Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

O piscu ovde

Tolstoj
Гроф Лав Николајевич Толстој

Lik Ane Karenjine

U početku stvaranja romana Anu je trebalo prikazati kao potpuno negativan lik. Ona je trebalo da bude žena bludnica koja cinično uživa u bolu koji zadaje drugima. Međutim, Tolstoj je odustao od takve koncepcije i izabrao pametnu, obrazovanu, lepu i vrlo nesrećnu ženu, čija je jedina želja u životu bila da ostvari potpunu ljubav i, ne ostvarivši je, odluči skončati život. Ana Karenjina živi sa nevoljenim mužem za koga se udala pod pritiskom svog društva. Živeći sa njim, Ana se bori da ne živi sa maskom zadovoljne i srećne žene, iako na prvi pogled izgleda da je tako. Veliki prelom u njenom životu nastaje kad putuje u Moskvu da pomiri brata i snahu. Tada ponovo sreće mladog oficira Alekseja Vronskog. U trenutku upoznavanja sa njim desila se nesreća; čovek je pod točkovima voza prosto prepolovljen. Već tada Ana je naslutila svoju smrt. U početku ona odbija Vronskog i ne želi imati vezu sa njim, ali upornost njegova, a i Anina želja za oslobođenjem teraju je na preljubu. Tim činom ona se oslobađa i postaje sve ono što s dosadnim i predvidljivim Karenjinom nije mogla biti. Ali zbog preterane ljubavi i neracionalnog razmišljanja, Ana polako gubi kontrolu nad svojim osećajima i nekada mirna i uvek stabilna, sada postaje vrlo histerična, posesivna i sumnjičava osoba. U danima koji su dolazili ona se sve više odvajala od sveta oko sebe i sve više vezuje za Vronskog zbog čega je osećala čas sramotu, čas greh. Kad ljubav između Ane i Vronskog postane realnost, koju treba ili prihvatiti, ili energično prekinuti, Vronski je pokušao da navede Anu da razmisli i odluči, ali je u tim trenucima primećivao da je u Ani bilo nečega što ona nije mogla, ili nije htela sebi da jasno predstavi, kao da bi, čim počne da o tome govori, ona, prava Ana, odlazila nekud, povlačila se u samu sebe, a na njeno mesto stupala druga, čudnovata tuđa žena koju on nije voleo, koje se bojao, i koja mu se odupirala. Na zahtev Vronskog da ostavi muža i sina i zatraži razvod, ona odgovara: "Ja sam svesna sve niskosti, sveg užasa svoga položaja, ali to nije tako lako rešiti kao što ti misliš. "Ona je u početku sve mogla, ali ne i da se odrekne sina, da joj ga oduzmu: "Bez sina za mene ne može biti života, čak ni s onim koga volim; a ako ostavim sina i pobegnem od njega, postupiću kao najbezočnija i najnevaljalija žena"... Neki smatraju da je lik Ane stvoren uglavnom radi isticanja Ljevinovog superioriteta. Gde se Ana histerično menja da bi postigla savršenu ljubavnu vezu, Ljevin nastoji pronaći svrhu u životu i smrti, ljubavi u poslu; Ana je portret poremećaja uma; Ljevin pronalazi sklad sa ljudima oko sebe. U Ani vidimo moralni slom gradskog društva, a u Ljevinu Tolstojeve nade za buduću Rusiju. Slikajući dramatičnu sudbinu svog junaka Konstantina Ljevina, on kao da sa strane posmatra onaj mučan duhovni proces što se zbiva u njemu samom.

ANA KARENJINA

Autor: Lav Nikolajevič Tolstoj:

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje: Radnja romana smeštena je u sedamdesete godine devetnaestog stoleća, u bogate krugove petrogradskog društva.

Tema: U osnovnoj temi i fabuli romana analiziran je problem braka i porodičnog života. U romanu je paralelno obrađeno i pitanje iz ekonomskih i društvenih odnosa u Rusiji u Tolstojevo vreme.

Ideja (poruka): "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način". Ovom rečenicom Tolstoj započinje ovaj roman. Ali, to nije jedina poruka. Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju da je svako tvorac svoje sreće - kroz lik Ljevina Tolstoj, između redova, hoće da kaže da je SREĆA van našeg domašaja, te je teško ostvarljiva uprkos našim silnim zalaganjima; mnogo puta ona je jednostavno dar Neba, i ja bih se sa ovim poslednjim saglasio.

Fabula

Ljubavne scene Ane i Vronskog
U delu se prepliću tri braka: Stepan Arkadijevič Oblonski (Stiva) sa svojom ženom Darjom Aleksandrovnom (Doli); Ljevin sa Kiti (mlađom Dolinom sestrom) i Ana (Stepanova sestra) te njen nesrećni brak sa Aleksejem Aleksandrovičem i njena ljubav prema Alekseju Kirilovu Vronskom. Paralelizam radnji: srećan brak Ljevina i Kiti te tragična veza Vronskog i Ane. Ana dolazi u kuću svog brata Stiva Oblonskog da pokuša spasiti njegov brak. Stivina žena Doli saznala je da je muž vara s guvernentom. Ana uspeva pomiriti strane. Ana je razumna žena, dobra majka i supruga, lepa i šarmantna, pleni pažnju društva. Ona je u braku sa Aleksejem Aleksandrovičem Karenjinom, državnim službenikom, hladnim i uglađenim čovekom. Njihov brak je korektan, pun razumevanja, ali nema ljubavi. Aninu strastvenost guši, njegova racionalnost i odmerenost.

