Добро дошли у Табановић код Шапца

Ivo Andrić: Ćorkan i Švabica

Naslovna
Jelena, žena koje nema
Andrić: Pripovetke

 

Nazad na Lektiru
Test ličnosti
Indijanski horoskop
Fonetika
Glasovne promene
Glagolski vid i rod
Stilske figure
Lek protiv raka
Biljke za šećeraše
Lekovite biljke
Jestive gljive u Mačvi
Zabava & igrice
Smrt Smail-age Čengića

Hrvatski i bošnjački pogled na Ivu Andrića i njegovo delo:

Posle Andrićeve smrti, prvo stidljivo, a onda i otvoreno (posebno u doba posle raspada Jugoslavije), počela su se pojavljivati i kritička osporavanja piščevog opusa - što nije bilo moguće tokom Andrićevog života, kada je uživao status nedodirljivog državnog pisca. Ti se prigovori mogu svesti na dve zamerke: nacionalno-političke i estetsko-književne. Po prvoj, gledano iz hrvatske vizure, Andrić je ocenjen kao nacionalni renegat (čitaj otpadnik od prave vere) i protagonista velikosrpske ideologije u unitarističkom jugoslavenskom ruhu, tj. kao neka vrsta nacionalnog otpadnika. Iako je uvrštavan u razne antologije hrvatske književnosti, trenutni status u Hrvatskoj nije mu baš zavidan. Slične ocene dolaze i od bošnjačke strane (Muhsin Rizvić i drugi), uz dodatak da Andrić u svojim delima prikazuje Bošnjake muslimane kao „Turke“ - poluazijatske nasilnike, podsvesno mučene kompleksom „izdaje“ zbog prelaska na islamsku veru. To je mišljenje potkrepljivano ne samo odlomcima iz piščevih dela, nego i njegovim esejističkim i publicističkim radovima u kojima slavi Njegoša i „istragu poturica“.

Ivo Andrić: Ćorkan i Švabica

Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetke;
Tema: Ćorkan se zaljubio - cela kasaba pati
Ideja (poruka): Običan normalan svet sklon je da kroz postupke ludaka razvali okove društvenih normi koje je sam sebi nametnuo.
Mesto i vreme radnje: Neimenovana bosanska kasaba početkom 20-og veka
O piscu:
KLIKNI OVDE!

Fabula:

Radnja počinje dolaskom cirkusa u jednu bosansku kasabu (gradić). Kao kad oveći kamen bacite u sluzavu žabokrečinu  bare, dosadna svakodnevnica meštana odjednom proključa do usijanja. Ljudi različitih vera, nacije i imena ujedinjuju se u užitku što im pruža cirkus. Prvih dana glavna opsesija bilo je gađanje limenih meta iz pušaka. Najčešće streljana je meta koja, kad se pogodi, izbaci nagu belu devojku od lima.  Zbog te zabave i viđeniji gazde su ostavljale dućane i magaze, a šegrti dobijali batine kad bi ih zvali da dođu zbog važnog posla natrag. Ubrzo, međutim, strast od puškaranja prešla je na divljenje mladoj igračici tuđinci, koja hoda po žici:
"U kratkoj suknji i crnim dugim čarapama sve do kukova, mašući malim crvenim amrelom, ona prelazi ceo cirkus po zategnutoj žici, klizeći čas na jednoj nozi, čas na obje. Svi gledaju otvorenih usta i zadivljeni dok im u raširenim očima igra svjetlost."
Prvi koji je igračicu video i o njoj počeo govoriti bio je Ćorkan, sin Ciganke i nekog Anadolca.
Ćorkan, glavni lik ove pripovetke, tipičan je primerak ljudskog bića što ga ima svako selo, ili omanja varoš, a služi za podsmeh i sprdnju meštanima i uz to obavlja najprljavije poslove; "nesrećan bastard, on je bio i hamal i sluga i pomalo budala cele kasabe. On je na svim svadbama i svečanostima oblačio nekakve crvene i zelene dronjke i veliku kapu sa lisičijim repom, i igrao i pio, kao čauš do nesvjesti."
Ćorkan, ipak, nije bio budala, jer je svestan sebe i svog nesrećnog položaja u društvenoj zajednici. Kad se nerealno, ne mareći za stvarnost, zaljubio u igračicu Švabicu, on sebe "vidi" onako kakav bi trebalo da jeste: kao što dete sanja da bude supermen ili glasoviti fudbaler ili glumac...Švabica, izvor muških uzdaha, samo svojom pojavom na zategnutoj žici, bez ijedne reči, pleni muška srca, a žene i odrasle devojke nagoni na jadikovke. U začmaloj i tradicionalnoj sredini s početka dvadesetog veka njene duge noge u crnim čarapama i kratka suknja prava su noćna mora za  žene kasabe umotane u duge haljine i džakaste dimije.

