Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

Beleška o piscu:

HEMINGVEJ Ernest (1898 - 1961), američki književnik. U Prvom svetskom rata kao dobrovoljac na italijanskom frontu je ranjen; roman Zbogom oružje jedno je od istaknutih protivratnih dela. Dezorijentaciju i duhovnu pustoš anglosaksonskih intelektualnih boema i bogataša u posleratnom Parizu prikazao je u romanu Sunce se ponovo rađa. Za vreme španskog građanskoga rata izveštava, i piše dramu Peta kolona. Romanom Za kim zvona zvone, pozitivno se angažovao kao umetnik i kao javna ličnost. U Drugom svetskom ratu Hemingvej je boravio na kineskom frontu i među francuskim partizanima, sudelujući i u oslobađanju Pariza. Starac i more, roman o prkosnom junaštvu čoveka nasuprot okrutnosti prirodnog udesa, osvaja dostojanstvenom jednostavnošću. U svojim delima Hemingvej je stvorio neku vrstu mita o modernom čoveku, lutalici i dobrovoljnom izgnaniku koji se, intenzivno živeći s prirodom, odajući se borbi, seksu, alkoholu, sportu, suprotstavlja ništavilu kodeksom časti i stoičkom disciplinom. Suština života je igra sa smrću, koja za Hemingveja ima gotovo obredni značaj. 2. jula 1961. godine Ernest Hemingvej se ubio. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1954. ("Zbogom oružje", "Za kim zvona zvone", "Starac i more").

 

Orlovi rano lete

 

Test ličnosti

Starac i more

Autor: Hemingvej:

Hemingvej

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Tema: Život ribara Santjaga

Ideja (poruka): Borba starca sa ribom, koja simbolizuje silu prirode, preneta je u ideju da čovekova mudrost može savladati i najvećeg neprijatelja. Čoveka mogu uništiti, ali ga ne mogu poraziti.

Mesto i vreme radnje: Najveći deo radnje romana odvija se na moru gde ribar Santjago u Golfskoj struji lovi ribu.

Fabula:

U prvom delu novele upoznajemo starca Santjaga, njegove prijatelje i malog dečaka kojeg Santjago mnogo voli. Santjago je bio nesrećni stari ribar koji je ribario u Golfskoj struji 84 dana, a nije ulovio ni jednu jedinu ribu. Prvih četrdeset dana s njim je išao dečak Manoline. Ali posle 40 dana bez ijedne ribe, roditelji su rekli dečaku da će starac uvek biti salao, tj. najnesrećniji od svih ribara, pa je dečak prešao u drugi čun, i prve nedelje su ulovili 3 dobre ribe. Tako je starac Santjago ostao sam. Dečaku je bilo žao gledajući starca kako se svaki dan vrća u praznom čunu, i uvek je dolazio da mu pomogne da iznese klupčad užadi, kuku, harpun i jedro koje je bilo iskrpljeno džakovima za brašno i tako savijeno, činilo se kao zastava velikog poraza. 85-og jutra Santjago je pošao još dalje od obale gde je voda bila dublja. Mamac je bacio na različite dubine i prepustio se struji. Odjednom na mamac se nešto uhvatilo i počelo je jako vući. Starac je odmah reagovao i utvrdio da je to jedna ogromna riba, ali je nije video, ali kad je skočila iz mora, Santjago je ostao bez daha, bila je to ogromna sabljarka (Makaira indica), poznata još kao crni merlin. Starac, čamac i riba danima plove prostranstvom okeana, ali ni starac, ni riba se ne predaju. U dugotrajnoj borbi s ribom, Santjago zadobije teške rane. Ali, on se ne predaje i ne gubi nadu, jer se oseća dovoljno jak i mudar da pobedi. Dok se borio sa ribom starac je više puta poželeo da je dečak sa njim. Nije trebalo da je sam u starosti. Ail to je neizbežno. "Ne smem zaboraviti da jedem tunu pre nego što se ukvari da bih održao snagu." Mučio se Santjago s ribom sabljarkom tri dana i tri noći da bi na kraju ipak pobedio. Zavezao je ribu na bok barke i pošto se bližila oluja, odlučio se za brz povratak na obalu. Ploveći ka obali i razmišljajući kako borba nije završila, i kako će ga sada početi napadati more. I doista, tek tada počinje prava borba za opstanak: borba za ribu, ali i za vlastiti život. Starac se bori svom svojom snagom protiv ajkula koje napadaju, otkidaju komade s njegovog ulova. Santjago se borio s njima, pokušao im je pobeći, ali nije uspeo, pojeli su mu celu ribu. Od sabljarke ostale su samo glava i kosti. Iako od ribe nije ostalo gotovo ništa, na obali su se ribari divili, bila je duga pet i po metara. Sledećeg jutra, kad se starac Santjago probudio, uz njega je stajao mladi Manoline koji mu je obećao da će od sad na dalje uvek ići na pecanje s njim.

