Nisu samo omiljena grickalica. Oni deluju i kao lek koji može da
snizi povećan holesterol.
Sastav pistaća
Bogati su kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, vitaminima
A, C, E, kao i folatima. Od mikroelemenata sadrže gvožđe, cink,
bakar, mangan i selen. Dosta su kalorični -100g pistaća daje 557kcal
(2.332kj), što je inače nešto niže od drugih orašastih plodova, kao
što su orasi i bademi. Najviše ima masti, oko 44%, zatim ugljenih
hidrata, belančevina i znatnu količinu dijetinih vlakana.
Kako pistaći snižavaju holesterol?
Istraživanja su pokazala da pistaći utiču na sniženje holesterola,
kod osoba koje ga imaju u vrednostima iznad normale.
Normalan ne snižavaju. Ove ukusne semenke to omogućavaju povećavnjem nivoa
antioksidanasa u krvi. Od antioksidasa pistaći
su posebno bogati luteinom, beta karotenom i gama-tokoferolom u
poređenju sa drugim orašastim voćem. Beta karoten je
prethodnik vitamina A, gama-tokoferol je uobičajeni oblik vitamina E.
Antioksidansi smanjuju toksičnu oksidaciju
holesterola, zapaljenjsku reakciju i oštećenje zidova krvnih sudova.
Pistaći sadrže dosta masnoća, ali su to uglavnom mononezasićene
masti, koje dokazano imaju uticaja na sniženje holesterola.
Još važnije je što sprečavaju oksidaciju LDL
frakcije, takozvani "loš holesterol" kojom on stiče sposobnost da se
taloži na zidovima krvnih sudova. Od same visine holesterola njegova štetnost je više ispoljena
oksidacijom zbog koje utiče na formiranje plaka i oštećenje krvnih sudova.
Lekovitost pistaća
Sniženje holesterola, posebno njegove frakcije LDL, poznate kao "loš
holesterol" smanjuje rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, pre
svega infarkta i šloga, koji su vodeći uzroci smrtnosti na našim prostorima.
Znatni sadržaj antioksidanasa, osim što smanjuje rizik od srčanih
bolesti, utiče na jačanje imuniteta, pa čak i na smanjenje rizika od tumora.
Visok nivo kalijuma, a nizak natrijuma omogućava veće izbacivanje
tečnosti, što je posebno važno za osobe sa povišenim krvnim
pritiskom. Ako su posoljeni ova prednost ne samo da je anulirana, već
slani pistaći utiču na porast krvnog pritiska.
Fosfor i kalcijum ovih semenki utiču na formiranje jakih kostiju i
zuba, a kod odraslih smanjuju podložnost osteoporozi. Lutein, važan
sastojak pistaća, pozitivno utiče i na zdravlje kože.
Umesto da pijete Viagru probajte prirodnim putem:
Ljute papričice
Ljutina papričica dolazi iz hemikalije capsaicin koja stimuliše nerve
završetke, povećava puls i pojačava znojenje. Naučnici veruju da
konzumiranje ljute hrane oslobađa endorfin, hemikaliju koja ljude čini uzbuđenijim.
Čokolada
Čokolada pruža osećaj blagostanja i uzbuđenja. Što više kakaoa to
više i uzbuđenja, pa preporučujemo takozvanu crnu čokoladu.
Špargle
Špargle obiluju vitaminom E koji pomaže proizvodnju seksualnih
hormona i koji je neophodan ukoliko želite da vodite zdrav seksualni život.
Ostrige
Ostrige su bogate cinkom, mineralom koji je potreban za proizvodnju
testosterona. Ovaj hormon je bitan za muški seksualni nagon ali i stimuliše i ženski libido.
Banane
Pored toga što izgledaju zanimljivo, banane imaju i enzim bromelain
koji pomaže kod erekcije.
Alkohol
Umerene količine alkohola takođe deluju kao afrodizijak jer
pojačavaju seksualnu želju i kod muškaraca i kod žena.
Med i orasi
Naravno nećemo zaboraviti ni srpski tradicionalni afrodizijak - Med i
orahe. Navodno je ovaj miks toliko efikasan da se po planinama
centralne Srbije prodaje kao Zlatiborski....
