Marko Kraljević je definitivno bio najpopularniji junak kod narodnih pevača i pripovedača, koji su stvorili mit o čoveku nenadmašne snage i hrabrosti. ( U stvarnosti nije bio ni jak, ni krupan, ni hrabar). Bio je mitski, danas bismo rekli virtuelni, zaštitnik Srba od surovih turskih osvajača i kao takav ulivao je narodu nadu u srca. To je bilo veoma značajno, jer su na taj način Srbi istrajali pod turskim jarmom sa neuništivim snom o slobodi, koju su davno izgubili. Stvarajući u svojoj mašti takve likove poput Marka, oni su verovali daće Bog da se smiluje na njihove patnje i zaista pošalje junake takvih sposobnosti, koji bi ih oslobodili otomanskih okova. Iako je Marko Kraljević u stvarnom životu bio turski vazal, tj. izdajnik koji se borio na turskoj strani, njima je bilo potrebno da veruju da postoji takav junak, hrabar i neuništiv, koji će ih voditi do slobode.
Marko je u pesmama, dakle, opisan kao veoma krupan čovek izuzetne snage, mudar i hrabar. Posedovao je i druge talente, a jedan od njih je da je mogao zaista mnogo da popije, a da se ne napije. Napomenimo i to da nije mogao nikuda bez vina. Vešto je baratao topuzom teškim 66 oka, koji je došao glave svim Turcima i "negativcima" koji bi se sa njim uhvatili u koštac. Nije bilo stvora koji ga se nije plašio. Njegova majka Jevrosima, koja ga je odgojila bez pokojnog oca Vukašina, bila mu je životni savetnik. Kao mudra i stara žena davala mu je savete koji bi mu pomogli u životu.
Bio je tvrdoglav, pa nije poslušao majčine savete da se mane hajdučije.
Marko Kraljević je imao konja Šarca od koga se nije odvajao. Živeo je veoma dugo (u nekim pesmama pominjano je i 300 godina), a o njegovoj smrti vezano je više legendi. Najprihvaćenija je da nije umro od mača, u boju, što bi se očekivalo od takvog ratnika, nego mu je bog jednostavno uzeo dušu ka sebi na planini Urvini. Marko je pre toga bacio svoj topuz u debelo more i rekao: "Kad moj topuz iz mora iziš'o, onda 'vaki junak postanu!"
Druga legenda kaže da se sa Šarcem sklonio u jednu duboku pećinu, u kojoj spava dubokim snom, čekajući trenutak kada će ponovo srpskom narodu biti potrebna njegova junaštva.

Interesantno je i to da ga kao svog heroja svojataju mnogi slovenski narodi, pa čak i Albanci.