Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Lektira Tvrdica Kir Janja Autor: Jovan Streija - Popović Književni rod: drama Književni vrsta: komedija Mesto radnje: jedinstvo mesta – sve se odigrava u Janjinoj kuci. Fabula Prvi čin Juca šije haljinu, što je povod Janji da govori o modiranju i rasipništvu savremenih žena (tada se po prvi put otkriva njegov tvrdičluk). Posle priča kako se u kući mnogo jede. Juca ga ucenjuje da će se razvesti ako joj ne kupi makar šešir. Ipak, Janja ni tada ne popušta. U nastavku, dolazi notar Mišić i traži prilog za bolnicu. Iako je pre toga uživao razgovarajući sa kovčegom punim dukata, Janja odgovara da nema novaca za prilog. Ipak mu daje jednu forintu. Juca ironično predlaže da razglase da su poharani kako bi se ljudi sažalili na njih. Ne shvatajući predlog takvim kakav je, Janja pohvaljuje ženu za sjajnu zamisao. U daljem toku radnje, on namerava da ćerku Katicu uda za trgovca Kir Dimu. Iako je Dima mnogo stariji od Katice, Janja prihvata njegovu prosidbu, jer neće biti ni svadbe ni miraza, a samim tim nikakvog troška. Potom dolazi sluga Petar i obaveštava da se štala srušila i ubila konje, što Janja prima sa zgražavanjem. Drugi čin Juca i Katica pričaju o Janjinom tvrdičluku. Kroz ovaj dijalog prikazan je njihov prisni odnos, odnos maćehe i pastorke iste jačine kao onaj majke i ćerke. Za to vreme, Janja u štali jadikuje nad načinjenom štetom. Od sluge Petra traži da odere konje, čuvši od Mišića da prodajući konjsku mast može dobro zaraditi (što Nemci već rade). Juca, Katica i Mišić kasnije razgovaraju, ističući Janjine negativne osobine: sebičnost i tvrdičluk. Na primer, Janja prema Jucinom svedočenju skida i topi pečate sa starih pisama, a sve da bi kasnije mogao da upotrebi žarenjem dobijeni vosak. Iako je tako ostvarena zarada zanemarljiva, to mu nije bitno jer ne mora da kupuje nov materijal. Ovaj razgovor prekida iznenadni dolazak Janje, koji uspaničeno i izbezumljeno obaveštava kako su ga prevarili lopovi: uzeli su njegove dukate u zamenu za lažne novce. To se desilo prilikom sastanka u cilju unovčavanja zlatnika. Treći čin Janjinim mukama kao da nema kraja. Nakon rušenja štale, stradanja konjâ i podvale prilikom transakcije dukata i novca, saznao je da mu je kukuruz bolestan, a samim tim i neupotrebljiv. Sem toga, neko mu je ukrao obligaciju na hiljadu forinti u srebru, kao i dvadeset forinti gotovog novca. Najnovija vest je da mu je iscurilo sirće iz bureta, jer nije hteo da zameni oslabelu slavinu. Očajan je i želi da se ubije, ali mu svaki mogući način samoubistva (puška, vešanje, otrov) izgleda skup i nedovoljno efikasan. Otpušta Petra i zakida mu od plate, jer je ovaj presekao ular kako se konj ne bi ugušio u požaru, a vatru gasio mlekom i time mu naneo finansijsku štetu. Na kraju, nameračen da urazumi Janju, Mišić ga ucenjuje da će ga tužiti zbog posedovanja lažnog novca (u pitanju je onaj novac koji je dobio nakon razmene). Uspaničeni Janja ga moli da to ne čini, a da će mu zauzvrat dati Katičinu ruku i izgubljenu obligaciju kao miraz. Mišić na to pristaje, a potom otkriva da je sada sve u redu — u međuvremenu su povraćeni i dokumenti i dukati. Kada to sazna, Janja želi da povuče reč, ali je osujećen u tome usled prisustva velikog broja svedoka. Naposletku, on je jedini na gubitku, što je u saglasju sa narodnom poslovicom koju izgovara Mišić: "Škrt više plaća." Sumiranjem poente u jednu rečenicu tročinka se završava. Sličnosti i razlike izmedju Molijerovog Harpagona i Sterijinog Kir Janje Zaslepljenost novcem i tvrdičluk povezuje Harpagona i Kir Janju. Harpagon i Kir Janja su dva veoma slična lika: – vole novac iznad svega. Pare su im važnije od porodice. Pohlepa, sebičnost, obožavanje bogatstva osobine su koje nose oba lika. Zbog tih svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, odnosno opsesiji. Obe tvrdice