|
Breza
Maslačak
Divlja ruža
Ljubičica
Hajdučka trava
Babnjak (divizma)
Čičak
Jasika |
|
Judino uvo |
|
Babnjak (Divizma)
Recepti
Za jačanje vida
Svež cvet babnjaka (divizme) prelije se bademovim ili
maslinovim uljem i ostavi da odstoji na toplom 4-6 nedelja. Ovim uljem
mazati oči dva do tri puta dnevno.
Lek za prehladu,
promuklost i kašalj
Cvet babnjaka (divizme) pomeša se sa jednakim delovima
podbela, belog i crnog sleza i žalfije. Tri velike kašike mešavine
prelije se sa pola litre ključale vode, tome se doda tri velike kašike
meda, potom se poklopi i ostavi da odstoji sat vremena, a nakon toga
se procedi. Piti jednu do dve šoljice dnevno. Ovaj čaj idealan je i za
lečenje bronhitisa, pije se po jedna velika kašika na svakih sat
vremena.
|
|
Lekovita svojstva
Protiv šećerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za
poboljšanje krvi i nervnog sistema.
Lekovita svojstva :
Jača imunitet,
podstiče rast i razvoj
organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, reguliše probavu,
leči osip, lišaj i upalu kože, protiv upale grla i kašlja, trovanja i
bolova, srčanih oboljenja i protiv preranog starenja.
Lekovita svojstva :
Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv
starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih
sudova, grčeva u nogama, reume, išijasa, bolesti želuca i grla.
Lekovita svojstva ili zobi: pročišćava krv, leči šećernu bolest,
žuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokraćni mehur i kanale,
razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom od zobenih pahuljica
uspešno se leči karijes, a čaj od zobi leči želudačne probleme i
probleme unutrašnjih organa.
Lekovita svojstva :
snižava krvni pritisak, pomaže kod
oboljenja krvnih sudova, za lečenje dijabetesa, srčanih oboljenja,
odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokraćnih puteva, kašalj,
rahitis, bolove u kičmi, arteriosklerozu, katarakt pluća, razne upale.
Lekovita svojstva : jača otpornost kapilara i utiče na
snižavanje visokog krvnog pritiska, sprečava krvarenje, pomaže kod
bolesti želuca, parazitskih oboljenja, bolesti kože i proliva.
Lekovita svojstva :
Pročišćava krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože
očiju, uništava crevne parazite, jača vid.
Lekovita svojstva : Ako vam nedostaje kalcijum možete potopiti
jednu supenu kašiku susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći.
Ujutro pojesti na tašte.
|
|
Sremuš
(lat. Allium ursinum)
Divlji beli luk, medveđi
luk |
|
|
Maslačak,
dobro je poznat svima, koji kod nekih ljubitelja prostranih, zelenih
livada budi krajnje neprijatne misli. Za one
koji ga ipak ne poznaju — maslačak je sjajna zelena rozeta sa
izreckanim listićima, čije stablo raste do 15 cm ili više i nosi jedan
jedini žuti cvet, koji se pretvara u belu tananu, lopticu, onda kada
se stvorilo seme — loptica, vetar je jednim jedinim udarom rasprši i
raznese. Ako se oštete, koren i stablo biljke luče mlečnu tečnost.
Dok zvanično samo koren važi za lekoviti deo
biljke, u stvari je cela biljka od velike koristi. Umesto što maslačak
uništavaju otrovima, baštovani bi trebalo da sačekaju dok ne procveta,
pa da ga onda celog, zajedno sa korenom, izvade iz zemlje. Osušeni
koren može se koristiti kao zamena kafe ili kao lekovita biljka, dok
skuvano lišce služi kao izvrstan prilog povrća uz divljač.
Lišce maslačka sadrži skoro sedam puta više vitamina A u jednom gramu,
nego šargarepa ili salata, plus dovoljnu količinu vitamina B, C i G,
kao i kalcijum, fosfor i gvožđe, kao i prirodni natrijum, koji deluje
na pročišćavanje krvi.
Ljudi koji se bave travarstvom, koriste koren maslačka kao
tonik, uz čiju pomoć se mogu prečišćavati organi za izlučivanje, a
poboljšava im se i prolaznost. On, takođe, služi za mirenje i
rasterećenje ovih organa i celog tela.
