O piscu:

Tone Seliškar

Tone Seliškar rođen je 1. aprila 1900. godine u Ljubljani, u radničkoj porodici. Završio je učiteljsku školu i radio u više sela u Sloveniji. Još kao đak počeo je da piše, u početku poeziju, a kasnije i prozu. Objavio je tri zbirke pesama: Trbovlje, Pesme iščekivanja i U naručju domovine. Napisao je romane: Nasukani brod i Tršćanska cesta, ali najveći uspeh postigao je novelom (kraći roman) Družina Sinji galeb koju je objavio 1936. godine. Umro je 10. avgusta 1969. godine u Ljubljani.

Likovi u romanu

U ovom romanu pojavljuje se veliki broj ličnosti. Neke od njih su kompletno opisane, druge su prikazane sa kolektivnim osobinama.

Glavna ličnost u romanu je dečak Ivo.

Cela radnja zbiva se oko njega. Njegovo dečaštvo je teklo gotovo bez roditelja. Živeo je u svojoj skoro srušenoj kući. Lovio ribu kraj obale, čuvao ovce. Leti se hranio smokvama, breskvama i grožđem. Rastao je Iva kao žilava biljka među kamenjem. Od svoje majke nasledio je lepo crmpurasto lice. Imao je crnu, bujni i valovitu kosu. Kad se smejao, pokazivali su se lepi, beli jaki zubi: Pogled mu je bio miran i istrajan. U mislima je bludeo za nepoznatim krajevima. Često je bio tužan i potišten. Da iz piščevih redova ne znamo da ima samo 12 godina, pomislili bismo prema njegovoj snazi, odlučnosti, oštroumnosti, spretnosti i upornosti da se radi o znatno starijem mladiću.

Dečaci Petar, Jure, Mihael, Pero, i Franjo učestvuju, takođe, u svim zbivanjima, ali ih pisac slika kolektivno, dajući im tako zajedničke osobine. Stoga u romanu često imamo ovakve opise: dečaci su pokazali hrabrost, dečaci su bili vešti i snalažljivi i td.

Mileva

Mileva je bila ljupka devojčica koja se najradije igrala sa dečacima. Prema svima je bila dobra i pravedna, ali je najviše saosećanja i razumevanja imala prema  Ivi. Čak i onda kad je bio ostavljen sam. Nikad ga nije napuštala. Kad god bi među dečacima došlo do nekog nesporazuma, ona je bila tu da ih blago prekori, savetuje i miri. Svi su je voleli i poštovali jer je bila neobično dobra i radna. U priči se na nekoliko mesta nazire, mada su oni još bili dečak i devojčica, rađanje ljubavi između Ive i Mileve. "Sa svim dečacima se slaže i druži, samo kad sretne Ivu, spusti oči i nekako ga izbegava...I sama ne zna zašto, često su joj misli o njemu neobične, čudne: zar ga nije strah da živi u onoj  polupraznoj kući..."

Brazilijanac Čovek sklon raznim sumnjivim avanturama, večiti nemirni putnik, sanja o lagodnom životu, ali bez rada, sklon porocima: kockanju, propada sve više i više, zapostavlja porodicu ( ženu i sina). Osobenjak je, u naselju ga niko ne voli, a još manje ceni. Proigrao je na najgori način poverenje ribara. Pred kraj života, pod grižom savesti, vraća se u naselje i nalazi pažnju sina, ali to kratko traje jer umire.

        Tone Seliškar        

"Družina Sinji galeb"  

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman - novela
Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija između dva svetska rata na jednom dalmatinskom ostrvu u noveli poznatom kao Galebovo ostrvo.

Tema: Ovde je centralna tema vezana za dogodovštine jednog siromašnog dečak koji u neprestanoj borbi između dobra i zla, pravde i nepravde, između života i smrti zajedno sa drugim učesnicima priče izlazi kao pobednik. Sve pomalo liči na bajku.

Ideja (poruka): Samo slogom i udruživanjem može se postići pravi cilj i doći do uspeha i blagostanja. Složni dečaci postali su primer kako se i najteže prepreke u životu mogu savladati

Fabula

Novela počinje opisom ribarskog naselja. Pisac, zatim, usmerava našu pažnju na jednu izdvojenu kuću sagrađenu od kamena, koja je bila "stara, vrlo stara, te je počela da se ruši". U toj kući živeo je dečak Ivo, na početku sa roditeljima, a onda sasvim sam.

Ivin otac razlikovao se od ostalih ribara u naselju. Bio je osobenjak naročite vrste..."Mladost je proćerdao s one strane Okeana, proputovao i preplovio pola sveta", bio je sklon raznim avanturama i velikom poroku- kocki koja mu je odnela svu zaradu.

