Ernest Hemingvej: Starac i more

HEMINGVEJ, Ernest (1898 - 1961), američki književnik.
Za Prvog svetskog rata služi kao dobrovoljac na italijanskom frontu, gde je ranjen; roman Zbogom oružje jedno je od istaknutih protivratnih dela. Dezorijentaciju i duhovnu pustoš anglosaksonskih intelektualnih boema i bogataša u posleratnom Parizu prikazao je u romanu Sunce se ponovo rađa. U njemu otkriva i svoju fascinaciju Španijom i borbom bikova, što će mu biti tema u nizu novela. Za vreme španskog građanskoga rata svojim reporterskim prisustvom na republikanskoj strani, javnim antifašističkim nastupima, dramom Peta kolona i partizanskom ratovanju iza Frankovih linija, romanom Za kim zvona zvone, pozitivno se angažovao kao umetnik i kao javna ličnost.
U Drugom svetskom ratu Hemingvej je boravio na kineskom frontu i među francuskim partizanima, sudelujući i u oslobađanju Pariza. Posleratni roman Preko reke i u šumu nije na nivou njegovih ranijih reagovanja na istorijsku situaciju, ali Starac i more (The Old Man and the Sea), roman o prkosnom junaštvu čoveka nasuprot ravnodušnoj okrutnosti prirodnog udesa, osvaja dostojanstvenom jednostavnošću..
U svojim delima Hemingvej je stvorio neku vrstu mita o modernom čoveku, lutalici i dobrovoljnom izgnaniku koji se, intenzivno živeći s prirodom, odajući se borbi, seksu, alkoholu, sportu, suprotstavlja ništavilu kodeksom časti i stoičkom disciplinom. Suština života je igra sa smrću, koja za Hemingveja ima gotovo obredni značaj.

2. jula 1961. godine
američki pisac Ernest Hemingvej izvršio je samoubistvo. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1954. ("Zbogom oružje", "Za kim zvona zvone", "Starac i more").

Hemingvej

"Starac i more"

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Tema: Život ribara Santjago

Ideja (poruka): Borba starca sa ribom, koja simbolizuje silu prirode, preneta je u ideju da čovekova mudrost može savladati i najvećeg neprijatelja. Hemingvej upućuje svoju poruku o neophodnosti čvrstine i integriteta čoveka, bez obzira na starost ili nedozrelost: starac i dečak su ravnopravni učesnici u težnji za potvrdom osnovnih životnih vrednosti.

Čoveka mogu uništiti, ali ga ne mogu poraziti.

Mesto i vreme radnje:

Fabula:

U prvom delu novele upoznajemo starca Santjaga, njegove prijatelje, kao i malog dečaka kojeg Santjago osobito voli. Upoznajemo način starčevog života, njegove probleme i u tom delu najviše saznajemo o sociološkim i psihološkim osobinama glavnog lika. Otkrivamo i druge pojedinosti vezane uz odnose među ljudima, tj. starca i ostalih meštana.
Santjago je bio nesretni stari ribar koji je ribario u Golfskoj struji gotovo tri meseca, a nije uspeo uloviti ni jednu jedinu ribu. Uz to, prvih četrdeset dana s njim je bio jedan dečak, Manoline, ali je uz nagovor roditelja odustao. Tako je starac Santjago ostao sam.
Jednog je jutra, kao i uvek, Santjago pošao na pecanje, ovaj put išao je još dalje od obale gde je voda bila još dublja. Mamac je bacio na različite dubine i prepustio se struji. Odjednom na mamac se nešto uhvatilo i počelo je jako vući. Starac je odmah reagovao i utvrdio da je to jedna ogromna riba, ali ju nije video, ali kad je skočila iz mora Santjago je ostao bez daha, bila je to ogromna sabljarka.