Maslačak je korišćen i kao sredstvo za
izlučivanje mokraće i za regulisanje nivoa šećera u krvi.
Neki
stari narodi koristili su koren maslačka kao sredstvo za smirenje.
|
U proleće je
preporučljivo primeniti terapiju sa svežim drškama
maslačka u trajanju od 14 dana, po 6 drški na dan. Cvetna
glava se odstranjuje tek posle pranja drške cveta. Ona u
početku ima gorak ukus, da bi on kasnije
postao sočan i prijatan. U periodu
cvetanja biljke, dijabetičarima se preporučuje da jedu 10-15
drški cveta na dan. |
 Malina nije u pravom
smislu zrnasti plod, već skup dvadesetak sočnih, malih bobica. Ona
raste na uspravnim, bogato razgranatim
granama, koje su obrasle finim bodljama. To
je višegodišnja biljka. Lišću, korenu i
plodovima maline propisuju se lekovita svojstva. Plodovi deluju na
čišćenje organizma i ranije se smatralo,
da mogu pomoći kod pokretanja i izbacivanja kamena iz žuci i
bubrega. Takođe se smatralo da
podstiče funkciju mokraćnih puteva. Koren maline može da utiče na
stezanje tkiva, ali deluje i kao antibiotik, jer sadrži koncentrat
štavne i žučne kiseline. Napitak od prokuvanog korena može da služi
kao sredstvo za ispiranje grla, kod upala ili kao obloga za rane koje
krvare, odn. ogrebotine. Čaj pripremljen
od lišca ima višestruku primenu. Posebno je pogodan za tečenje proliva
kod male dece, a osim toga deca ga lako podnose, jer ima blag i
prijatan ukus. Smatra se da može
da leči maligne izraštaje na sluzokoži, a istovremeno jača napadnuto
tkivo. Ovaj čaj lekovito deluje na matericu, te ga trudne
žene često piju za jačanje materice, sprečavanje pobačaja i da bi
olakšale predstojeći porođaj. Takođe, deluje olakšavajuće za vreme
menstruacije. Čaj
od malinove grane je dobro sredstvo protiv prehlada, gripa i tegoba
kod disanja, a, takođe, pomaže u
regulisanju nivoa šećera u krvi.
Lekari tvrde da svega 130 g maline dnevno
značajno snižava rizik od karcinoma. Ustanovljeno je da elaginska
kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija
raka. Tačnije, smatra se da elaginska kiselina ima višestruko
blagorodno dejstvo i na zdrav i na bolestan organizam. Naime, ona
pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo
izbacivanje iz organizma. Ona, takođe, deluje na maligne ćelije
koje se brzo umnožavaju tako što usporava i u određenoj
koncentraciji potpuno stopira njihovu deobu. Ova kiselina izaziva
programiranu smrt malignih ćelija i blokira oštećenje DNK, odnosno
ima antimutogeno dejstvo. I, konačno, ona ne deluje na normalne
ćelije zadužene za imunološki odgovor organizma, odnosno, ne ubija
ih. Preventivno i suzbijajući
dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline.
Španski istraživači su čak došli do zaključka da je
džem od malina bogatiji ovom kiselinom od
sveže voćke, a objašnjenje leži u tome što se u semenkama maline
nalazi tri puta veća količina elaginske kiseline u odnosu na sok
maline. U Americi se već prodaju
zaleđeni i osušeni uzorci malina u vidu tableta.
|
Kupina sadrži oko 8
odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku
kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata
askorbinske kiseline (vitamin C).
To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao
adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i
sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji
angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i
za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi
kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod
prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam
ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski
čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni
sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u
pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku
sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i
preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i
u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem,
marmelada).
Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa
vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na
promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa
i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom
mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je
4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.