Lek protiv upale grla
Ako osetite peckanje u grlu, najbrže ćete da ga eliminišete tako što
ćete u šoljicu naliti jednu čašicu ljute rakije i kašiku kuhinjske
soli. Smesu dobro promešate i onda uzmete i grgoljate kao da ispirate
grlo koliko vam dah dozvoljava. Smesu ne gutate, nego je ispljunete.
Odmah ćete osetiti olakšanje, peckanje je jako ublaženo ili čak
potpuno eliminisano. Postupak možete ponoviti bez ikakvih posledica više puta.
P.S. Što je rakija jača (više od 20 gradi) - efekat leka je veći.
Breza
je jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih vrsta drveta na
svetu. U spoljašnjoj primeni čaj od kore ili lišca breze važio je kao odličan lek protiv kožnih oboljenja i
oteklina. Čaj od kore ili lišca breze može biti veoma lekovit
za ljude rođene između 22. decembra i 19.
januara, jer su skloni oboljenjima probavnog
trakta i reumatizmu.
Divlji kesten (Aesculus hippocastanum)
Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinačno. Raste u najvećem
delu Europe. Može da doživi preko 200 godina.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju u proleće pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke - kesten.
Lekovito delovanje:
Pupoljci i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumatičnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod
divljeg kestena koristi se u lečenju žuljeva i povećane prostate, otečene mošnice, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva.
Lekovita svojstva đumbira:
Smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima
antiseptično dejstvo. Obloge od đumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i
hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi,
zubobolje, astmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate,ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva,
ublažavaju napetost mišića.
Lekovita svojstva heljde:
Jača otpornost kapilara i utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska,
sprečava krvarenje, pomaže kod bolesti želuca, parazitskih oboljenja, bolesti kože i proliva.
Ako vam nedostaje kalcijum možete potopiti jednu supenu kašiku susama
sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći. Ujutro pojesti na tašte.
Lopuh ili repuh (Petasites hybridus)
Repuh se smatra Singulair-om biljnog sveta. Repuh deluje baš kao i
lekovi koji sprečavaju oticanje disajnih puteva kakvo se dešava kod
alergijskog rinitisa, bronhitisa i astme. Istraživanja pokazuju da je
kod simptoma zapušenog nosa, polenske kijavice, alergijskih iritacija
očiju, lopuh efikasan kao i antihistaminici, samo bez sedativnog
dejstva. To je posebno važno za ljude kojima je bitno da očuvaju dobru
koncentraciju tokom dana, npr. u vožnji, upravljanju mašinama, umnom
radu. Repuh je sličan podbelu, a obe biljke sadrže pirolizidinske
alkaloide koji mogu oštetiti jetru, pa se ne preporučuje dugotrajna
upotreba. U nekim komercijalnim preparatima su ove komponente
odstranjene, pa se u tom slučaju repuh može koristiti duži period.
Kokotac - Melilotus officinalis
Narodna imena:
velika detelina, vodnika, ždralika, žućka, žuti kokotac, konjska
detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pšeničica, svinduh.
Botaničke karakteristike:
Kokotac je dvogodišnja zeljasta biljka koja može dostići visinu i do
jednog metra. Stabljika je uspravna i razgranata u gornjem delu.
Listići su dugi od 1,5-2,5 cm, po obodu su nazubljeni, na gornjoj
strani su goli, dok su na naličju malo dlakavi. Cvetovi su vrlo sitni,
žute boje, nalaze se na vrhovima grančica, složeni u grozdastu cvast.
Cveta od jula do septembra.
Stanište:
Raste po livadama, nasipima, pored puteva, na oranicama, rubovima šuma.
Upotrebljivi delovi biljke:
Skupljaju se vrhovi grančica biljke u cvetu.
Hemijski sastav: Sadrži glukozide, kumarine, organske kiseline, molibden, selen.
Primena:
Sprečava nastanak edema i podstiče cirkulaciju krvi i limfe. Koristi
se kod svih tegoba koje su posledica hronično slabog rada vena, kao
što su noćni grčevi u listovima, otežale noge, svrab i otekline nogu.
Koristi se kao dodatno sredstvo pri lečenju upala krvnih sudova, nakon
tromboze, kod hemoroida i zastajanja limfe. Koristi se kod
bronhijalnog katara, bolesti želuca, creva, bubrega, bešike i kod
otežanog mokrenja. Svojim karakterističnim mirisom tera iz ormana
moljce i druge insekte. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana.