Pisac,  zatim, slika ribarske porodice kao uboge sa malim zaradama. Svako je od njih radio za sebe, na malim lađama kojima se nisu mogli otisnuti dalje na pučinu gde je ulov bio veći.

Ivin otac predložio je ribarima da kupe jednu motornu lađu i da zajedno love i zaradu dele. Ovaj predlog ribari su sa oduševljenjem prihvatili i sa mukom prikupili novac. Ivin otac sa tim parama odlazi da kupi lađu, ali sve novce  izgubi na kocki. Ribari ga po kazni prebiju i ostave mu tek toliko vremena da se oprosti sa ženom, a onda ga proteraju sa ostrva.

Uskoro je dečaku umrla majka i on ostaje sasvim sam. Bio je skoro odstranjen iz naselja. "I da nije bilo samilosti žena i starog Justa, uginuo bi kao slabašno mladunče kome su lovci ubili majku hraniteljku".

Ivin otac se, ipak, jednog dana vratio. Grizla ga je savest i vratio se na ostrvo da pred smrt  moli za milost i da još jednom zagrli sina. Posle smrti Ivinog oca, koga su zvali Brazilijanac, Ivi je ostala ribarska lađica "Sinji galeb".

 Idi na vrh stranice▲

Ivo osniva Družinu Sinji galeb. U početku dečaci iz naselja su bili odbojni  i uzdržani prema Ivi. Jedino ga je razumevala i uvek na njegovoj strani bila Mileva "crvenokosa, rumenih obraza, dobroćudna" devojčica koja je bitno uticala na slogu i prijateljstvo među dečacima. Družina složno radi na opravci i čišćenju Sinjeg galeba. Izabrala je Ivu za kapetana. Radili su i teške poslove u kamenolomu da bi zaradili novac za opravku i opremu  Sinjeg galeba. Iva je napravio podvig kada je, rizikujući život, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog časa mogla da se surva na radnike kamenoloma.

Nov zaplet nastaje kada meštani odluče da zaplene Sinji galeb kako bi ga prodali i nadoknadili štetu koju je prouzrokovao Ivin otac. Međutim, dečaci su uspeli da vrate "Galeba" i da sa njim isplove na more. Ali na pučini ih je zatekla silna oluja.

Dečaci su bili uplašeni. Juri su se pričinjavale čudne nakaze. Franjo i Pero kriknuše i počeše zapomagati; Mihael se pribio uz Ivu. On ih je tešio, iako je i sam bio zabrinut. Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se našli na pustom ostrvu. Mnogo su se ugruvali od kamenje, ali ih je još više bolelo saznanje da su izgubili dva druga. Ivi je bilo najteže. Ako su se njihovi drugovi zaista udavili, njihova smrt pašće na njegovu dušu.

Na pustom ostrvu nije bilo pijaće vode. U potrazi za vodom naišli su na skrivenu pećinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio čaj, oružje, svila, barut, kafa, duvan, rum. Bi im jasno da su otkrili tajno krijumčarsko skladište. Ivo je odlučio da raznese dve stene kako bi nasukanog "Galeba" spustili u more, a zatim da natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti. Međutim, u tom momentu doplovi motorna lađa "Meteor" sa krijumčarima. Oni pohvataju dečake i prebace ih na svoj brod. Jedina dobra okolnost je to što su na "Meteoru" bila i njihova dva druga koje su krijumčari izvukli iz mora. Krijumčari su većali šta da rade sa dečacima. Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more. Mašinista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloži da ih prodaju kao roblje. Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju nečujno izađu na palubu. U tom trenutku na palubi bio je samo mašinista jer su ostali krijumčari otišli u pećinu po sanduke. Ivo je hrastovom motkom udario mašinistu i onesvestio ga. Dečaci pokreću lađu i beže, a krijumčari za njima pucaju. Kad je došao svesti, mašinista Ante se sprijateljio sa dečacima, pa ga dečaci primaju u svoju družinu. Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju životnu priču iz koje se vidi da je pošao pogrešnim putem (kocka, piće, prevare). Tu Iva saznaje da je Ante učestvovao  u prevari njegovog oca koga su opili i uzeli mu novac. Pošto se Ante pridružio dečacima, on ih obučava kako da love. Na jarbolu "Meteora"postavljena je zastava Sinjeg galeba.