Prof. dr Jan Kišgeci
Kupinovo
Kupine sameljite na mašini za meso i sipajte u tegle. Na
kilogram mlevenih kupina odmah sipajte kilogram šećera ili 1,5 kg
meda. Tegle sa kupinama ne punite do vrha već ostavite prazne za
jednu četvrtinu. Ovako napunjene sudove ostavite na na tamnom
mestu da odstoje 7-10 dana. Tegle nikako ne zatvarajte, već ih
pokrijte krpom ili tanjirićem. Posle desetak dana komina će se
podići a sok ostati na dnu, tada pažljivo odvadite kominu, a sok
procedite u čist suv sud. Kasnije procedite i kominu (možete za to
koristiti gazu ili til u koju ćete staviti kominu i dobro
istiskati). Ovaj sok nemojte mešati sa onim bistrim sokom već ga
sipajte u drugi sud. Operite prvobitne sudove i sada sav sok
razdelite u njih ponovo ih napunivši samo tri četvrtine. Ostavite
ih u hladovinu da odstoje još nedelju dana. Tada ponovo procedite
sok, kroz veoma gustu gazu, pazeći da talog ne prođe sa sokom.
Ovako dobiven sok sipajte u flaše ili u balon (stakleni) i
ostavite nekoliko dana da stoje povezani samo čistim platnom. Kada
vino prestane da šišti možete zatvoriti flaše i smestiti ih u
podrum do zime.
Preostala komina može se još iskoristiti. Dolijte u nju vodu i
ostavite je na sunčanom mestu jedno petnaestak dana. Na taj način
dobićete odlično sirće. |
 Judino uvo:
Ova gljiva upadljivo liči na
uvo i grimizne je do tamnosmeđe boje, a može biti i crna sa teksturom
i mekana je, poput želatina. Živi na starijim, trulim deblima zove,
ali i na brestu. Zapravo, prema verovanju, Juda se obesio o zovino
drvo, pa otuda naziv pečurke. Kinezi je nazivaju „uho drveta“ ili
„stablovo uho“ ili „uho crnog drveta“. U Japanu je nazivaju „drvena
meduza“.
Ova vrsta, kao i njoj
srodne, se koristi u azijskom kulinarstvu već više od 1000 godina
(obično osušena i samlevena u prah). Mogu se jesti sirove i prelivene
rumom i medom, a poznato je i slatko od ovih gljiva. Ipak, najčešće se
koristi kao dodatak supi, čorbi ili nekom kineskom jelu.
Hranljiva vrednost potiče od značajnog sadržaja
proteina, ugljenih hidrata i minerala kao što su kalcijum, fosfor i
gvožđe. Ukus je blag, slatkast. Nema ni nekakav poseban miris.
Osim u kulinarstvu, koristi
se i u kineskoj narodnoj medicini, kao lek za
poboljšanje rada krvotoka, lečenje krvarenja iz hemoroida i materice,
kod krvavih stolica i dizenterije. Navodno smanjuje nivo holesterola u
krvi i triglicerida, a koristi se i kao protivotrov kod trovanja
drugim gljivama. Za razliku od nekih drugih gljiva, lekovitost
kod ove vrste nije naučno potvrđena. Zna se da
se ne sme jesti u količini većoj od 150 g nedeljno (sveže) ili 15 g
(sušene), jer može izazvati neželjene posledice. Iz istog razloga ne
smeju ih jesti trudnice i dojilje.
Drugi
izvor:
Ostale terapijske upotrebe Judine gljive (Auricularia) od moderne medicine uključuju
snižavanje krvnog holesterola i triglicerida . Tu su čak i neki
dokazi da može igrati ulogu u lečenju dijabetesa
i raka , a neke studije tvrde da može
preokrenuti proces starenja povećanjem SOD aktivnosti za popravku DNK
. Međutim, zbog mogućnosti delovanja
protiv plodnosti , ovu gljivu ne treba da uzimaju trudnice i dojilje ,
kao i one koje nameravaju zatrudneti . Tu je i izveštaj o
ljudima koji su konzumirali više od 250 grama ove gljive da se razvio
ozbiljan " solarni dermatitis , " koža vrlo osetljiva na sunčevo
svetlo . Iako je anegdota, kao što je ova , opšte nuspojave nisu
dokumentovano potvrđene, međutim, ne treba preterivati; „tiha voda
breg roni“.
|
Priprema:
Za lečenje anemije ( stanje kad u krvi nema dovoljno crvenih
krvnih zrnaca ) i opštu slabost
Uzmite 15 g suve gljive Judino uvo , 4
kokošija jaja , 100 g spanaća, 100 g svinjskog mesa na kriške
izrezano. Pržiti svaki sastojak zasebno, a zatim pomešati zajedno
da služi kao prilog. |
Beli luk: koristi se uglavnom u svežem stanju (iseckan, izgnječen ili
isceđen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer
deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snižava
krvni pritisak, poboljšava probavu.
