Добро дошли у Табановић код Шапца

Jezgra koštice kajsije i šljive u borbi protiv kancera


Naslovna
Lektira
Srpske zablude
Biljke za šećeraše
Lekovite biljke
Biljem protiv opasnih bakterija
Sastav namirnica: kalorije, šećeri, belančevine i holesterol

Malina kao lek protiv raka

Lekari tvrde da svega 130 g maline dnevno značajno snižava rizik od karcinoma. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Tačnije, smatra se da elaginska kiselina ima višestruko blagorodno dejstvo i na zdrav i na bolestan organizam. Naime, ona pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona, takođe, deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava i u određenoj koncentraciji potpuno stopira njihovu deobu. Ova kiselina izaziva programiranu smrt malignih ćelija i blokira oštećenje DNK, odnosno ima antimutogeno dejstvo. I, konačno, ona ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološki odgovor organizma, odnosno, ne ubija ih. Preventivno i suzbijajući dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline. Španski istraživači su čak došli do zaključka da je džem od malina bogatiji ovom kiselinom od sveže voćke, a objašnjenje leži u tome što se u semenkama maline nalazi tri puta veća količina elaginske kiseline u odnosu na sok maline. U Americi se već prodaju zaleđeni i osušeni uzorci malina u vidu tableta.

Smirna lek za srce

U studiji koju je proveo Univerzitet King Abd Al-Aziz u Saudijskoj Arabiji navodi se kako se smirna dugo koristila kao lek za grlobolje, opekline i posekotine. Naučnici su smesom smirne hranili laboratorijske pacove i otkrili kako su nivoi lošeg holesterola opadali, a dobrog rasli dok su glodarii bili na takvoj ishrani. Novo otkriće otvara nova vrata za istraživanje lečenja visokog holesterola. Ovo, naravno, nije prvi put da su otkrivena nova lekovita svojstva smirne. Istraživanje koje je proveo Univerzitet Rutgers u Nju Džerziju otkrio je da supstanca iz smole pomaže u lečenju bolesti poput raka dojke ili prostate.

Jezgra koštice kajsije i šljive u borbi protiv kancera

· Zdravlje Klikni ovde da vidiš magičnu moć biljaka

U jezgrama koštice kajsije, šljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveća koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrama koštica jabuke, kajsije, nektarine, kruške, šljive, trešnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se, takođ, u braon pirinču, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama, posebno tropskoj kasavi. U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice šećera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobađa samo na mestu gde se nalazi maligna ćelija. Malignoj ćelijiji šećer je neophodan za rast i održavanje. Maligna ćelija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se ćelija raka truje i uništava. Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, ćelijama tela nalazi u izuzetno malim količinama, pa praktično ne dolazi do trovanja zdravih ćelija organizma.
Rak voli šećer, a cijanid u jezgru koštice (kajsije, šljive, jabuke i dr.) je okružen šećerom. Rak jede šećer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se ćelije raka navedu da jedu samo šećer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šećera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati.
Dnevna količina upotrebe:
Na svakih 2,5 kg sopstvene težine po jedno jezgro. Prvo, izmerite sopstvenu telesnu težinu, potom je podelite sa 2,5 dobićete dnevnu potrebu jezgara. U proseku iznosi oko 30 jezgara dnevno. Svako jezgro u ustima dobro sažvakati i natopiti pljuvakom u ustima potom to progutati. Namena je prvenstveno u pomoć obolelim od ove opake bolesti, a potom prevencijom da do oboljenja ne dođe.

Jagoda kao lek protiv raka

Najnovija naučna istraživanja dokazala su da ovo slatko voće u znatnoj meri sprečava razvij malignih ćelija te je neophodno uzimati ga što češće radi prevencije i lečenja ove opake bolesti.

