Tolstoj "Rat i mir"

Petersburg 1805

"Godine jedanaeste, kod starog kneza Volhonskog bio je u gostima mladi Zupcov" - ovom rečenicom počeo je Tolstoj u prvoj polovini 1863. godine, da piše "istoriju 12. godine", "knjigu o prošlom", kako je jednom nazvao roman "Rat i mir".

Ovo delo, istorijski po sadržaju, bilo je savremeno u pogledu pitanja postavljenih u njemu. Istaknuto društvenim kretanjima šezdesetih godina, pitanje o odlučujućoj ulozi narodnih masa postalo je centralno pitanje romana.

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje: Rusija početkom 19-og veka

Tema:Roman nam pripoveda o četiri aristokratske porodice u Rusiji, sa akcentom na Bezuhove, Bolkonske i Rostove, i preplitanja njihovih ličnih života sa ruskom istorijom u periodu od 1805. do 1813. godine, principijelno sa Napoleonovom invazijom 1812, godine. Kako događaji slede, Tolstoj sistematski poriče njegovim likovima bilo koji značajan slobodan izbor: dalja uloga istorije određuje njihovu sreću ili tragediju

Ideja: Osnovna poruka Tolstoja je da događaji oblikuju sami sebe, uzrokovani društvenim i drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajući ih, ali ne i stvarajući ih. Ali ako se gleda centralni događaj (Napoleonov pohod na Rusiju), nameće se  zaključak: jednu zemlju možete okupirati, ali narod ne možete pobediti

Fabula:

Grubo rečeno, prva polovina romana (prva dva toma) bave se isključivo njegovim fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od nefikcionalnih eseja o prirodi rata, političkoj moći, istoriji, i istoriografiji. Tolstoj je implementirao ove delove u romanu suprotno ustaljenim normama fikcionalnog pripovedanja. U izvesnim skraćenim izdanjima ovi eseji su u potpunosti izbačeni, dok su u drugim izdanjima, od kojih su neka štampana i za Tolstojeva života, ti eseji spojeni u dodatak na kraju knjige.

Prvi tom

Roman počinje razgovorom Ane Pavlovne Šerer, dvorske dame, i kneza Vasilija o Bonaparti, jula 1805. godine u njenom salonu. Dijalog teče na francuskom jeziku, omiljenom sredstvu komunikacije među ruskom aristokratijom. Svi gosti jednodušno izražavaju mišljenje o Napoleonu kao o antihristu, i samo dvojica od prisutnih knez Andrej i Pjer - iznose oprečno mišljenje, posebno Pjer koji je smelo izjavio "da je revolucija bila veliko delo, da je Napoleon predstavnik velikih ideja i da želi mir i jednakost."Njegove reči nikog nisu oduševile, samo su se knezu Andreju zažarile oči dok ga je sa uživanjem posmatrao. Domaćica, koja je ovog mladog čoveka pozvala samo iz poštovanja prema njegovom ocu, čuvenom bogatašu i velmoži, nije mogla sebi to da oprosti. "Da sam znala da je on tako mal élevé (loše vaspitan) i bonapartista- dodao je Tolstoj.

 Radnja počinje u Petrogradu  jula  1805, pred sam početak prvog rata između Rusije i Francuske.. Tolstoj nas onda prebacuje u Moskvu, drevni ruski grad, kao kontrast Petrogradu. Tu upoznajemo porodicu Rostov, koja će postati jedan od vodećih elemenata u nastavku romana. Susrećemo se sa  moskovskim knezom Ilijom Rostovim, sa njegovo četvoro dece, od kojih živahna Natalija i stariji brat Nikolaj privlače najviše pažnje u romanu. Mlada Nataša, u cvetu rane mladosti, iskazuje svoju nezrelu ljubav Borisu, detinjastom ali disciplinovanom oficiru, dok je Nikolaj zaljubljen u svoju stariju rođaku Sonju. Najstarije dete u porodici Rostov je Vera, koja je hladna, ali u srećnom braku sa nemačkim oficirom. Peća je najmlađe dete, i poput svog starijeg brata, želi da postane vojnik uprkos godinama. Glave porodice su Ilja i Natalija Rostov, voljeni par, uvek zabrinuti oko svoje nemarne politike prema novcu.   Poslednja epizoda jeste oproštaj kneza Andreja sa svojima u Golim Brdima, gde se nalazi imanje Bolkonskih, knez Andreja ostavlja svoju trudnu suprugu svom ekscentričnom ocu Nikolaju Andrejeviču i veoma religioznoj sestri, knjeginji Mariji Bolkonskoj, i odlazi u rat. U uzbudljivim očevim savetima sinu ispoljile su se karakterne osobine Bolkonskih: "Upamti jedno: ako te ubiju na prvom mestu , mada se sada borite protiv Bonaparte, a i njegovi topovi biju - ako te ubiju, teško će biti meni, starcu, teško, vrlo teško. - On iznenada ućuta. Odjednom nastavi kreštavim glasom: - Saznam li da je knez Andrej Bolkonski gori od drugih, biće me stid. A sve do svoje70-druge nisam se imao čega stideti". Odlaskom kneza Andreja u vojsku završava se prvi deo.