Lekovita svojstva : smiruje kašalj i
prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično
dejstvo. Obloge od đumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne
sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa,
kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi,
zubobolje, astmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate,
ubrzavaju
regeneraciju oštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.
Allium ursinum,
divlji beli luk, višestruko efikasniji u lečenju od domaćeg belog
luka. Nevolja je u tome što raste po šumama, i ne može se uzgajati.
Najlekovitiji deo biljke su mlada pera. Bere se u aprilu i maju, a
lukovica u leto. Sličan je otrovnom đurđevku, pa treba biti pažljiv
pri branju. Prepoznaje se po karakterističnom mirisu domaćeg belog
luka, đurđevak ima prijatniji miris, ali je otrovan.
Osnovna lekovita svojstva
sremuša su :
- smiruje i leči kašalj
- jača srce i oslabljeni srčani mišić
- štiti kao preventiva od infarkta
- usporava i leči aterosklerozu krvnih žila, širi ih i
- smanjuje visoki krvni pritisak
- poboljšava apetit, otklanja probavne smetnje
- smiruje upalu sluznice želuca, otklanja nadutost i gasove
- omogućuje bolje izlučivanje žuči, koristi jetri,
- potiče na rad bubrege, smiruje upale mokraćnog mehura i njegove
upale,
- deluje lekovito na matericu
- sprečava i leči osteoporozu, smanjuje bolove kod artritisa i reume.
- Odlično sredstvo kao kupka za nadraženu kožu, ekceme, dermatitisa,
modrica, hematoma i rana. :
lukovice sremuša luka - oko 250 grama – očistiti i oprati. U širu
staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jačine 40% i ubacivati jednu
po jednu lukovicu, gnječeći je drvenom varjačom. Kad su sve
lukovice zgnječene, dobivenu kašu preliti u bocu od tamnog stakla i
doliti ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite pažnju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno
mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapićem. Nakon 14 dana
stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada
treba procediti kroz gazu i držati po mogućnosti u hladnjaku u dobro
zatvorenoj boci.
Preporučuje se uzimanje tinkture ujutro i naveče po jedna čajna
kašičica (10-20 kapi) pomešano sa pola čaše mleka ili jogurta. Ukoliko
mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruće!
Ova tinktura koristi kod zakrečenja krvnih žila i kod visokog krvnog
pritiska.
Idi na vrh
stranice!
|
|
|
Breza
je jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih
vrsta drveta na svetu. U spoljašnjoj primeni čaj
od kore ili lišca breze važio je kao odličan lek protiv kožnih
oboljenja i oteklina. Čaj od kore ili lišca breze može biti
veoma lekovit za ljude rođene između 22.
decembra i 19. januara, jer su skloni oboljenjima probavnog
trakta i reumatizmu.
 Bokvica
deluje na čišćenje krvi, umirivanje bolova i oslobađanje
otrova. Kao čaj ili obloga deluje na otvorene rane kada se radi o
lečenju starih ili novih rana, odnosno, uboda ili ujeda.
Ona ima kako kod unutrašnje tako i kod spoljne
primene istu snagu lečenja i zbog toga je korišćena za lečenje čira,
na želucu ili crevima i upala u ovom području kao i za lečenje
bubrežnih bolesti ili bolesti žuci. Kao kupka ili obloga
umirujuće deluje na bolove u svim oblicima.
Preporučuje se da se lišce bokvice potopi u ulje
i ostavi preko noći da se osuši, a zatim se stavi na stopala pre nego
što se obuju cipele, jer su ljudi rođeni u znaku
Pume podložni tegobama u
stopalima i nogama, pri čemu bokvica ovako primenjena deluje na
smirivanje bolova. Umirujuće unutrašnje dejstvo bokvice može da
pomogne ovim ljudima da svoje unutrašnje organe održe u dobrom
zdravstvenom stanju, ukoliko se nalaze u melanholičnom duševnom
raspoloženju. U tim trenucima podložni su upalama u području želuca i
creva što je posledica prevelike brige za mnoge stvari.
