Ferenc Molnar, autor ovog popularnog romana, rođen je 12.
januara1878. godine u Budimpešti. Već sa 18 bgodina bio je novinar, čiji
su se živi i zanimljivi člancirado čitali. Najveći uspeh postigao je
dramama.Ali, roman Dečaci Pavlove ulice,
delo je trajnije nego sve njegove knjige i drama. Ovaj roman prvo je objavljen u novinama, u nastavcima 1907. godine.
Knjiga je nastala iz piščevih doživljaja u detinjstvu. Mali Ferenc Molnar nije poznavao radosti
širokih polja, igrališta; parkovi su bili ograđeni. Tako je drvara u Pavlovoj ulici postala raj za decu iz cele okoline.
Gradilište, pa i dečak (Ferenc Molnar) koji je virio kroz ogradu bili su stvarni. Umro je 1.aprila 1952. godine u Njujorku, u emigraciji.
Boka:
"Imao je 14 godina i na licu mu je bilo malo tragova muževnosti. Ali čim
bi otvorio usta, dobio bi nekoliko godina. Glas mu je bio dubok, blag i
ozbiljan...Retko je govorio gluposti. U manje svađe nije se mešao".Među
dečacima Pavlove ulice veoma je omiljen. Ulivao im je poverenje i bio im
je u svemu pravi vođa: mudar, smiren, ozbiljan i pronicljiv.
Feri Ač: Za njega pisac veli: "Bio je tako strašan... bio je jak
dečak i neverovatno hrabar. Ali je u očima imao nešto milo i simpatično,
nešto čega nije bilo u očima Pastora". Bio je pravedan i strog i prema
svojim. Umeo je da bude i osećajan kad se Nemeček razboleo, Feri je poslao
svoje dečake da ga posete.
Erne Nemeček:
Na početku
romana za njega pisac kaže da ni za koga nije značio ništa. Bio je mršav
slabašan dečak. U vojsci dečaka Pavlove ulice - jedini redov. Svi su mu
mogli da naređuju, a on da sve sluša i izvršava naređenja. Iako fizički
slabašan, nejak, Nemeček je pokazivao mnoge druge osobine po kojima je
postao poštovan u obe družine. Njegova hrabrost, kad je svojom voljom
otišao u Botaničku baštu da uhodi crvene košulje, njegovo prkosno držanje
pred Feri Ačom i neizmerna odanost družini Pavlove ulice. Jedina je
tragična ličnost ovog romana. Jedino se za njega dečja igra završila sa
najtežim posledicama. Od nazeba se razboleo. Na
samrtničkoj postelji on je u mislima uz svoje drugove , na svome
gradilištu. Veoma su potresne slike kako dečaci , na kraju, žale svog
hrabrog malog drugara, koji je za svoju družinu učinio više od ostalih.
Njegov topao lik dominira u nizu veoma lepih likova u romanu.
Dečaci Pavlove ulice
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman
Tema: Kako su
dečaci Pavlove ulice provodili svoje nemirno dečaštvo u ratnim igrama,
kopirajući starije, kao i junake iz pročitanih avanturističkih romana.
Ideja (poruka): Ovde bi mogla da se
kaže ona narodna: Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Odnosno, čovek se ne meri pedljom nego delima koja čini. Ili: fizički
slabije od sebe ne treba da maltretiramo i da ih ponižavamo; pravo jačeg
vlada među životinjama, a ne važi za ljude. Treba biti čovek.
Mesto i vreme
radnje: Radnja se odvija u Budimpešti u Pavlovoj ulici krajem 19. veka.
Na početku romana pisac nas
uvodi u atmosferu dečaka podeljenih u dve "ratničke" grupe. Povod za sukob
je u zapleni klikera dečaku iz Pavlove ulice (Nemečeku) od braće Pastora
iz druge "ratničke" grupe.(Vidi
na sledećem video-snimku!↓)
Prilično dosadan čas hemije remeti iznenadni zvuk muzike. Bila je to
nekakva vesela mađarska melodija koja je na verglu dobila ritam marša.
Dečji pogledi su sa eksperimenta (zelenog plamena u Bunzenovoj lampi)
odlutali kroz otvoren prozoru, tražeći izvor muzike. Uzalud je profesor
naredio da se zatvori prozor, dečaci su se krišom dopisivali. Bila je to
poruka: "Posle podne u tri glavna skupština. Biranje predsednika na gradilištu.
Obnarodovati".
Kad se čas završio, deca su bila vesela, i njihovu razdraganost nije mogla
pomutiti ni činjenica što je prodavac slatkiša tog dana podigao cenu.
Plac i drvara u Pavlovoj ulici mesto su centralnog događaja: ...