KućaIve Andrića
Idi na vrh stranice!

Ali, Švabica postaje i briga vlasti pošto se narod izobičajio i opijanio ne samo rakijom, nego i pustim snovima o drukčijem, lepšem i podnošljivijem životu. Zato vlast čini jedini moguć potez ka otrežnjenju naroda: zabranjuje dalji rad cirkusa. Zbog te odluke tužan je sav muški svet kasabe, i stari, i mladi, i bogati i siromasi, a najviše Ćorkan. Dan posle predstojnikove zabrane Ćorkan kraj reke pravi kolibu i peče jagnje. Dolaze gazde: Avdaga Sarač, Stanoje i Kosta Mutapčija, Pašo kasapin, a tu je i Ciganin Sumbo da svirkom začini sevdah. Mezete i piju:
"Ćorkan sjedi nepomičan. Ukočilo ga je, pa zalud pjeva i pije kad bez prestanka drhti i čuje sam sebe, i kako mu glas pišti  u ušima kao bol."
Pošto se u neko doba ugasi vatra, a na nebu javiše zvezde, veselo-tužna družina krene u varoš. Tamo im se pridruži još meraklija, zadirkuju Ćorkana kako mu ode Švabica, a odista i njima je žao. Kad rakija učini svoje, skupina "veseljaka" dođe do zatvorenog cirkusa. Budi direktora i traži Švabicu da im igra. Gazda im obeća, ali umesto  igračice - dovede žandarme. Ovi sve odvedu u zatvor. Sutradan gazde plate veliku globu, a Ćorkan izvuče deblji kraj pošto ga je Ibrahim Čauš tukao volujskom žilom natopljenom u sirće dok nije pao u nesvest. Nekoliko dana potom Ćorkan se oporavio od batina i Švabice, te se vratio uobičajenom načinu življenja, ne obraćajući pažnju na usputna dobacivanja zajedljivih sugrađana.

Jezik i stil:
Ovo je jedna od retkih Andrićevih pripovedaka pisana hrvatskom ijekavicom uz minimalnu upotrebu turcizama. Rečenice su, uobičajeno, slikovite i tečne; u opisu bira izražajne epitete (golicava vrelina, tanke neoblanjane daske, grdna globa, govorio  ubrzano i zagrcavajući se, preklinjao plačljivo, sitno ciganski ) i neobično lepa poređenja: cvilio kao što čine mala štenad u snu; ... pred veče je splasnuo čador cirkusa kao prišt...

Likovi:

U fabuli su naglašene osnovne karakteristike Ćorkana - kao centralnog lika. U bogatoj galeriji građana neimenovane bosanske varoši drugi su slikani u nekoliko poteza, ali intenzivnim bojama:
Švabica je osvetljena tek toliko koliko traje bljesak munje, a ipak dovoljno dugo da pomuti svest muškaraca, a da u ženskim glavama izazove plimu još čemernije patnje, pa se udružuju i hrišćanke i muslimanke da spas potraže od Božje majke.
Gazda Avdaga Sarač, pošto se okanio pijanstva, oženio i vratio na pravi put, sad svaki čas zatvara dućan i trči u puškarnicu; šegrta, koji ga je zbog posla zvao, tako izmlati da ovaj više ni blizu ne sme da priđe, već ga izdaleka zove:
- Majstore, došo Mula Mujo iz Okrugle, čeka te u dućanu.
Majstor ne obraća pažnju nego cilja u Ledu sa labudom, a kad promaši, tuče šegrta čim stigne i goni ga:
- Sikter i s njim zajedno! Šta ja imam sa Mula Mujom?
Dan posle zabrane cirkusa provodi u prirodi, pije, odbija gusti dim kroz brkove, a pao je na nivo Ćorkana jer s njim divani o Švabici.
Gazda Stanoje, koga sva kasaba zove Zalumac, i gazda Kosta Mutapčija su, takođe, priključeni vojsci ucveljenih mušterija. Tu je i Ciganin Sumbo da svirkom začini tugu ili sevdah, pa razroka Ciganka Šaha i Dimšo Sarajlija sa mađarskom frizurom da vojske bude više.
Na suprotnom zidu ove neobične galerije dominira portret direktorove žene:
"... krupna i sva zborana pod lažnom plavom frizurom" , koja puni i dodaje puške."

Priredio: P. Jokić, nastavnik