U spoljnoj primeni bokvica pomaže da se savladaju svi
oblici kožnih bolesti, koje se javljaju kao posledica stresa i briga.
|
Babnjak
je izuzetno
korisna i višestruko primenijiva biljka. On se, takođe,
zove divizma, ili
mala divizma. Sa ove stabljike, koja
može dostići visinu od 1 do 2 m, pružaju se mali dlačicama
obrasli, svetlo-žuti, crveni, purpurni i crvenkasto-braon cvetovi.
Plod babnjaka je u obliku čahure. Ova biljka raste u svim
oblastima, može se naći kako u gradskim tako i u seoskim
predelima. Babnjak je dugo godina, u svim
zemljama u kojima raste, korišćen u lekovite svrhe. Od lišca
ove biljke priprema se čaj koji deluje umirujuće na sluzokožu i
uspešno savladava bolesti žuci, bubrega i jetre, otklanja nervozu
i uopšte deluje na stezanje tkiva (kao stipsa). Babnjak je
primenjivan kao lekovito sredstvo protiv plućnih i srčanih tegoba,
ali zbog svog umirujućeg dejstva na ove organe smiruje i bolesti
bubrega i žuci i jača nervni sistem,
Starosedeoci američkog kontinenta koristili su lišce ove biljke
za pušenje umesto duvana. Kada se puši ili sagoreva kao tamnjan
utiče na smirivanje plućnih tegoba i njihovih posledica — astme i
bronhitisa. Ulje
dobijeno iz cveta babnjaka dugo vremena je korišćeno za lečenje
bolova u uhu, bradavica, podliva, ogrebotina. Spolja primenjen,
čaj uspešno leči hemoroide, čireve, tumore, otoke guše i slabost
mišica. |
|
Ulje od
babnjaka
(divizme)
Način pripreme
Boca se do pola napuni sitno iseckanim listovima
babnjaka (divizme), prelije čistim maslinovim uljem, začepi vatom
i ostavi da odstoji 40 dana na suncu.
Rakija za
masažu
Šaka cvetova babnjaka (divizme) potopi se u litar
rakije, kojom se masiraju bolna mesta. Ova tečnost je delotvorna u
slučaju gihta i reumatizma. |
Divlja ruža
raste u obliku uspravnog grma, sa trnovitim
granama. Boja može varirati od svetlo do sjajno roze. Kada cvetovi
otpadnu, formira se plod poznat kao šipak, u stvari narandžasta
bobica. Šipak je jedna od vitaminima
najbogatijih biljaka, koje uopšte postoje. Ruže cvetaju od maja do
jula i u ovo vreme celu svoju okolinu obogaćuju divnim mirisom. Šipak
se bere u jesen. Šipak se u toku jeseni i zime može koristititi u
sirovom stanju, ali on se može i sušiti i piti kao čaj, koristiti
samleven ili za pravljenje marmelade. Smatra se, da se kuvanjem gubi
oko 50% vitamina C, a sušenjem oko 75%. Šipak je zbog svog bogatog
sadržaja vitamina C odlično sredstvo za lečenje prehlada, bolesti grla
i gripa. Ako se cvet divlje ruže potopi u ključalu vodu, dobiće
se ukusan čaj, kiselkastog ukusa, koji umirujuće deluje na ljudski
organizam. Tako de se i od oljuštenih grana i korena biljke može
spravljati čaj koji blagotvorno deluje na prehlade.
Ranije je čaj od šipka korišćen za izbacivanje
kamena iz žuči iz bubrega, kao i za prečišćavanje krvi kod obolelih od
jetre. Tada se destilovana voda lišća i cvata koristila za jačanje
srca, podsticanje duha i savladavanje telesnih slabosti svake vrste,
na koje je delovalo blago rashladno svojstvo biljke.
Stari narodi su šipak koristili zajedno sa nanom
i malinama kao čaj za očuvanje dobrog telesnog i duhovnog stanja, kako
kod odraslih tako i kod dece. Ružina vodica koja se
spravljala od latica biljke, korišćena je u stara vremena u tinkturama
za oči, da bi kod kijavice zaštitila oči od neprijatnih nuspojava.