Starac, čamac i riba danima plove prostranstvom okeana, no ni starac, ni riba se ne predaju. U dugotrajnoj borbi s ribom, Santjago zadobije teške rane. Ali, on se ne predaje i ne gubi nadu, jer se oseća dovoljno jak i mudar da pobedi.
Mučio se Santjago s njom tri dana i tri noći da bi na kraju ipak pobedio. Zavezao ju je na bok barke i pošto se bližila oluja odlučio se za brz povratak na obalu. Ploveći ka obali i razmišljajući kako borba nije završila i kako će ga sada početi napadati more. I doista, tek tada počinje prava borba za opstanak : borba za ribu, ali i za vlastiti život. Starac se bori svom svojom snagom protiv ajkula koje ih napadaju, otkidaju komade s njegovog ulova. Santjago se borio s njima, pokušao im je pobeći, ali nije uspeo, pojeli su mu celu ribu. Od sabljarke ostale su samo glava i kosti.
Iako su od ribe nije ostalo gotovo ništa, na obali su se ribari divili, bila je duga 5.5 metra.
Sledećeg jutra, kad se starac Santjago probudio, uz njega stajao je mladi Manoline koji mu je obećao da će od sad na dalje uvek ići na pecanje s njim.

Analiza dela:
Hemingvej je u ovoj priči izrekao celu filozofiju “izgubljene generacije”. Ljudi se očajnički bore za svoju sreću, muče se i krvave zbog nje, ali onda, kada ona treba biti potpuno njihova, kada treba da osete punu lepotu te borbe za nju - njene plodove dolaze mračne sile koje mu ih otimaju. “Suviše bi bilo lepo da bi tako dugo potrajalo” kaže starac kada je ulovio veliku ribu. Ali Hemingvej, kome je borba uvek značila što i život, ni ovde ne vidi izlaz u pokoravanju i beznađu. Njegov starac Santjago se prvo bori da ulovi ribu koja će mu doneti sreću, bogatstvo, da bi se kasnije sa istom žestinom bacio na morske pse koji su mu ju hteli oteti. Međutim, kada postaje svestan da je poražen, on ipak ne klone duhom, već se sprema zajedno s dečakom na nove borbe. Posle poraza starac govori sebi: “Čovek nije stvoren da bude pobeđen. Čoveka mogu uništiti, ali ga ne mogu poraziti.

Glavni junak

Santjago:
Starac Santjago je bio tanak i mršav, s dubokim brazdama na potiljku. Na jagodicama je imao zagasite mrlje kožnog tumora koji izaziva odsjaj sunca sa površine tropskog mora. Mrlje su mu pokrivale dobar deo lica, a na rukama su mu se otkrivali duboko urezani ožiljci od neprekidnog izvlačenja konopaca sa teškim ribama. Ali, nijedan od onih ožiljaka ne bejaše svež. Na njemu je sve, osim očiju, izgledalo staro, a oči su mu bile boje mora i sijale vedro i nepobedivo.

Starca možemo opisati kao hrabrog i ustrajnog čoveka koji se bori za sebe, za svoj opstanak, žestoko se boreći protiv svog neprijatelja, ali istovremeno ga poštujući kao protivnika. Riba je za njega neprijatelj, ali ipak joj se divi, zadivljen je njenom jačinom i veličinom, uzbuđen je i doživljava to kao izazov prirode. Ima veliku veru u sebe i hrabro ide u borbu s jačim. Starac je primer čovjekove snage, vere, upornosti i samopouzdanja.
“Bori se“, reče on. „Boriću se dok ne umrem." Ali, sada u noći bez trunke svetlosti, u prisustvu vetra i ravnomernog kloparanja jedra učini mu se da je već možda i mrtav. On sklopi ruke i oseti svoje dlanove. Nisu pripadali lešu, mogao je da oseti bol života kad bi ih samo otvorio i stisnuo. On nasloni leđa na dasku, siguran da nije mrtav. Leđa su mu to potvrdila.”
“Ribu nisi ubio samo zbog toga da bi uživao i da bi je prodao na pijaci, pomisli on. Ubio si je iz ponosa i zbog toga što si ribar. Voleo si je živu, a voliš je i mrtvu. Ako je voliš, nije li ...

Jezik i stil:

Stil mu je obeležen naizgled škrtim rečnikom stilizovane svakodnevnice, kratkim rečenicama, te se emocionalno bogatstvo njegovog karakterističnog jezika nalazi u podtekstu. Hemingvej je u našem stoleću valjda jedinstven prozaik kojeg jednako cene čitaoci iz najširih krugova, kao i oni s ekskluzivnim estetskim merilima.

Priredio: P. Jokić