Za družinu je počeo novi život. Ante ih je učio da čitaju pomorske karte, objašnjavao im delove motora, upoznao sa kompasom i sestantom. Ivo je stalno zapitkivao, a za motor lađe najviše se interesovao Mihael. U Ulcinju su preuredili "Meteor", prodali lađicu "Sinji galeb" kako bi što bolje opremili novu; nabavili su veliku vrećastu mrežu. Početkom oktobra pođoše na prvu probnu plovidbu. Hvataju mnogo ribe, Ante im pokazuje kako da je razvrstaju. Posao je težak, naročito zimi, ali Ivo je srećan što se ostvaruju snovi njegovog oca. Pri povratku kući "Meteor" se nije mogao prepoznati. Nova lepa plava boja blistala je na zimskom suncu, na krmi se ponosno lepršala jugoslovenska zastava, a na vrhu prvog jarbola vijorila se zastava Družine crvenom bojom ispisano ime Sinji galeb. U nastavku pisac nas upoznaje sa novim nevoljama družine: susret sa jedrenjačom "Sant Lorenco". Sa te lađe pucaju,  Ante je ranjen i umire. Pošto Lorenco nije imao motor, Galeb beži. Bližili su se obali rodnog kraja. Međutim, ponestaje goriva i motori zaćutaše. Najstrašnije bilo je to što je uragan gonio Galeba kamenitoj obali. Družina ispaljuje svetleće rakete. Sa torpednjače "Smeli" stiže pomoć. Kod starog svetionika čuvar Simeon ih uči šta treba da rade kako bi "Meteor" postao njihovo vlasništvo. Ivo u zaključanom sandučetu nalazi Antino pismo s objašnjenjem da ga predaju vlastima u Splitu. Ali dok su se oni zabunili oko papira, krijumčar Lorenco krade Sinji galeb. Dečaci sa Simeunovom jedrilicom plove ka Splitu. Činovnik pomorske uprave dao je uzbunu, ali dok se stvari ne razjasne, dečaci ostadoše u zatvoru. U međuvremenu, posle one burne noći kad su dečaci isplovili, u selu su najviše brinule njihove majke. One su naricale, i u crkvi održale parastos za pokoj duša dečaka. Mileva, Justova ćerka, išla je po naselju kao izgubljena. U njenom srcu tinjala je nada da sui dečaci živi. Pred Božić Just odlazi u grad i tamo je rešena zagonetka oko dečaka i Sinjeg galeba. Tu je bila i Mileva. Kad je ugledala dečake, lice joj je oblio blaženi smešak. Od silne radosti nije mogla da progovori ni jednu reč.

Najlepša novost za dečake bila je vest da je Sinji galeb u luci. Sutradan, pre podne predata im je velika nagrada državnog monopola, i novine su opširno pisale o odvažnosti i hrabrosti mladih pomoraca. Sa Justom i Milevom dečaci su ponovo na palubi Sinjeg galeba. Vratili su se kući gde su ih meštani sa oduševljenjem dočekali radujući se se ulasku "Sinjeg galeba" u luku.

Jezik i stil

U opisu oluje pisac koristi epitete: ustalasana površina vode, ogromna morska neman, čudno nemirno more, gusti crni oblaci, besni ples, uraganski vetar, besni vali podivljalog mora, penušavi talasi, podivljala noć i dr; poređenja: "Galeb" je plovio brzo kao nečujna ptica; polako, kao beli labud, plovila je lađa po plavoj površini mora; voda se bleskala u blagom talasanju kao nemirno jezero živog srebra; ostrvo je izgledalo kao ogromna morska neman; iza lađice ostala je brazda kao srebrnasta traka i personifikacije: Mesec se ogledao u moru; nebo se razbesnelo; vetar je po svojoj volji nosio lađicu. Ostrvo se pružalo u daljini i izgledalo kao da po moru plovi nekakva ogromna morska neman.

Opis oluje

Na otvorenom moru vetar poče jače da duva. Galeb je plovio brzo kao nečujna noćna ptica...Pramac je sekao talase koji su lađicu malo podizali, a  kad bi s vremena na vreme dunuo jači vetar, Galeb bi se nakrenuo i još brže zaplovio po ustalasanoj površini vode. Tišina je bila čudna. Čulo se samo kako omanji talasi zapljuskuju pramac i kako leprša zastava na jarbolu... naglo se zamrači, a iza visokog dalmatinskog planinskog lanca navukoše se gusti crni oblaci... Tamo nad ostrvom blesnuše munje i ubrzo se celo nebo prevuče crnim oblacima. More je strahovito krkljalo i penilo se kao da je silom htelo da se otrgne sa  dna i povede besni ples. Dečake obuze strah.

...Natrag , ka ostrvu , nije mogao zbog uraganskog jugozapadnog vetra, koji je po svojoj volji nosio lađicu neznano kuda. Vide još samo svetionik u pravcu ostrva Visa, ali tu ih poduhvatiše besni vali debelog mora.

Poče ples. U vazduhu je zabučalo i zahujalo, a jedro, iako podvezano, silno je udaralo o jarbol...

Priredio: P. Jokić