti Rusije.

Priredio: Petar Jokć, nastavnik

Rat i mir LIKOVI - ovde