smatraju davanje novca svojim najvećim gubitkom i obojca imaju malo patrijahalnih osećanja u sebi, jer svoje ćerke žele da udaju za bogate starce, samo da ne bi dali miraz. Harpagon i Kir Janja prolaze kroz niz tragičnih i komičnih okolnosti, ostajući verni pari i braneći je srcem, i ponašaju se veoma slično u sličnim situacijama, u ostalom, koliko različite tvrdice mogu biti? Neznatna razlika je u tome što Kir Janja, ipak, pokazuje trunku osećanja prema ženi Juci i ćerci Katici, osećajući se ljubomorno u prisustvu notara Mišića, dok Harpagon ostaje večno zarobljen u svetu materijalnih vrednosti, toliko da ga čak ni neverovatna saznanja, dešavanja i svadbene odluke svoje dece u poslednjim trenucima ove drame nisu nimalo odvukle od svoje bezgranične želje: da vidi svoj dragi novac. Kir Janja strahuje da će ga Juca prevariti sa mlađim. Kad treba da bira između novca i žene, ipak bira novac. Na kraju daje Jucu, a ne novac. Obojca imaju jednu zajedničku ljudsku manu: skloni su mladim ženama, zato što imaju novac, time ih pridobijaju. Obojca su despoti; prema slugama se ophode grubo, surovo. Kir Janja drži Petra jer ne mora da ga plaća, star je. Komika izvire iz neusklađenosti između patnje i razloga za patnju. Ta patnja je suvišna i komična. Obojca su uznemireni, strahuju da će umreti siromašni, a žale se na svet, kako je iskvaren. Kir Dima je namagarčio Kir Janju, nemilosrdniji je. Kir Janja će ukrasti deo šminke od žene, a Harpagonovi konji su mršavi. Kir Janja u sobi u kovčegu drži novac, a Harpagon novac u kovčegu zakopava u bašti. Harpagon ima dvoje dece: Kleonta i Elizu, a Kir Janja samo kćerku Katicu. Harpagon nije oženjen (želi mladu devojku), za razliku od Kir Janje, koji već ima (drugu) mladu ženu, koja se udajom za starca nadala lepom i lagodnom životu, ali sve je palo u vodu, jer se udala za neopisivog ciciju. Harpagon je po zanimanju zelenaš, a Kir Janja trgovac. Kir Janja razmišlja o samoubistvu, za razliku od Harpagona koji to ne želi. Kir Janja ne završava srećno, ne dobija svoj novac, prevaren je. Međutim, Harpagon povraća svoj novac na kraju. Sve troškove dvostruke svadbe plaća Anselmo. Ova dela su jako slična. Sterija je želeo da pokaže da je tvrdičluk loša osobina, kako bi se ljudi osvestili i razmislili o svom životu, i svom ponašanju. Međutim, kad se sve sabere, razlike izblede i ja lično mislim da je Sterijin Kir Janja loš plagijat Molijerovog Tvrdice.Tvrdica (fr. L'Avare ou l'École du mensonge) је komedija u pet činova u prozi koju је 9. septembra 1668. napisao Molijer, a Sterijin Kir Janja je nastao 1837. O piscu Veliki komediograf, osnivač srpske drame, pre svega komedije, Jovan Sterija Popović rođen je 1806.godine u Vršcu, u trgovačkoj porodici. Sterija je prvi komediograf, poreklom Grk (otac mu je bio Grk, ili Cincar). Branislav Nuša (Nušić) je istog porekla. Najveći srpski komediografi su Cincari. Govori li vam to nešto?! Poznata Sterijina dela su: „Pokondirana tikva“, „Zla žena“, „Roman bez romana“, zbirka pesama „Davorje“. Osnovnu i srednju školu učio je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmaroku. Jedno vreme je bio privatni nastavnik latinskog i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan da dođe u Kragujevac, na mesto profesora prirodnog prava na Liceju. Od 1842. prelazi sa Liceja u Beograd, u Ministarstvo prosvete, gde je bio načelnik. Na tom položaju, tokom narednih osam godina, bio je glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača “Društva srbske slovesnosti”. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Pisao je školske udžbenike iz raznih predmeta. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom “Smrt Stefana Dečanskog”. Od 1848. živeo je u Vršcu, bolestan, usamljen i razočaran. Tu je i umro 1856. godine, u velikoj oskudici. Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Tvrdica Kir Janja