Drugi deo se otvara opisima priprema za neizbežni francusko-ruski rat. Na Holabrunskom ratištu, Nikolaj Rostov, sada u eskadronu husara, doživljava svoje vatreno krštenje na frontu. Sreće se sa knezom Andrejom, uz ne baš pozitivne utiske. Kao svi mlađi vojnici, očaran je carom Aleksandrom. Ali, Nikolaj se nekontrolisano  kocka, u društvu sa Denisovim i Dolohovim. Za vreme kratkog boravka kući, on nalazi porodicu Rostov pred finansijskom propašću zbog lošeg upravljanja prihodima. Sa Denisovim provodi bogatu zimu kući, gde vidi Natašino sazrevanje u devojku. Iako ga majka ubeđuje da nađe sebi ženu sa dobrim finansijskim statusom, on odbija, uz želju da se oženi sa svojom dragom iz detinjstva, rođakom Sonjom.

Drugi tom

Ako postoji centralni lik u romanu Rat i mir, onda je to svakako Pjer Bezuhov, koji se, uz dobijeno nasledstvo, sada nalazi pred mukama jednog ruskog plemića. Veliki deo druge knjige nas upoznaje sa njegovim unutrašnjim borbama i težnjama da se bude bolji čovek. Pošto je sada bogati aristokrata, njegovo bahato ponašanje od ranije je zaboravljeno, i on ulazi u filozofsku potragu svojstvenu za Tolstoja: kako osoba da živi moralan život u etički nesavršenom svetu? Ovo pitanje stalno tišti Pjera. Njegov pokušaj da pomogne svojim kmetovima propada. Onda ulazi u brak sa nemoralnom ćerkom kneza Kuragina, Elen, suprotno svom rasuđivanju. Konačno, pridružuje se i Frimasonima, ali kasnije postaje uvučen u masonsku politiku, i postaje bespomoćan pred supruginim aferama.

Pjer je neprestano kontrastiran u odnosu na kneza Andreju Bolkonskog, Tolstojevog inteligentnog i ambicioznog alter-ega. Tokom Austerličke bitke Andreja je inspirisan slavnom vizijom o predvođenju vojske, ali biva skoro smrtonosno ranjen. Pred licem smrti, on shvata kako su sve njegove prethodne ambicije bile besmislene, i da je njegov bivši heroj Napoleon, koji ga i spašava tokom jahanja po bojnom polju, tašt koliko i on sam. Nakon oporavka od povreda u vojnoj bolnici, Andreja se vraća kući kako bi ga dočekala ženina smrt tokom porođaja. Grize ga savest što se nije bolje ponašao prema njoj dok je još bila živa. Ophrvan nihilističkim zabludama, knez Andreja povučeno živi na svom imanju do Pjerove posete i njihove filozofske rasprave: Gde je Bog u nemoralnom svetu? Pjer pokušava da ukaže na paneteizam i život posle smrti.

Mlada Nataša sreće Andreju tokom svog prvog bala, i brzo osvaja njegovu ljubav. Oni se čak i zaručuju, ali na rok od godinu dana. Kad knez Andreja ode radi vojnih obaveza, Elen i njen zgodni brat Anatol zajedno organizuju zaveru kako bi zaveli i obeščastili mladu, nezrelu i prelepu Natašu. Zahvaljujući Sonji i Pjeru, ovaj plan propada, ali za Pjera, to je uzrok ponovnog susretanja sa Natašom, i shvatanja da se u nju zaljubio. Nataša, posramljena zbog toga što je zamalo zavedena, raskida zaruke sa knezom Andrejom.