Travari su divlju ružu takođe koristili za
eliminisanje manje prijatnih mirisa onih biljaka, koje su se morale
uzimati u medicinske svrhe. Lišće ruže se i danas još uvek
prerađuje u ulje, koje nalazi primenu u proizvodnji parfema ili vodica
za kosu, a suve latice se stavljaju u mirišljave vrećice, koje se drže
u ormarima i fiokama.
Ljubičica
je jedna od najvažnijih biljaka, koju su
indijski travari koristili u borbi protiv raka.
Čaj je korišćen protiv disajnih tegoba
koje se javljaju kao posledica trovanja želuca ili creva, ali i
za lečenje gušobolja i tumora u grlu.
Bilo u unutrašnjoj ili spoljnoj primeni, ljubičica pomaže da se snizi
bilo koje povećanje telesne temperature,
koje ukazuje na postojanje bolesti. Takođe je korisna protiv
glavobolja i bolesti uha, i slično hajdučkoj travi, uopšte ima
podsticajno dejstvo na sluzokožu. Kao obloga
čini prava čuda kod otklanjanja glavobolja i
bolesti grla, zatim kod kožnih bolesti i zubobolje.
Čaj od ljubičice deluje na ljude
rođene između 23. avgusta i 22. septembra
izuzetno lekovito, ako pate od bolesti želuca i creva. Isto tako
korisna je i obloga od prokuvane ljubičice za kožna oboljenja, koja se
ponekad javljaju kao posledica nervoze želuca ili creva. Čaj će ovim
ljudima koristiti i za smirivanje njihovog prenapregnutog grla.
Hajdučka
trava se može naći
skoro na svakom prostoru, bilo u gradu ili na
selu. Ona ima intenzivan miris i ukus od koga
se skupljaju usta. Svi delovi hajdučke trave
mogu se upotrebiti u lekovite svrhe.
Starosedeoci Amerike su je koristili kao tonik
protiv iscrpljenosti i smetnji u probavnom traktu. Hajdučka
trava je istovremeno dobra za nerve, metabolizam i precišćavanje
krvi, time što otvara pore, kroz koje se
odstranjuju otrovne materije, a može imati i
umirujuće dejstvo na sluzokožu. Zbog ovih osobina hajdučka
trava lekovito deluje kod prehlada, gripa i srodnih bolesti. Ako se
hajdučka trava uzme odmah na početku prehlade,
ponekad će iščeznuti za
24 sata. Hajdučka trava može da se koristi kao
sredstvo za izlučivanje
mokraće.
Ona, takođe, deluje kod hemoroida, koji se kao
posebno neprijatna pojava često javljaju u
trudnoć i i pri porođaju.
U spoljnoj primeni hajdučka trava deluje kao
lokalno opojno ili dezinfekciono sredstvo. Ako se malo
sažvaće list hajdučke trave i stavi na mesto uboda komarca, videćemo,
da će neprijatni svrab nestati u najkraće vreme. Poznato je da se
hajdučka trava višenamenski koristila i na Orijentu.
Hajdučka trava može biti veoma korisna lekovita
biljka za rođene između 21. maja i 20. juna, jer su oni često
podložni veoma ozbiljnim oboljenjima pluća, žlezda i disajnih puteva.
Kada se ljudi rođeni u znaku
Jelena nalaze u
stanju unutrašnje ravnoteže, ove bolesti im ne mogu naškoditi više od
običnih prehlada i gripa, koji napadaju njihove disajne puteve.
Hajdučka trava je odlično sredstvo protiv ovakvih bolesti. Takođe se
koristila za smirivanje i dezinfekciju podliva i povreda, koje ljudi
rođeni u znaku Jelena ponekad zadobiju,
kada izgube kontrolu nad svojom energijom i zapadaju u žestoke
reakcije.
Čičak
je
bodljikava biljka, koja se sreće kako u gradu tako i na selu. Čičak
može biti visok od 90 cm do 3 m. Cvetovi mogu biti crveni, purpurni
ili beli, Cvetovi i lišce su pokriveni oštrim, bodljikavim dlačicama,
a bodljikavim maljama su obrasli i svi drugi delovi biljke. Ako je
neko slučajno dodirnuo čičak, ovo je morao
da oseti. Svi delovi biljke bogati su mineralnim materijama.
