|
Добро дошли у Табановић код Шапца
|
Priče iz davnine |
||||||
|
Književni rod: epika Književna vrsta: bajke Kad budete čitali priče iz ove knjige, učiniće vam se da ste nešto slično već čuli ili pročitali. To je zato što se u njima osim o realnim likovima i mogućim zbivanjima, govori i o neobičnim i nestvarnim događajima i likovima: vilama, divovima, patuljcima, čudotvornim predmetima, zmajevima ili nekim drugim čudovišnim bićima, koja su stvorena maštom nepoznatog pripovedača ili umetnika-književnika. Reč je, dakle, o bajkama. U ovoj knjizi imamo pet bajki, koje su nastale po motivima slovenskih legendi.
RIBAR PALUNKO I NJEGOVA ŽENA Tema: Kako je ribar Palunko tragao za izmišljenim bogatstvom i lagodnim životom. Ideja (poruka): Lepotu i harmoniju života treba tražiti u stvarnosti, a ne u nestvarnom iščekivanju sreće van nas samih. Fabula Siromašni ribar Palunko nezadovoljan je monotonijom svog života u siromaštvu. Zareče se da će tri dana i tri noći sedeti u svom čunu, a ribe neće hvatati kako bi mu ovaj zavet pomogao. I zaista trećeg dana iz mora se izdigne srebren čun, a u njemu Zora-djevojka i reče: "Tri dana čuvao si život mojim ribicama, a sad reci, što želiš da ti dobro učinim?" On je zamoli da ga izbavi iz ove bede, jer nikakve radosti nema. - Idi kući, naći ćeš što ti treba, reče ona i nestane. Kad je došao kući, pred njega izađe sirota devojka i kaže da joj je umrla majka te da nikoga nema na svetu, nego da je on uzme za ženu. Palunko se seti saveta Zore-djevojke i uplaši se da ne pokvari sreću, pa siroticu uzme za ženu. Međutim, ništa se posebno nije događalo. Da bi ga utešila žena mu je pričala lepe bajke. Sluša Palunko, a od radosti mu srce poigrava. Zaboravio bedu, a još više se obradovao, jer poverova da je njegova žena, u stvari vila i da će mu to jednog dana doneti izobilje i sreću. Poželeo je da živi kao neki bogati župani i gavani " u slasti i lasti i u raskoši". Put do zamišljenog bogatstva dug je i težak. Natera Palunko svoju ženu da sa malim detetom traži Morskog Kralja, odnosno put do zamišljene sreće. Putujući žena zaspi od umora. Kad se žena probudila, ali nestao sin Vlatko. Koliko se tada zaprepastila, ukočile joj se suze, a od velike žalosti nije mogla da izgovori ni jednu reč. Na moru Palunko opet sreće Zoru-djevojku i jada joj se:"Gori je ovo jad nego li prije bijaše. Nestalo djeteta, žena nijema, kuća pusta". Zora-djevojka mu obećava pomoć, ali ga i upozorava." Velikoga ćeš se dobra i raskoši nauživati u Kralja Morskoga, ali znaj: na zemlju ne možeš da se vratiš, jer su ti strahovite straže postavljene". Da li je Palunko dobro procenio tu opasnost? Nije. Rekao je: "Neću se... zemlje zaželjeti, gdje ostavljam pustu nevolju". Kod Morskog Kralja Palunko je doista naišao na veliko bogatstvo: zlatni pesak, mermerne zidove, grane od bisera, stolove od korala i ograde od zlata. Doživljava tragičnu sudbinu: postaje zarobljenik Morskog Kralja, rob u carstvu izobilja, koji je izgubio ono što je čoveku najdraže - slobodu. Morao je da zabavlja Kralja tako što se prebacivao po zlatnom pesku kao veverica. Tome su se svi dvorjani silno smejali, a najviše mladi princ. Kad se Palunko malo bolje zagledao, prepoznao je u princu svoga sina Vlatka. Tad je Palunko postao svestan da je imao sreću ( sina i ženu), ali da ju je izgubio. U potrazi za nedostižnim Palunko gubi i ono što je dotad imao: sina i ženu. Neophodan je natčovečanski napor da se vrati izgubljeno. Dok Palunko pod morem tuguje za svojom srećom, njegova žena obilazi majčin grob. Javlja joj se majka u liku košute, koja je savetuje kako da pomogne Palunku. Da bi to ostvarila morala je da prođe kroz tri pećine i tri velika iskušenja. U prvoj pećini srela je groznu veliku zmiju, majku svih zmija; a u drugoj pećini pticu orijašku, majku svih ptica, i na kraju u trećoj zlatnu pčelu. Zmija i ptica propuštaju Palunkinu ženu jer su njihova deca ( ptice i zmije) molile svoje majke da se malo odmore. Najdramatičniji deo priče je izbavljenje sina Vlatka iz dvora Kralja Morskog. Likovi: Palunko: Sanjari o nekom lagodnom životu bez rada i truda, o sreći koju mu drugi