Autor: Jovan Streija - Popović

Književni rod: drama

Književni vrsta: komedija

Mesto radnje: jedinstvo mesta – sve se odigrava u Janjinoj kuci.

Fabula

Prvi čin

Juca šije haljinu, što je povod Janji da govori o modiranju i rasipništvu savremenih žena (tada se po prvi put otkriva njegov tvrdičluk). Posle priča kako se u kući mnogo jede. Juca ga ucenjuje da će se razvesti ako joj ne kupi makar šešir. Ipak, Janja ni tada ne popušta. U nastavku, dolazi notar Mišić i traži prilog za bolnicu. Iako je pre toga uživao razgovarajući sa kovčegom punim dukata, Janja odgovara da nema novaca za prilog. Ipak mu daje jednu forintu. Juca ironično predlaže da razglase da su poharani kako bi se ljudi sažalili na njih. Ne shvatajući predlog takvim kakav je, Janja pohvaljuje ženu za sjajnu zamisao. U daljem toku radnje, on namerava da ćerku Katicu uda za trgovca Kir Dimu. Iako je Dima mnogo stariji od Katice, Janja prihvata njegovu prosidbu, jer neće biti ni svadbe ni miraza, a samim tim nikakvog troška. Potom dolazi sluga Petar i obaveštava da se štala srušila i ubila konje, što Janja prima sa zgražavanjem.

Drugi čin

Juca i Katica pričaju o Janjinom tvrdičluku. Kroz ovaj dijalog prikazan je njihov prisni odnos, odnos maćehe i pastorke iste jačine kao onaj majke i ćerke. Za to vreme, Janja u štali jadikuje nad načinjenom štetom. Od sluge Petra traži da odere konje, čuvši od Mišića da prodajući konjsku mast može dobro zaraditi (što Nemci već rade). Juca, Katica i Mišić kasnije razgovaraju, ističući Janjine negativne osobine: sebičnost i tvrdičluk. Na primer, Janja prema Jucinom svedočenju skida i topi pečate sa starih pisama, a sve da bi kasnije mogao da upotrebi žarenjem dobijeni vosak. Iako je tako ostvarena zarada zanemarljiva, to mu nije bitno jer ne mora da kupuje nov materijal. Ovaj razgovor prekida iznenadni dolazak Janje, koji uspaničeno i izbezumljeno obaveštava kako su ga prevarili lopovi: uzeli su njegove dukate u zamenu za lažne novce. To se desilo prilikom sastanka u cilju unovčavanja zlatnika.

Treći čin

Janjinim mukama kao da nema kraja. Nakon rušenja štale, stradanja konjâ i podvale prilikom transakcije dukata i novca, saznao je da mu je kukuruz bolestan, a samim tim i neupotrebljiv. Sem toga, neko mu je ukrao obligaciju na hiljadu forinti u srebru, kao i dvadeset forinti gotovog novca. Najnovija vest je da mu je iscurilo sirće iz bureta, jer nije hteo da zameni oslabelu slavinu. Očajan je i želi da se ubije, ali mu svaki mogući način samoubistva (puška, vešanje, otrov) izgleda skup i nedovoljno efikasan. Otpušta Petra i zakida mu od plate, jer je ovaj presekao ular kako se konj ne bi ugušio u požaru, a vatru gasio mlekom i time mu naneo finansijsku štetu. Na kraju, nameračen da urazumi Janju, Mišić ga ucenjuje da će ga tužiti zbog posedovanja lažnog novca (u pitanju je onaj novac koji je dobio nakon razmene). Uspaničeni Janja ga moli da to ne čini, a da će mu zauzvrat dati Katičinu ruku i izgubljenu obligaciju kao miraz. Mišić na to pristaje, a potom otkriva da je sada sve u redu — u međuvremenu su povraćeni i dokumenti i dukati. Kada to sazna, Janja želi da povuče reč, ali je osujećen u tome usled prisustva velikog broja svedoka. Naposletku, on je jedini na gubitku, što je u saglasju sa narodnom poslovicom koju izgovara Mišić: "Škrt više plaća." Sumiranjem poente u jednu rečenicu tročinka se završava.