"to je bio grad, šuma, stenovit brdski kraj, jednom rečju svakad ono za
šta su ga toga dana proglasili"... "na gradilištu su svi bili oficiri, a
samo Nemeček - redov". Na skupštini dečaci Pavlove ulice su izabrali vođu: 11 glasova dobio je
Janoš Boka, a tri - Deže Gereb.
Tri dečaka iz Pavlove ulice odlaze na "teren" crvenih košulja, u Botaničku
baštu i prodiru na njihovo ostrvo. Da bi to ostvarili, morali su da prođu
kroz razne prepreke i opasnosti. Boki i Nemečeku najteže je bilo kad su među dečacima iz protivničke
družine videli Gereba, u koga je Boka imao puno poverenja, a ovaj ga je
izdao. U večernjoj tišini čuli su Gerebove reči: "Na
gradilište se može ući sa dve strane...Najbolje će biti da se unapred
dogovorimo kada ćete doći. Onda ću ja doći na gradilište poslednji i
ostaviću otvorena mala vrata". Nemečeka svi dečaci su potcenjivali i smatrali plašljivim, nedovoljno
zrelim za njihovo društvo. Međutim, taj mali plavi dečak je pokazao da je
hrabar kad se sam našao među brojnim "crvenim košuljama"."Jest, Nemeček. Ja sam. I nemojte tragati ko je
ukrao iz arsenala zastavu dečaka Pavlove ulice, ja sam je ukrao. Mogao sam
ostati na drvetu dok svi ne odete...Ali kad je Gereb rekao da među
nama nema nijednog koji je hrabar, mislio sam u sebi: Čekaj,
pokazaću ja tebi da i među dečacima Pavlove ulice ima hrabrih, ako niko
drugi, ono Nemeček, redov. Evo me...sad radite sa mnom šta hoćete,
istucite me, otmite mi iz ruku barjak, jer ga drukčije neću dati... Ta ja
sam sam, a vas je desetorica".
Feri Ač, vođa "crvenih košulja", cenio je hrabrost Nemečeka i pozvao ga u
svoju družinu, ali je mališa ponosno odbio. Onda je kažnjen tako što su ga
zagnjurili u plitko jezero, a on je ćutke sve podneo iako je bio
prehlađen. Ač je takođe naredio da i braća Pastor po kazni skoče u jezero.
Pred odsudnu bitku za odbranu gradilišta (domovine) družina Pavlove
ulice ostala je bez jedinog svog redova, jer se plavokosi Nemeček
razboleo. Idi na vrh stranice (nastavak fabule)!
Razgovor o romanu
1. Da se podsetimo: Kako se zovu vođe ratničkih družina?
Feri Ač je vođa družine koja je nosila crvene
košulje, a Janoš Boka je na čelu "ratnika" sa
zeleno-crvenim
košuljama.
2. Kojom slikom počinje roman? Atmosferom
dosađivanja na času hemije.
3. Zašto su učenici psihički odsutni sa časa? Sa ulice je dopirao
zvuk muzike. Bila je to nekakva vesela mađarka
melodija koja je na verglu dobila ritam marša. Uz to dečaci su se
krišom dopisivali o tome gde da se nađu posle časova.
4. Oko čega se stvara zaplet u romanu?
Braća Pastor iz suparničke družine oteli su klikere od Nemečeka, redova Bokine čete.
To je povod za obračun.
5. Šta znači reč AJNŠTAND?
To je naročita reč peštanske dece kad neki jači dečko vidi slabijeg od
sebe da se igra klikerima, pa hoće da ih uzme od njega, onda samo kaže
ajnštand. Ta ružna nemačka reč znači da je jači dečak klikere
proglasio za ratni plen, i da će upotrebiti silu ako se slabiji
usprotivi.
6. Gde je mesto centralnog događaja?
Plac i drvara u Pavlovoj ulici.
7. Nemeček ima mnogo vrlina. Koju njegovu osobinu najviše
ceniš?
8. Neki Nemečekovi postupci izazivaju divljenje i kod
neprijatelja. Kad se to i kako dogodilo? Pogledaj gore
plavo podvučen tekst!
Braća Pastor: Najmanje dečačke topline ima u likovima braće Pastor.
Uvek su skloni nasilju, naročito prema malim i nejakim dečacima. Pisac za
njih veli: "Oni su uvek išli opuštene glave, mrko i namrgođeno su gledali,
bili su crni, suncem opaljeni momci i još ih niko nikad nije video da se
smeju. Njih se valjalo bojati".
Gereb: Bio je razmaženo gospodsko dete i Bokin najbolji drug.
Sujetan je i žudi za vođstvom. Postao je zavidan na Boku kad su ovoga
dečaci izabrali za vođu. Da bi napakostio, Gereb je napustio dečake
Pavlove ulice i prešao na stranu "crvenih košulja". Ovaj dečak se pokazao
slabićem već na prvoj probi i njega preziru i raniji njegovi drugovi i
dečaci kojima se pridružio kao izdajnik. Na kraju moli Boku da ga vrati u
družinu, makar bio i običan vojnik. Boka u stilu pravog viteza oprašta mu
izdaju, još i drugovima naređuje da o tome ne pričaju. Idi na vrh stranice!