Treći tom

Ova knjiga je obojena izrazito ratnom tematikom, i fokus je uglavnom na ratu, a ne na sudbinama junaka, dok Napoleon uzima više učešća kao aktivan lik.

Za vreme Velike Komete, koju Pjer posmatra, život ponovo počinje za njega, sa svežom verom u ljubav. Interesantna je scena u kojoj on kabalističkom numerologijom (Kabala teži da objasni kako je Bog stvorio svet, kako su svet i čovek organizovani, i kako čovek svojim naporima može doseći Boga, ili spoznati svoju božansku prirodu. Ona je veoma detaljno razrađen sistem, teorijski i praktičan, ključ za prodor u okultno i sistem duhovnog razvoja) pokušava da poveže svoje ime sa Napoleonom, istorijom, brojem 666. Razmišlja o tome kako je i njegovo ime povezano s proročanstvom o Apokalipsi.

Najmlađi sin Rostovih, Peća, izgara od želje da postane vojnik, što ga odvodi u kraću avanturu u Kremlju. S ciljem da se približi caru, ulazi u rulju svetine ispred crkve i zamalo ga svetina ne uguši. Ali, i posle toga, kad dođe svesti, ne odustaje, već se gura da zgrabi biskvite koje car baca s balkona.

U međuvremenu, Nikolaj se iznenadno pojavljuje kao junak koji pomaže ožalošćenoj Mariji Bolkonskoj, koja je nakon smrti oca ostavljena u nemilosti svojih pobunjenih kmetova sa imanja. Očaran Marijom, koju prvi put vidi, Nikolaj ponovo razmišlja o braku, smatrajući Marijinu posvećenost, brigu, ali i nasleđe veoma privlačnim. Ipak, ono što ga sprečava u prošenju Marijine ruke je njegovo ranije obećanje rođaci Sonji. Ali, kad dođe kući, redovno ide u posetu kurtizanama. Pada pod uticaj psihopate Dolokhova i gubi ogromne svote novca u kockanju.

Borodinska bitka, prikazana u adaptaciji Sergeja Bondarčuka iz 1968.

Dok se Napoleon probija kroz Rusiju, Pjer odlučuje da posmatra Borodinsku bitku sa dobre pozicije, među ruskim artiljerijskim borcima. Nakon nekog vremena aktivnog posmatranja, i on sam se uključuje, praktično postavši jedan od njih. Tu, on konačno iz prve ruke shvata sve užase rata, i nemilosrdnost ubijanja zdravih i mladih ljudi. Bitka je duga i užasna, ali se iznenađujuće završava neočekivanom pobedom Rusa, uprkos brojčano inferiornoj ruskoj vojsci; ipak, general Kutuzov se naoko ne okorišćava ovom činjenicom, već se povlači, dopuštajući Napoleonu da nastavi i izvrši invaziju na prestonicu Moskvu. Stanovništvo masovno beži, i nastaju veliki požari širom grada.

Kada Napoleonova velika vojska okupira napuštenu Moskvu u plamenu, Pjer se odlučuje na kihotovsku misiju atentata na Napoleona. Postaje anonimni čovek u svom tom haosu, lišavajući se svojih odgovornosti nošenjem kmetske odeće i ostavljajući svoje dužnosti i stil života. Jedina poznata osoba koju sreće u ovom periodu je Nataša, koja ga prepoznaje, i iznenada on shvata koliko je voli. Njegov plan propada, i on završava kao jedan od Napoleonovih ratnih zarobljenika, nakon spašavanja jednog deteta u požaru i napada na francuskog legionara zbog nasrtanja na ženu.

Kritički osvrt

Govor brojki

Ovde ne bih govorio o umetničkoj vrednosti romana. Cilj mi je nešto drugo: pogled na roman s pozicije čitaoca 21. stoleća.