Idi na vrh stranice!

Razgovor o delu:

1. Gde je starac ribario?

U čunu u Golfskoj struji.

2.Koliko dana nije ulovio nijednu ribu?

84 dana

3. Koju vrstu ribe je ulovio Santjago?

sabljarku, poznatu još kao crni merlin

4. Ko su glavni likovi romana "Starac i more"?

Starac Santjago i dečak Manoline

5. Zašto je dečak bio tužan?

Dečak je bio tužan što se starac svakog dana vraća bez ulova.

6. Šta u priči simbolizuje riba?

Neman s kojom se čovek suočava.

7. Šta Santjago oseća prema ribi?

Poštovanje i sažaljenje

8. Ko je napao ribu privezanu za čun?

Ajkule

9. Šta se desilo sa Santjagovom ribom?

Ajkule su je oglodale do kostiju, ostao je samo kostur

10. Čime se starc hranio na pučini?

Jeo je tunjevinu da održi snagu.

Glavni likovi

Starac Santjago bio je tanak i mršav, s dubokim brazdama na potiljku. Na jagodicama je imao zagasite mrlje kožnog tumora koji izaziva odsjaj sunca sa površine tropskog mora. Mrlje su mu pokrivale dobar deo lica, a na rukama su mu se otkrivali duboko urezani ožiljci od neprekidnog izvlačenja konopaca sa teškim ribama. Na njemu je sve, osim očiju, izgledalo staro, a oči su mu bile boje mora i sijale vedro i nepobedivo. Santjago potiče iz siromašne porodice, a i sam je vrlo siromašan što se vidi iz kolibe gde stanuje. Hrabar je čovek koji se bori za sebe, za svoj opstanak, i u toj borbi je istrajan. Starac je primer čovekove snage, vere, upornosti i samopouzdanja. Ribu s kojom se bori poštuje kao protivnika i pomalo sažaljeva njenu sudbinu kad je savlada. “Ribu nisi ubio samo zbog toga da bi uživao i da bi je prodao na pijaci, pomisli on. Ubio si je iz ponosa i zbog toga što si ribar. Voleo si je živu, a voliš je i mrtvu. Ako je voliš, nije li to greh..."

Manoline

je dečak koji duboko u duši preživljava sudbinu nesrećnog starca Santjag, i trudi se da mu pomogne na svaki način od uređenja njegove kolibe do svakodnevnog druženja u ribarenju. Na preporuku roditelja, posle 40 dana neuspešnog ribarenja, više sa starcem ne ide na more, ali mu pomaže, kad se praznog čuna vrati, da iznese ribarski pribor, iskreno žaleći nesrećnu starčevu sudbinu. U liku ovog dečaka Hemingvej je poslao poruku da deca, ne opterećena predrasudama odraslih, ispravnije posmatraju svet oko sebe.

Jezik i stil:

Hemingvej piše naizgled škrtim rečnikom stilizovane svakodnevnice, kratkim rečenicama, te se emocionalno bogatstvo njegovog karakterističnog jezika nalazi u podtekstu. Hemingvej je u našem stoleću valjda jedinstven prozaik kojeg jednako cene čitaoci iz najširih krugova, kao i oni s ekskluzivnim estetskim merilima.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

CONTACT