Sličnosti i razlike izmedju Molijerovog Harpagona i Sterijinog Kir Janje

Zaslepljenost novcem i tvrdičluk povezuje Harpagona i Kir Janju. Harpagon i Kir Janja su dva veoma slična lika: – vole novac iznad svega. Pare su im važnije od porodice. Pohlepa, sebičnost, obožavanje bogatstva osobine su koje nose oba lika. Zbog tih svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, odnosno opsesiji. Obe tvrdice smatraju davanje novca svojim najvećim gubitkom i obojca imaju malo patrijahalnih osećanja u sebi, jer svoje ćerke žele da udaju za bogate starce, samo da ne bi dali miraz. Harpagon i Kir Janja prolaze kroz niz tragičnih i komičnih okolnosti, ostajući verni pari i braneći je srcem, i ponašaju se veoma slično u sličnim situacijama, u ostalom, koliko različite tvrdice mogu biti? Neznatna razlika je u tome što Kir Janja, ipak, pokazuje trunku osećanja prema ženi Juci i ćerci Katici, osećajući se ljubomorno u prisustvu notara Mišića, dok Harpagon ostaje večno zarobljen u svetu materijalnih vrednosti, toliko da ga čak ni neverovatna saznanja, dešavanja i svadbene odluke svoje dece u poslednjim trenucima ove drame nisu nimalo odvukle od svoje bezgranične želje: da vidi svoj dragi novac. Kir Janja strahuje da će ga Juca prevariti sa mlađim. Kad treba da bira između novca i žene, ipak bira novac. Na kraju daje Jucu, a ne novac. Obojca imaju jednu zajedničku ljudsku manu: skloni su mladim ženama, zato što imaju novac, time ih pridobijaju. Obojca su despoti; prema slugama se ophode grubo, surovo. Kir Janja drži Petra jer ne mora da ga plaća, star je. Komika izvire iz neusklađenosti između patnje i razloga za patnju. Ta patnja je suvišna i komična. Obojca su uznemireni, strahuju da će umreti siromašni, a žale se na svet, kako je iskvaren. Kir Dima je namagarčio Kir Janju, nemilosrdniji je. Kir Janja će ukrasti deo šminke od žene, a Harpagonovi konji su mršavi. Kir Janja u sobi u kovčegu drži novac, a Harpagon novac u kovčegu zakopava u bašti. Harpagon ima dvoje dece: Kleonta i Elizu, a Kir Janja samo kćerku Katicu. Harpagon nije oženjen (želi mladu devojku), za razliku od Kir Janje, koji već ima (drugu) mladu ženu, koja se udajom za starca nadala lepom i lagodnom životu, ali sve je palo u vodu, jer se udala za neopisivog ciciju. Harpagon je po zanimanju zelenaš, a Kir Janja trgovac. Kir Janja razmišlja o samoubistvu, za razliku od Harpagona koji to ne želi. Kir Janja ne završava srećno, ne dobija svoj novac, prevaren je. Međutim, Harpagon povraća svoj novac na kraju. Sve troškove dvostruke svadbe plaća Anselmo. Ova dela su jako slična. Sterija je želeo da pokaže da je tvrdičluk loša osobina, kako bi se ljudi osvestili i razmislili o svom životu, i svom ponašanju. Međutim, kad se sve sabere, razlike izblede i ja lično mislim da je Sterijin Kir Janja loš plagijat Molijerovog Tvrdice.Tvrdica (fr. L'Avare ou l'École du mensonge) је komedija u pet činova u prozi koju је 9. septembra 1668. napisao Molijer, a Sterijin Kir Janja je nastao 1837.

O piscu

Veliki komediograf, osnivač srpske drame, pre svega komedije, Jovan Sterija Popović rođen je 1806.godine u Vršcu, u trgovačkoj porodici. Sterija je prvi komediograf, poreklom Grk (otac mu je bio Grk, ili Cincar). Branislav Nuša (Nušić) je istog porekla. Najveći srpski komediografi su Cincari. Govori li vam to nešto?! Poznata Sterijina dela su: „Pokondirana tikva“, „Zla žena“, „Roman bez romana“, zbirka pesama „Davorje“. Osnovnu i srednju školu učio je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmaroku. Jedno vreme je bio privatni nastavnik latinskog i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan da dođe u Kragujevac, na mesto profesora prirodnog prava na Liceju. Od 1842. prelazi sa Liceja u Beograd, u Ministarstvo prosvete, gde je bio načelnik. Na tom položaju, tokom narednih osam godina, bio je glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača “Društva srbske slovesnosti”. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Pisao je školske udžbenike iz raznih predmeta. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom “Smrt Stefana Dečanskog”. Od 1848. živeo je u Vršcu, bolestan, usamljen i razočaran. Tu je i umro 1856. godine, u velikoj oskudici.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

CONTACT