Roman u izdanju koje posedujem ima ukupno, bez beleški, 1896 stranica. Ako je za jednu da se pročita potrebno  1,30 minuta, čitaocu je neophodno 48 sati, bez pauze, ili četiri dana, bez hleba, vode i toaleta. Ili, ako bi u proseku dnevno normalno čitao oko dva sata, za ovo delo valja odvojiti 24 dana, što je dobar godišnji odmor. Dodamo li ovome činjenicu da gotovo nema stranice bez francuskog teksta, koji prosečnom čitaocu traži prevod, štampan nonparelom (sitnim slovima) - napor je još žešći. Neću ni da pominjem činjenicu da roman ima više od sto likova.

I da zaključim: lako je jednom besposlenom grofu u 19. veku bilo da odvoji sedam godina života za pisanje; lako je bilo njegovim savremenicima da u dugim zimskim noćima,  kad nije bilo televizije, interneta i jutarnje frke oko spremanja za posao, analiziraju zgode i nezgode junaka ovog romana. Tolstoj je u svoje vreme bio neka vrsta lokalnog interneta.

Četvrti tom

Nakon što je prisustvovao uništavanju Moskve od strane francuskih vojnika, kao i streljanju ruskih civila, Pjer je osuđen da maršira sa Velikom Armijom u teškom povlačenju iz Moskve u užasnim zimskim uslovima. Ubrzo se sprijateljuje sa svojim saputnikom iz ćelije, Platonom Karatejevim, nenametljivim i prijatnim kmetom. U Karatajevu Petar nalazi sve ono što je želeo od ljudi: poštenje i totalnu nepretencioznost, za razliku od petrogradskog društva, i očigledno pripadnika radničke klase, sa kojim pronalazi smisao životu u prostom radu i saživotu sa njim. Nakon meseci obrta i događaja - i posle Karatajevljeve smrti kad ga je hirovito upucao jedan francuski vojnik - Pjer je na slobodi.

Za to vreme, Andreja, nakon ranjavanja u Napoleonovoj invaziji, biva zbrinut od strane Rostovih, koji su u begu, ponovo je sjedinjen sa Natašom i sestrom Marijom, negde pred kraj rata. Izgubivši svu volju za životom, i oprostivši Nataši, on umire, ostavljajući sina Nikolu kao siroče. Ubrzo, Rostove sustiže i tragedija, smrt najmlađeg sina Peće.

Pred sam kraj romana, Pjerova supruga Elen umire, i Pjer se ponovo sastaje sa Natašom, dok Rusi pobedonosno obnavljaju Moskvu. Pjer konačno nalazi ljubav, i "oslobođen" nakon smrti Elen, uzima Natašu za suprugu, dok se Nikolajeva dilema oko izbora između Marije i Sonje završava na Mariji, pošto ga je Sonja oslobodila od obećanja koje joj je dao. Ženi se Marijom, ali nastavlja da obezbeđuje Sonju do kraja života. Nikolaj i Marija odlučuju da usvoje sina kneza Andreje, i uprkos sitnim nesuglasicama, ostaju verni jedno drugom. Postoje naznake o budućem učešću Nikolaja Bolkonskog i Pjera u budućoj Decembarskoj pobuni, koja je promenila istoriju Rusije, ali to su tek naznake i ništa više.

Epilog

Prvi epilog završava se izjavom Nikolaja Bolkonskog da će učiniti nešto zbog čega bi njegov pokojni otac "bio zadovoljan" (verovatno kao revolucionar u Decembarskoj pobuni). Drugi epilog nam pokazuje Tolstojevo viđenje istorije, slobodne volje i opisa načina na koji interakcija dve osobe može da utiče na čovečanstvo. U dugim delimično istorijskim, delimično filozofskim esejima, on diskutuje o pitanju slobode, kao i nepotrebnosti vlasti, koju suptilno napada, zbog svojih jasnih anarhističkih stavova.

Glavni likovi

Nataša i Pjer

Pjer Bezuhov je nepriznati sin imućnog seoskog kneza koji ubrzo umire od kapi, i neočekivano ga ostavlja kao jedinog naslednika njegovog velikog bogatstva. Obrazovan u Francuskoj, Pjer je u suštini dobrodušan, slobodoumni mason, ne retko zbunjen i nemaran, koji je često sposoban za odlučno delanje i pokazuje veliku snagu volje u teškim trenucima, ali društveno neprilagođen zbog svoje otvorene prirode, i teško mu je da se uklopi u petrogradsko društvo. Čovek jakih emocija, ali se ne trudi da ih kontroliše. Tipičan je predstavnik ruskog plemića. Njegova karijera je potraga za samim sobom. Oduševljava se Napoleonom i njegovim idejama i oslobađa svoje kmetove. Smatra se kao jedan od dva Tolstojeva alter ega (drugi je knez Andreja).