Osušena biljka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa
fermentacija, hidroliza jednog glikozida, i pri tom se oslobađa
kumarin.
Način upotrebe: Koristi se kao čaj, tinktura, mast, melem, parno kupatilo, kupka.
Gavez
(Symphytum officinale)
raste na vlažnim livadama, pored potoka, na senovitim mestima.
Zbog sadržaja alantoina ova biljka ulazi u sastav raznih melema
za zarastanje rana, protiv hemoroida i proširenih vena.
Melem od listova gaveza od velike je pomoći
onima koji pate od reumatizma. Takođe, ekstrakt korena stavlja se u
kreme za lice jer odlično ispravlja bore. Tinktura od korena gaveza
koristi se za ispiranje rana i uboja, a pomaže i kod modrica i otoka. Kašiku tinkture potrebno je razblažiti sa
100ml prokuvane vode, pa to koristiti za ispiranje ili za obloge.
Čajevi od korena, ređe od lista gaveza koriste
se u lečenju gastritisa i čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu
(najčešće u kombinaciji sa iđirotom, slatkim korenom i bokvicom). Zbog visokog sadržaja tanina i
sluzi gavez efikasno zaustavlja proliv.
Gavez ublažava kašalj i pospešuje izbacivanje
sluzi, pomaže kod bronhitisa i emfizema pluća.
Od listova gaveza, potopljenih u kišnicu, može se napraviti
odlično sredstvo za prskanje baštenskih biljaka, jer ih gavez štiti od
insekata.
Tinktura gaveza:
100 g usitnjenog korena
gaveza preliti litrom alkohola (70%) ili jake rakije. Za pravljenje
tinkture najpogodnije su staklene tegle sa dobrim poklopcem. Teglu
dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na tamnom mestu dvanaest dana uz
češće mućkanje. Procediti i čuvati u tamnoj staklenoj flaši sa dobrim
poklopcem. Koristiti razblaženo (jedna kašika na 100 ml prokuvane vode).
Melem od gaveza:
100 g korena i 50 g listova gaveza dodati u jedan kilogram istopljene
svinjske masti. Mast je prethodno potrebno isprati hladnom vodom, od
soli. Kad je mast jako zagrejana, dodati biljku, promešati i kada
zapeni skinuti sa vatre i mešati neko vreme. Poklopiti i ostaviti da
odstoji 24 sata. Nakon toga smesu blago zagrevati uz stalno mešanje.
Kada masa postane tečna, procediti i sipati u čiste i suve staklene
tegle. Kada se malo prohladi, možete dodati po 15 kapi etarskih ulja
ruzmarina i lavande. Ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru. Ovo
je jedan od najboljih biljnih melema protiv reumatizma i išijasa.
Takođe je vrlo delotvoran i protiv hemoroida.
Lanilist (lat. Linaria vulgaris)
narodni naziv: ŽUTA ZEVALICA
bogorodičin lan, divlji lan, lanika, lanilist žuti, engleski naziv: TOADFLAX
Stanište:
Lanilist se kao korov pojavljuje po pašnjacima, uz poljske međe, a
naročito uz ivice puteva i na železničkim nasipima.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere biljka u cvatu.
Lekovito delovanje:
Čaj od lanilista preporučuje se kod lečenja
žutice i vodene bolesti jer otvara začepljenu jetru, snažno tera mokraću,
pospešuje stolicu, i time izlučuje otrove iz tela. Lanilist se
koristi za pripremanje lanilistove masti koja povoljno deluje na
stišavanje bolova kod šuljeva koji svrbe. Oblozi pripremljeni od lanilista
dobri su kod lečenja upale očiju.
Koristi se uglavnom u svežem stanju (iseckan, izgnječen ili isceđen)
ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i
kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snižava krvni pritisak, poboljšava probavu.
Lek protiv zubobolje:
Beli luk je provereno dobar prirodni lek protiv jake zubobolje.
Najbolje je ako se žvaće, ali pomaže i kad se izgnječi čenj belog luka
i tom smesom maže oboleli zub i sluznica oko njega. Međutim, treba
imati u vidu ljutinu ove biljke koja je skoro bolna. Ako je zub šupalj
efekat belog luka je veći kad se isceđeni sok stavi u šupljinu. Sličan
efekat ima kuhinjska so i alkohol, ali se ne sme gutati jer proćiće
vas zubobolja, ali će se ponovo javiti čim se otreznite.