Uzrok Nemečekove bolest bio je nazeb, jer se triput okupao: jednom za
domovinu, drugi put slučajno i treći put su ga primorali.
U međuvremenu Gereb šalje pismo "komandantu i generalu" Boki u kojem
priznaje grešku za izdaju i moli za oproštaj i traži da se vrati u družinu
kao običan redov i učestvuje u borbi za spas gradilišta. Boka i njegovi
oficiri primaju Gereba, a Boka još naređuje da sa o Gerebovoj grešci ne
govori.
Dečaci obe ratničke družine prihvataju "objavu rata" a time i "pravila
ratovanja". Neće biti tuče, biće upotrebljen samo peščane bombe, pravilno
rvanje i borba kopljem. "Ko sa oba ramena dotakne zemlju, taj je pobeđen.
Kopljem se nije smelo tući i bosti i dvojica ne mogu napasati jednoga".
Opis rata u romanu je dosadno razvučen sa mnogo pojedinosti. Feri Ač je
vojsku podelio u dve grupe: jedna, kojom je komandovao stariji Pastor,
napala je gradilište iz Marijine ulice, a drugu je predvodio Ač. Ova je
imala da sačeka ishod prve grupe. Bokina odbrana u Marijinoj ulici bila je
vrlo uspešna: zarobio je svih šest "crvenih košulja". Kad se uverio da je
izgubio bitku, Ač je u borbu ušao iz Pavlove ulice. Nastavljeno je
bombardovanje peščanim bombama, ali je Feri Ač napredovao ka kolibi ne bi
li oslobodio svoje zatočenike.
Presudan momenat za ishod bitke bio je kad je pred Ača stao Nemeček, koji
je za čitavu glavu bio niži od njega. "Jedno slabašno plavo dete je
podiglo dve ruke i uzviknulo: "Stoj"! Mali plavi bolesni dečak
pojuri tada na Feri Ača i strahovitim naporom ... iznenađenog vođu lepo i
pravilno baci na zemlju. Zatim i on klonu preko njega, onesvešćen".
Veliku radost pobede dečacima Pavlove ulice pomutila je činjenica da se
Nemeček smrtno razbole (zapaljenje pluća). Obilazili su ga drugovi
iz družine, ali je u ponoć stigao i Feri Ač. Zaboravio sam da vam kažem da
je posle bitke Nemeček dobio čin kapetana.
Koliku su ljubav dečaci osećali prema svom igralištu najbolje ilustruje
jedna rečenica koju je na samrtničkoj postelji izrekao Nemeček. "Vetar
je zatresao prozore sobe u kojoj se, " u malom krevetu, mučio
jedan mali kapetan u groznici...A kapetan, sa tužnim osmehom, jedva
čujno, gotovo šapatom, reče: "Sa gradilišta duva. S dragog gradilišta
duva".
Ubrzo posle Nemečekove smrti, na gradilište su došli radnici
da ga prekopaju: napraviće podrume, temelje, kuće.
Bokina družina je
imala crveno -zelene
kape, a ratnici Feri Ača crvene košulje. U borbi oni se među sobom oslovljavaju sa:
gospodine komandante, poručniče... da, razumem, izvršavam, zapovedajte,
imam li čast da govorim sa gospodinom komandantom, a razgovori se
vode u stavu "mirno".Ovakav način ophođenja dečaci su "snimili" iz
gledanih ratničkih i avanturističkih filmova o "divljem zapadu" i iz
pročitanih romana koji raspaljuju dečju maštu. Setite se
Toma Sojera, on se jednom bio "odmetnuo" u gusare.
Na početku
romana za njega pisac kaže da ni za koga nije značio ništa. Bio je mršav
slabašan dečak. U vojsci dečaka Pavlove ulice - jedini redov. Svi su mu
mogli da naređuju, a on da sve sluša i izvršava naređenja. Iako fizički
slabašan, nejak, Nemeček je pokazivao mnoge druge osobine po kojima je
postao poštovan u obe družine. Njegova hrabrost, kad je svojom voljom
otišao u Botaničku baštu da uhodi crvene košulje, njegovo prkosno držanje
pred Feri Ačom i neizmerna odanost družini Pavlove ulice. Jedina je
tragična ličnost ovog romana. Jedino se za njega dečja igra završila sa
najtežim posledicama. Od nazeba se razboleo. Na
samrtničkoj postelji on je u mislima uz svoje drugove , na svome
gradilištu. Veoma su potresne slike kako dečaci , na kraju, žale svog
hrabrog malog drugara, koji je za svoju družinu učinio više od ostalih.
Njegov topao lik dominira u nizu veoma lepih likova u romanu.