Pistaći

Porcija pistaća svaki dan može da spreči pojavu raka, pre svega raka pluća, pokazali su rezultati istraživanja predstavljeni na kongresu Američkog udruženja za istraživanje raka u Hjustonu. Pistaći, kako su istakli naučnici, sadrže gama-tokoferol, jedan od mnogobrojnih oblika vitamina E koji je poznat po antioksidacionom svojstvu i zaštitnom dejstvu protiv nekih vrsta raka, preneli su francuski mediji. Naučnici su konstatovali da bi redovno konzumiranje pistaća moglo da poveća apsorpciju gama-tokoferola, što bi trebalo da smanji opasnost od pojave raka pluća i raka prostate. U ispitivanju je učestvovala grupa pacijenata koji su svakodnevno jeli oko 100 komada pistaća, što odgovara težini od gotovo 70 grama pistaća. Nakon nekoliko sedmica, poređenje sa kontrolnom grupom je pokazalo da je kod njih nivo gama-tokoferola bio mnogo viši. Naučnici kao dobar izvor gama-tokoferola navode, između ostalog, ulja od soje i kukuruza, kao i kikiriki.
Ove semenke izuzetno su bogate: 1. kalijumom,
2. kalcijumom, 3. vitamin C, 4. vitamin A, i 5. vitamin E, 6. kao i folatima.

Smirna kao lek

Jedan od sastojaka smirne, mirisne smole koju su tri mudraca sa Istoka donela malom Isusu, uskoro bi mogao da počne da se koristi kao lek protiv raka. Izdvojeni ekstrakt smirne testiran je u laboratorijskim uslovima, gde je uspešno uništio ćelije raka dojke, koje su bile otporne na terapiju lekovima. Do ovakvih rezultata došli su naučnici na Univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju, SAD, koji ističu da smirna deluje na taj način što sprečava produkciju proteina Bcl-2, koji podstiče rast ćelija raka.
Daljim istraživanjima je uočeno da na isti način sastojak iz smirne deluje i na rak prostate, pri čemu se pretpostavlja da bi, pored uloge leka, mogao da ima i preventivnu funkciju. Ipak, ostaje da se ovakvi nalazi, testirani na izdvojenim ćelijama raka, potvrde i u testovima na živim bićima (životinjama i ljudima). Tim naučnika koji je objavio ove rezultate smatra da bi se mogao proizvesti lek za oralnu upotrebu, i da bi to moglo da se desi za 5 do 10 godina.
U ovom trenutku se vrše istraživanja sa još nekoliko sastojaka biljnog porekla, kod kojih je takođe primećeno izuzetno jako antikancerogeno dejstvo. Između ostalih, tu spadaju i katekin (iz čaja), likopen (iz paradajza) i resveratrol (iz grožđa). Što se same smirne tiče, ona se, hiljadama godina unazad, upotrebljavala za proizvodnju masti, parfema i tečnosti za balsamovanje. U medicini se koristi kao analgetik, za zarastanje rana i neutralizaciju zadaha u ustima. Smirna je često i jedan od sastojaka zubnih pasti i tečnosti za ispiranje usta, gde se koristi kao zamena za fluor.

Šta je dobro protiv lošeg holesterola:

Problem sa holesterolom biće iza Vas ako se pridržavate ovog saveta:
1.NE jedite jaja, jer jedno žumance ima toliko holesterola da ga zdrav organizam jedva može potrošiti za jedan dan. To, naravno, znači da treba izbegavati sve vrste testenina koje u sebi sadrže jaje (supe, rezanci i sl.).
2. Ako već imate povišen holeserol, nikako ne smete jesti jetru, ni proizvode od ovog organa, izuzetak je jetra bakalara koja je bogata omegom-3.
3. Kad god konzumirate meso i proizvode od ove namirnice, neophodno je da uz obrok uzmete najmanje pola limuna, dobar je i crni luk, a naročito beli luk, ali se ove korisne namirnice u praksi izbegavaju zbog njihovog mirisa. Uz obrok sa mesom, ako nema limuna, može ga zameniti kašika jabukovog sirćeta. Na kraju obroka, umesto slatkiša, popijte čašu vina.
4. Za ishranu ako možete, umesto mesa, što čeće koristite ribu, ali i uz nju uzmite limun ili sirće; kad je obrok od krompira, ne jedite hleb, osobito beli. Jedite što više voća i povrća. (Čovek je po prirodi biljojed, a ne mesožder,, jer bi u tom slučaju očnjake imao kao lav, ili tigar...) Na zdravlje!

>