Bokvicadeluje na čišćenje
krvi, umirivanje bolova i oslobađanje otrova. Kao čaj ili obloga deluje na
otvorene rane kada se radi o lečenju starih ili novih rana, odnosno, uboda
ili ujeda. Ona ima kako kod unutrašnje tako i kod
spoljne primene istu snagu lečenja i zbog toga je korišćena za lečenje
čira, na želucu ili crevima i upala u ovom području kao i za lečenje
bubrežnih bolesti ili bolesti žuci. Kao kupka ili obloga umirujuće
deluje na bolove u svim oblicima.
Preporučuje se da se lišce bokvice potopi u ulje i
ostavi preko noći da se osuši, a zatim se stavi na stopala pre nego što se
obuju cipele, jer su ljudi rođeni u znaku
Pume podložni tegobama u
stopalima i nogama, pri čemu bokvica ovako primenjena deluje na smirivanje
bolova. Umirujuće unutrašnje dejstvo bokvice može da pomogne ovim
ljudima da svoje unutrašnje organe održe u dobrom zdravstvenom stanju,
ukoliko se nalaze u melanholičnom duševnom raspoloženju. U tim trenucima
podložni su upalama u području želuca i creva što je posledica prevelike
brige za mnoge stvari. U spoljnoj primeni bokvica pomaže da se
savladaju svi oblici kožnih bolesti, koje se javljaju kao posledica stresa
i briga.
Babnjak
Je izuzetno korisna i višestruko primenjiva biljka.
On se, takođe, zove divizma, ili
mala divizma. Sa ove stabljike, koja može
dostići visinu od 1 do 2 m, pružaju se mali dlačicama obrasli,
svetlo-žuti, crveni, purpurni i crvenkasto-braon cvetovi. Plod
babnjaka je u obliku čahure. Ova biljka raste u svim oblastima, može
se naći kako u gradskim tako i u seoskim predelima.
Babnjak je dugo godina, u svim zemljama u kojima
raste, korišćen u lekovite svrhe. Od lišca ove biljke priprema se
čaj koji deluje umirujuće na sluzokožu i uspešno savladava bolesti
žuci, bubrega i jetre, otklanja nervozu i uopšte deluje na stezanje
tkiva (kao stipsa). Babnjak je primenjivan kao lekovito sredstvo
protiv plućnih i srčanih tegoba, ali zbog svog umirujućeg dejstva na
ove organe smiruje i bolesti bubrega i žuci i jača nervni sistem,
Starosedeoci američkog kontinenta
koristili su lišce ove biljke za pušenje umesto duvana. Kada se puši
ili sagoreva kao tamnjan utiče na smirivanje plućnih tegoba i njihovih
posledica — astme i bronhitisa. Ulje
dobijeno iz cveta babnjaka dugo vremena je korišćeno za lečenje bolova
u uhu, bradavica, podliva, ogrebotina. Spolja primenjen, čaj uspešno
leči hemoroide, čireve, tumore, otoke guše i slabost mišica.Recepti
Za jačanje vida
Svež cvet babnjaka (divizme) prelije se bademovim ili maslinovim uljem
i ostavi da odstoji na toplom 4-6 nedelja. Ovim uljem mazati oči dva
do tri puta dnevno.
Lek za prehladu, promuklost i kašalj
Cvet babnjaka (divizme) pomeša se sa
jednakim delovima podbela, belog i crnog sleza i žalfije. Tri velike
kašike mešavine prelije se sa pola litre ključale vode, tome se doda
tri velike kašike meda, potom se poklopi i ostavi da odstoji sat
vremena, a nakon toga se procedi. Piti jednu do dve šoljice dnevno.
Ovaj čaj idealan je i za lečenje bronhitisa, pije se po jedna velika
kašika na svakih sat vremena.
Divlja ruža
Raste u obliku uspravnog grma, sa trnovitim granama. Boja
može varirati od svetlo do sjajno roze. Kada cvetovi otpadnu, formira se
plod poznat kao šipak, u stvari narandžasta bobica.