Prvobitno su stari iscelitelji koristili
čičak protiv tegoba u želucu i probavnom traktu, za snižavanje
temperature, kao sredstvo protiv glista, i čaj za stvaranje mleka za
majke-dojilje. Koren čička
deluje protiv otrovno, pospešuje izlučivanje mokraće i znoja i čisti
krv. Čaj od mladog lišća koristi se kod katra želuca i nadutosti, a
dobro je sredstvo protiv raznih osipa, čireva, gnojnih rana i ranica u
ustima. Suv
koren u prahu, pomešan sa maslinovim uljem, leči gnojne rane kada se
njime namažu. A protiv reume koristi se čaj
od čičkovih semenki.
Priprema
Lek se priprema tako što se velika kašika sitno iseckanog korena i
lišća kuva u pola litre vode pet minuta, zatim se ostavi poklopljeno
10-15 min i na kraju procedi. Piju se po dve velike
kašike dnevno, ujutru i uveče.
Kod gnojnih procesa usne šupljine grgolji se, čirevi i rane se
ispiraju, a osip po koži oblaže se čajem od čičkovog lišća, koje ima
osobinu da hladi.
Na litar vode uzme se 10gr. sušenog lišća i pije ujutru i uveče po
jedna šolja.
Lišće čička skuvano u
vinu leči od mokraćnog kamenca.
Kada se koža glave dobro opere čajem od čičkovog korena, a svaki drugi
dan namaže čičkovim uljem, jača kosu, ako je koren zdrav.
U stara vremena čičak se smatrao lekom, koji
može da leči sve, a posebno oboljenja mozga. Čičku, je pripisivana
posebna moć da jača unutrašnje organe i da ublažava sve vrste tegoba i
bolova. Neke vrste čička su nazivane
„sveti čičak" ili „blagosloveni"
čičak, zbog lekovitih sposobnosti koje su mu pripisivane.
Jasika:
Prema kazivanjima indijanskih poznavalaca trava, lišca, kora i
pupoljci ovog drveta posedovali su prvobitno medicinska svojstva
nadražajnog sredstva.
Čaj od lišca i kore često se koristi kao gorak tonik protiv smetnji u
funkciji jetre i probavnom traktu.
Takođe, često nalazi
primenu kao sredstvo za umirenje histeričnih stanja i otklanjanje
osećaja slabosti, a korišćen je i za suzbijanje polenske kijavice. U
spoljašnjoj primeni čaj se smatra tonikom i sredstvom za jačanje
ukoliko se koristi jedanput u nedelji, a u svakodnevnoj primeni služi
za lečenje ozbiljnih kožnih bolesti kao što su ekcemi i čirevi ili
opekotine.
Ren:
upotrebljava se koren, uglavnom kao
dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima.
Ren ima oštar, ljut ukus i treba ga obazrivo
koristiti. Ima najviše vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske
sastojke. Posebno je delotvoran kod lečenja glavobolje, obolelih
disajnih organa, zatim jača krvne sudove, ublažava dijabetes, snižava
krvni pritisak, pojačava intelektualne sposobnosti i opštu vitalnost
organizma.
|
Kako
aterosklerozu
Jedno
od pouzdanih sredstava koja pomažu je vino od
ruzmarina. Priprema se tako da se 150 grama
ruzmarina (suvog) prelije sa 1 litrom belog vina ...uspe se sve u
staklenu posudu i ostavi da stoji tri dana. Pije se po mala
čašica svako jutro,
proceđeno.
|
|
Lek protiv holesterola i
triglicerida
1.
recept:  drenjina preliti sa 1 litrom rakije
komovice, ostaviti da odstoji 40 dana, zatim procediti.
Svakoga jutra na prazan stomak popiti po jednu malu čašicu
od rakije.
2.
recept: 
veče pre spavanja u 1,5 dl vode potopiti jednu manju glavicu crnog
luka koji treba prethodno zaseći kako bi mogao da u vodi ispusti
sok, još je bolje prepoloviti ga na pola. Sutradan ujutru luk
izvaditi i baciti, a vodu u kojoj je stajao
popiti, takođe, na
prazan stomak. Ovako postupati svakoga dana a lečenje traje 40
dana.
|
|