donosi. Na početku priče više je vodio računa o svojoj nego porodičnoj sreći. Tek kad je tu sreću izgubio, shvatio je. Vrednost ovog lika je postala potpuna kad je rešio da se vrati pravom, stvarnom životu i porodici. Palunkova žena: Ovaj lik je od početka do kraja bajke ostao obasjan svetlom dobrote, trpeljivosti, istrajnosti, skromnosti i vernosti. To je žena koja se hrabro bori za sreću i spas svoje porodice. . Šuma Striborova Tema bajke: Stradanje starice od pakosti svoje snahe. Ideja ( poruka) bajke: U životu treba da razlikujemo dobro od zla, poštenje od nepoštenja, ljubav i dobrotu od mržnje i zlobe i da se uvek za pobedu dobra nad zlim treba boriti. Fabula Začarana šuma Striborova, u kojoj se dešavaju mnoga čuda, ostaće takva "dokle god u nju ne stupi onaj kojemu je milija njegova nevolja nego sva sreća ovoga svijeta". Momak je zašao u začaranu šumu da naseče drva. Tu je bila u obliku zmije "ljudska duša, rad grijeha i zlobe ukleta". Nju je ukletosti mogao osloboditi samo mladić koji bi se venčao sa njom. Da bi zavela naivnog mladića,ukleta duša se iz zmijskog oblika pretvorila u lepu devojku, ali joj je u ustima i dalje stajao gujin jezik. Mladić dovodi u kuću devojku. Kad mu je oprezna i pametna majka rekla da je doveo guju-devojku, sin se skamenio od čuda: otkud njegova mati znade da je ono bila guja? Razljuti se u srcu i pomisli; "Moja majka mora da je vještica. I odmah zamrzi na majku". "Počelo njih troje živjeti zajedno, ali ono zlo i naopako: Snaha jezičkiva, nazlobna, proždrljiva i goropadna. Majka je morala da se pokorava i da izvršava sve zapovesti goropadne snahe: da joj sa litice visoke do oblaka donese snega da se umije i da ide na zamrznuto jezero i uhvati šarana za ručak. "Domaći" ( patuljci) pomažu majci da pred sinom otkrije guju-snahu tako što su pod kvočku podmetnuli svračija jaja, a kad se izlegli, snaha, kao svaka guja, polakomi se na svračiće i isplazi jezik. Kad je sin video, u prisustvu celog sela , da mu žena ima gujin jezik, još više se razbesneo i majku iz kuće izbaci. Majka odlazi kod šumskog starešine Stribora, koji želi da joj pomogne da se u selo vrati mlađa za 50 godina, ali pod uslovom da iz sećanja izbriše sina. Majka, međutim, odgovara: "Ali ja volim ostati u svojoj nesreći, a znati da imam sina, nego li da mi daš sve blago i dobro ovoga svijeta, a da moram zaboraviti sina." Ovaj odgovor majke učinio je da prestanu čari u Striborovoj šumi, jer je u nju konačno kročio neko kome je bila draža njegova nevolja nego sva sreća ovoga sveta.
|
Likovi: Majka: Ona je mudra, oprezna, ali i trpeljiva. Najveća njena odlika je: neizmerna ljubav i privrženost prema sinu. Sin: Pošten je, ali lakoveran, povodljiv, naivan, "slep kod očiju", ne razlikuje istinu od laži, te tako postaje nepopravljiv i nepravedan prema majci, ali na kraju uviđa u kakve je životne zamke upao. Kaje se, od majke traži i dobija oproštaj i nalazi svoj pravi životni put. Snaha: Spolja gladac, a unutra jadac, Na jeziku med, a u srcu jed. Ove narodne poslovice odgovaraju snahinim osobinama. Dakle, "ujedljiva kao prava zmija", proždrljiva, goropadna sa svim negativnim ljudskim osobinama. Ta njena zla obavijena su devojačkom spoljnom lepotom, ali im je, ipak, ostao jedan znak prepoznavanja. Koji? Zmijski jezik. I danas za neku pokvarenu i lošu osobu kažemo: on je prava guja, odnosno, on je prava zmija. Razgovor o bajci Šuma Striborova Kakva je šuma Striborova? To je začarana šuma u kojoj živi Stribor, šumski starešina i čarobnjak, zmije u kojima su uklete duše grešnih ljudi, duhovi, životinje koje se upravljaju po komandama drugih fantastičnih stvorova. Dokle će ostati takva? "Dokle god u nju ne stupi onaj kojemu je milija njegova nevolja nego sva sreća ovoga svijeta". Ko otklanja čaroliju? Majka, jer više voli sina nego sve blago ovoga sveta. Zbog čega se sin ženi devojkom, iako zna da je bila zmija? Očaran je njenom spoljašnjom lepotom. Kako se snaha ponaša prema svekrvi? Goropadno i hirovito, traži od nje da joj sa litice visoke do oblaka donese snega da se umije i da ide na zamrznuto jezero i uhvati šarana za ručak. Ko pomaže