Šipak je jedna od vitaminima najbogatijih biljaka, koje uopšte postoje.
Ruže cvetaju od maja do jula i u ovo vreme celu svoju okolinu obogaćuju
divnim mirisom. Šipak se bere u jesen. Šipak se u toku jeseni i zime može
koristititi u sirovom stanju, ali on se može i sušiti i piti kao
čaj, koristiti samleven ili za pravljenje marmelade. Smatra se, da se
kuvanjem gubi oko 50% vitamina C, a sušenjem oko 75%. Šipak je zbog svog
bogatog sadržaja vitamina C odlično sredstvo za lečenje prehlada, bolesti
grla i gripa. Ako se cvet divlje ruže potopi u ključalu vodu,
dobiće se ukusan čaj, kiselkastog ukusa, koji umirujuće deluje na ljudski
organizam. Tako de se i od oljuštenih grana i korena biljke može
spravljati čaj koji blagotvorno deluje na prehlade.
Ranije je čaj od šipka korišćen za izbacivanje kamena iz žuči iz bubrega,
kao i za prečišćavanje krvi kod obolelih od jetre. Tada se destilovana
voda lišća i cvata koristila za jačanje srca, podsticanje duha i
savladavanje telesnih slabosti svake vrste, na koje je delovalo blago
rashladno svojstvo biljke.
Stari narodi su šipak koristili zajedno sa nanom i
malinama kao čaj za očuvanje dobrog telesnog i duhovnog stanja, kako kod
odraslih tako i kod dece. Ružina vodica koja se spravljala od
latica biljke, korišćena je u stara vremena u tinkturama za oči, da bi kod
kijavice zaštitila oči od neprijatnih nuspojava.
Travari su divlju ružu takođe koristili za
eliminisanje manje prijatnih mirisa onih biljaka, koje su se morale
uzimati u medicinske svrhe. Lišće ruže se i danas još uvek
prerađuje u ulje, koje nalazi primenu u proizvodnji parfema ili vodica za
kosu, a suve latice se stavljaju u mirišljave vrećice, koje se drže u
ormarima i fiokama.
Jagoda (Fragaria vesca)
je višegodišnja zeljasta biljka,uspeva kao šumsko i baštensko voće
u zonama umerene klime. Zbog fine arome i prijatnog ukusa šumska jagoda se
najviše ceni od sveg divljeg voća. U svetu se zna za oko 400 sorti jagoda.
U narodnoj medicini se mahom koriste šumske jagode jer po kvalitetu, broju
vitamina i hranljivih materija, znatno premašuju domaće jagode (gajene).
Koristi se plod, lisce i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, lišće
u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru. Jede se kao svež plod
ili se prerađuje (džem, sirup, kompot, osvežavajući napici, marmelade,
slatko, sladoled, žele, vino). U plodu jagoda ima oko 10% šećera, oko 1%
slobodnih organskih kiselina (limunske, vinske, jabučne), pektina,
mineralnih sastojaka, aromatičnog jedinjenja, karotena, vitamina C i dr. U
šumskim jagodama ima vise gvožđa
nego u gajenim pa se posebno preporučuju malokrvnim osobama. Rizom sa
korenjem i lisce šumske jagode upotrebljavaju se kao
sredstvo kod preteranog i čestog izbacivanja tečnih stolica (antidijarotik).
Od lisca jagoda se prave čajevi izuzetne lekovitosti. Svež plod šumske
jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom, pomaže bubrežnim bolesnicima,
leci od žutice, jača srce.
Najnovija naučna istraživanja su
dokazala da jagoda kao hrana sprečava razvoj karcogenih ćelija, te je
treba konzumirati radi prevencije i lečenja ove opake bolesti.
Bokvica deluje na čišćenje
krvi, umirivanje bolova i oslobađanje otrova. Kao čaj ili obloga deluje na
otvorene rane kada se radi o lečenju starih ili novih rana, odnosno, uboda
ili ujeda. Ona ima kako kod unutrašnje tako i kod
spoljne primene istu snagu lečenja i zbog toga je korišćena za lečenje
čira, na želucu ili crevima i upala u ovom području kao i za lečenje
bubrežnih bolesti ili bolesti žuci. Kao kupka ili obloga umirujuće
deluje na bolove u svim oblicima.
