Глаголски вид (подела глагола према трајању глаголске радње)

Према трајању глаголске радње српски глаголи се деле на СВРШЕНЕ,  НЕСВРШЕНЕ и ДВОВИДСКЕ. Да лакше и сигурније одредимо да ли је неки глагол свршеног вида или несвршеног - помаже нам синтагма ПОЛА САТА. Ову синтагму, наиме, ставимо уз инфинитив глагола који желимо проверити, и ако разумно звучи ради се о  глаголу несвршеног вида, ако, пак, звучи блесаво, тј. немогуће - онда је реч о глаголу свршеног вида. Хајде да то испробамо: ПОЛА САТА ПЕВАТИ. Звучи разумно, јер неко може певати и три сата. Дакле, глагол ПЕВАТИ је несвршеног вида. Узмимо сад глагол СКОЧИТИ: пола сата скочити. Синтагма пола сата не слаже се с глаголом скочити, јер та радња траје врло кратко, па је глагол СКОЧИТИ свршеног вида.

Највише главобоље задају ДВОВИДСКИ глаголи. То су глаголи типа: чути, видети, ручати, вечерати, телефонирати. Да ли су свршеног или несвршеног вида показује се само у реченици. На пример: Ево, седим и ручам. Глагол ручати је несвршеног вида, а у реченици: Чим ручам, идем на утакмицу. Исти глагол је свршеног вида. Овде, међутим, није крај мукама пошто има још подела:

1. глаголи свршеног вида деле се на оне који означавају почетак радње (почетно-свршене), који казују завршетак радње(завршно-свршене) и оне који означавају целу радњу. Узмимо на пример поменути глагол СКОЧИТИ. Овде није тешко запазити да он означава целу радњу. Глагол ПРЕСКОЧИТИ означава крај, завршетак радње, а глагол ПОСКОЧИТИ почетак радње.

2. глаголи несвршеног вида деле се на: трајне и учестале. Огромна већина глагола несвршеног вида су трајни, а мањи број спада у групу учесталих. Зато пажњу усмеравамо на учестале глаголе. Глаголи овог типа дуго трају, али им се радња одвија из више понављања и прекида, на пример: лупкати, куцкати, скакутати, извиривати се. Овај последњи добар је пример јер га ученици често користе. Протуре главу кроз врата, па се повуку, па опет исто, све док не угледају наставника који мало касни на час, и онда следи позната реченица: "Ево иде Пера (Мира, Ана, Јоца...)!"

Глаголски род (подела глагола према предмету радње)
Према предмету радње глаголе делимо на:
-прелазне,
-непрелазне,
-повратне и
- узајамно-повратне.
Прелазни глаголи "траже" објекат (предмет радње) иначе, мисао неће бити потпуна. На пример, кад кажеш: купио сам, добио сам, узео сам, мораш рећи ШТА, тј. објекат( предмет). Купио сам (шта) лопту. Дакле, глаголи: купити, добити, узети су прелазни.
Непрелазне глаголе препознамо по томе што уз њих никако није могуће измислити објекат. На пример: ићи, доћи, спавати и сл. Идем (шта), нема одговора у виду објекта, можеш исказати време, место, циљ, начин, али објекат никако.
Повратни глаголи су они чија се радња врши на субјекту, тј. вршилац радње истовремено је и субјекат и објекат. Такви глаголи су: бријати се, шминкати се, дотеривати се... Видите уз њих обавезно иде повратна заменица СЕБЕ, СЕ. Треба још знати да се ови глаголи деле на праве и неправе повратне. Разликују се по томе да ли уз њих разумно звучи наглашен облик повратне заменице СЕБЕ, или не. Примери: бријати себе (да), шминкати себе (да), реч је о правим повратним глаголима. Међутим, ако кажемо: црвенети себе (не), могуће је само црвенети се. Дакле, реч је о неправом повратном глаголу. Такви су и глаголи: љутити се, секирати се, замислити се и сл.
Узајамно-повратни глаголи су најлакши за препознавање, јер се радња изречена оваквим глаголима одвија између два субјекта наизменично: грудвати се, дописивати се, тући се, збратимити се итд.

Приредио: П. Јокић