da se otkrije istina za lepotu devojku? "Domaći" ( patuljci) pomažu majci da pred sinom otkrije guju-snahu tako što su pod kvočku podmetnuli svračija jaja, a kad se izlegli, snaha, kao svaka guja, polakomi se na svračiće i isplazi jezik. Šta misliš o postupcima sina prema majci? Njegovo ponašanje je za osudu. Zatravljen spoljašnjom lepotom svoje žene ne veruje ni svojim očima, pa bes iskaljuje na majci koja ga uprkos svemu mnogo voli. Zašto je majci draža njena nevolja nego sva sreća ovoga sveta? Kada joj Stribor, starešina šume, ponudi mladost i lepotu pod uslovom da iz sećanja izbriše sina, ona odgovara: "Ali ja volim ostati u svojoj nesreći, a znati da imam sina, nego li da mi daš sve blago i dobro ovoga svijeta, a da moram zaboraviti sina." Lutonjica Toporko i devet župančića Tema bajke: Kako su devet javorića postali devet mladića - župančića, a od grabića malešan momak Toporko. Ideja (poruka): Čovek je deo prirode i svaka izolacija predstavlja udarac na slobodu i pravilan fizički i psihički razvoj. Fabula Priča počinje o tome kako je seoski župan Jurina video na livadi devet javorića koji niotkud nisu imali vode, pa naredio seljanima da do njih dovedu vodu. Čarobnjaku Neumijku ovo bi milo, te odluči da u znak zahvalnosti pomogne županu. Bogati Jurina je, naime, mnogo bio tužan jer nije imao dece. Deda Neumijko savetuje župana šta da radi sa devet javorića da bi od njih postali župančići. Uz javoriće zajedno je rastao i jedan grabić. Kad je po čarobnjakovom savetu posečeno devet javorića, posečen je i grabić. Njega župan da drvodelji da napravi toporište (držalje). Drvodeljina žena, međutim, postupi isto kao i županova. Stavi grabov panjić u kolevku i stane ga ljuljati do ponoći, a tad se od njega stvori sitan momčić kao što se od javorova stvoriše župančići, koji su, pak, bili znatno krupniji. Pošto je bio namenjen za držalje (toporište), baka mu dade ime Tpoprko. Drugi deo imena Lutonjica u vezi je sa legendom o detetu stvorenom od komada drveta. Rasli župančići, ali bez kose, jer Jurina nije do kraja ispoštovao Neumijkov savet. Rastao i Toporko i jednog dana poželi da se sretne sa braćom. Otkriva im tajnu da su zajedno rasli. Župan sa sinovima izlazi na konjima van kapija tvrđave. Njegov glavni zapovednik postaje zavidan i namerava da sekirom pobije župančiće. Međutim, Toporko se pretvara u držalje sekire i sprečava nesreću. Deda Neumijka, čudnom moći, u oblake odvodi Toporka i devet župančića. Oni postaju njegovi đaci. Prolaze kroz nevolje i patnje, a osvetoljubivi deda Neumijka nikako im ne da da se vrate na zemlju. Malešni, ali mudri Toporko lukavstvom doznaje od Neumijke tajnu povratka na zemlju. Takođe, savetuje župana kako će doznati koje među njegovim dvorjanima hteo nauditi župančićima. Zatim, uz bakinu pomoć ostvaruje svoj plan o bekstvu sa devet župančića od Neumijke. Zlobnog županovog zapovednika stiže zaslužena kazna. Župan naređuje da se sruše zidovi kojima je grad bio odvojen od ostatka županije. Župan je ostario, ali su dorasli župančići. Likovi: Lutonjica Toporko je fizički znatno slabiji od župančića, ali je od njih mudriji, pametniji, odlučniji, snalažljiviji i za pravi život spremniji. Stalni dodir s prirodom očvrsao je u njemu moć prilagođavanja, dao mu je prirodnu snagu i izdržljivost uprkos slabašnom telu. Djed Neumijka(čarobnjak) nebom prolazi zorom u svitanje i noću u smiraj. U dva koraka nebo pređe; po livadama rosu polaže; bradom vetar razmahuje, a noktima oblake para, pa gde treba kišu obara; maglu rasteruje da sunce ogreje..." nit se mije, nit se brije, niti nokte podrezuje". Razgovor o bajci Kako su postali župančići i Toporko? Od devet javorića i jednog grabića. Zašto je čarobnjak Neumijko nagradio župana Jurina? Zato što je Jurina naredio da se javorićima dovede voda. Kakva je razlika između Toporka i župančića? Toporko je sitan momčić, a župančiće znatno krupnije, ali je od njih mudriji i izdržljiviji. Kakav utisak na tebe ostavlja ded Neumijka? Meni je vrlo simpatičan lik, dobroćudan i pravedan, zaštitnik biljnog sveta, spreman je da nagradi svakog ko drveće voli.
Priredio: P. J.
| |||||