Andreja Bolkonski - inteligentni, ironični i hrabri borac, Pjerov prijatelj, suprug je  šarmantne Lize, i tek počinje da pronalazi mir u svom bračnom životu. Smatrajući petrogradsko stanovništvo nezanimljivim, odlazi u pomoć Kutuzovu pred nadolazeći rat sa Napoleonom. Za njega patnja i smrt nisu tako strašni kao moć koja omogućava ljudima da ih nanesu. 

Marija Bolkonska - sestra kneza Andreje,duboko je religiozna mlada žena, bez senzualnosti, ružna, ali sa lepim očima. Tokom ratnih zbivanja u pomoć joj dođe knez Nikolaj Rostov. Zaljubljuju se, ali ih splet okolnosti sprečava da ljubav realizuju brakom. Najzad, u jesen 1814. sklope brak u kojem su imali četvoro dece.

Nataša Rostova - Iako je upoznajemo kao romantičku devojčicu, sa vremenom se njena ličnost razvija, i nakon proživljenih patnji, nalazi sreću sa Pjerom. Za Tolstoja ona je idealna žena, atraktivna i bajna kao dete; njena izražajnost i spontanost su prirodni; osećajna je i dušom reaguje na muziku i ples.

Nikolaj Rostov , Verin i Pećin brat, na početku roman on studira sa željom da služi svojoj zemlji kao husar u borbi protiv Napoleona. Mašta o slavi na bojnom polju. Ti snovi su podriveni nakon ranjavanja. Pošten je jer odbija da koristi uticaj porodice za napredovanje u vojsci. Na kraju se ženi bogatom naslednicom  Marijom Bolkonskom.

Sonja Rostova - 'sterilni cvet', kako je nazvana u knjizi, siroče i nećaka grofice Rostove. Ona i rođak Nikolaj su zaljubljeni, uprkos tome što to grofica ne odobrava, čak su se i verili. Kad se Nikolaj zaljubi u Mariju Bolkonsku, duboko je povređena. Ne  pristaje da se uda za Nikolajevog druga Dolohova, iako i grofica podstiče tu vezu.

Napoleon Bonaparta - Posle briljantne pobede kod Austerlica, krenuo je u pohod na Rusiju. U junu 1812. Francuzi (800.000 vojnika) su ušli na rusku teritoriju, no Rusi su se povlačili paleći sela. Naišli su na ruse koji nisu hteli pregovarati. Mnogobrojna francuska vojska često je bila bez hrane, počele su se širiti bolesti, a često su stradali i konji. Do prve, i jedne od najkrvavijih bitaka toga doba, došlo je kod (Borodina). Napoleon je do te bitke već izgubio polovinu svoje vojske. Rusi su se odlučili povući i francuska je vojska ušla u (Moskvu). Ali, ruski su vojnici zapalili grad i Napoleon se morao povući. Nakon povlačenja iz Moskve glad, ruska zima i povremeni gerilski napadi ruske vojske uništili su francusku vojsku od koje je ostalo samo 5000 ljudi.

General Kutuzov  -

skromni general, čija umerenost i skromnost na kraju spašavaju Rusiju. Posle najveće bitke u istoriji kod Borodina, koja se završila neodlučno, u kojoj je pola ruske i četvrtina francuske vojske izginulo ili ranjeno, Kutuzov se vratio na strategiju o povlačenju kao načinu da se spasi ruska vojska. Cena je bila gubljenje Moskve. Međutim, posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, a ruska vojska ga je sve vreme progonila, pa su samo mali delovi njegove vojske napustili Rusiju.

Car Aleksandar Pavlovič - ruski car, potpisnik mirovne povelje sa Napoleonom 1807.

Peća Rostov - 16-godišnji oficir, koji junački gine 1812. godine.

Ana Pavlovna Šerer: I pored svojih 40 godina bila je puna živosti i vatrenosti. Bila je jedna od najuticajnijih ličnosti na starom dvoru  carice Marije Fjodorovne, mislila je i osećala samo ono što je mislila i osećala njena visoka zaštitnica, i da su se njena mišljenja poklapala sa "vladajućim".