Zaplet

počinje na plesu organizovanom za petrogradsko visoko društvo. Kiti, mlađa Dolina sestra, dolazi na ples očekujući pažnju grofa Vronskog i skore zaruke. "Ana nije bila u ljubičastoj haljini, što je Kiti kao neminovno želela, već u crnoj, somotskoj haljini, koja je pokazivala njena okrugla, kao od stare slonove kosti izvajana puna ramena i grudi, i oble ruke s tankom majušnom šakom." Ples je bio veliko razočaranje za Kiti, i neslućen ushit za Anu. Kiti se povukla razočarana, jer je Vronski plesao sa Anom i njegove su je oči sledile. Kad je Ana uvidela zaljubljenost u očima Vronskog, žurno napušta ples pre večere i drugog dana putuje iz Moskve. Vronski, koji se prvi put zaljubljuje, sledi je istim vozom i otvoreno joj saopštava svoje namere. U Ani je pobuđena strast davno uspavana njenim racionalnim brakom i ona se neće moći suzdržati, otkrivši ponovo u sebi ženu. Ana i Vronski često se viđaju. Glasine se šire. U početku se veza odobrava, jer je prirodno da dame imaju nekog za flert, ali kad to postaje ozbiljno, bivaju osuđeni. Karenjin moli Anu da prikrije vezu zbog skandala koji bi ocrnio njegov ugled. Ana ostaje u drugom stanju i to saopštava Vronskom, neposredno pred učešće u opasnoj konjičkoj trci. Vronski nesmotreno pada s konja. Anina reakcija potpuno odaje njene emocije pred licem javnosti. U kočiji, na putu kući ona priznaje mužu svoju vezu i brani svoju ljubav. Karenjin pristaje na formalni brak. Vronski je nagovara na razvod. Ana razdirana moralnim dilemama rađa devojčicu i u bunilu moli muža za oprost. Karenjin prihvata dete kao svoje. Vronski se pokušava ubiti. Ana nakon toga raskida sa mužem i odlazi s Vronskim živeti u Italiji. Muž joj ne dopušta da uzme sina sa sobom, kojeg sam osobito ne voli, ali to čini iz pakosti. Vronski napušta karijeru u vojsci. Iz Italije će se vratiti u Rusiju jer Anu proganja čežnja i griža savesti prema sinu. Upada u kuću muža i odlazi k dečaku. Otkriva da je sinu rečeno da je ona mrtva. Vronski će u Rusiji biti rado viđen u društvenim krugovima, no ona će doživljavati poniženja i gotovo javnu osudu kad se pojavila u operi. Na kraju se povlače na seosko imanje gde vode ekstravagantan život. Međutim, njihov odnos postaje sve mračniji; nesvesno osuđuju jedno drugo zbog propuštenih prilika. Vronski je zlovoljan što je žrtvovao karijeru. Nezadovoljan je i činjenicom da njegova kći nosi ime Karenjina i traži od Ane da se službeno razvede. Karenjin, koji je u međuvremenu potpao pod uticaj grofice Lidije Ivanovne, ne pristaje na razvod. Ana čezne za sinom, ne može dobiti razvod, postaje razdražljiva, sumnjičava, patološki ljubomorna, osećajući njegovo rastuće nezadovoljstvo. Podsvesno kažnjava Vronskog zbog odvojenosti od svega na što je navikla. Vođena histerijom i teškim psihološkim stanjem, baca se pod voz. Vronski, užasnut tragičnim krajem svoje ljubavi, dobrovoljno se prijavljuje u srpsko-turski rat. Uporedo, kao komentar ove veze pratimo u romanu razvoj veze Kiti i Ljevina. Kiti, koja je razočarana posle plesa, nadajući se sve vreme bračnoj ponudi grofa Vronskog, razboleva se. Odbila je prošnju Ljevina, a sad uviđa da je Vronski ne namerava oženiti. Lekari njenoj iscrpljenoj duši nalažu putovanje u inostranstvo. U lečilištu u Nemačkoj ona se sasvim oporavlja od ljubavnih boli i zaboravlja na Vronskog. Kad je Ljevin ponovo zaprosi, ona prihvata. Njihov brak je vrlo zreo, postojan i lep. Ona rađa sina Dimitrija. Kiti pokazuje svoju snagu i kvalitete negujući umirućeg Ljevinovog brata Nikolaja. (Ljevin je ideološki zamišljen Tolstojev pogled na svet oko sebe. I kroz njega će Tolstoj najplastičnije izneti svoja shvatanja i misli). Posle venčanja, Ljevin pokušava usmeriti svoje etičke stavove, u duši skeptik, on na stranicama romana ipak doživljava preobraženje i izranja kao nadahnuti vernik. Ljevin ovde doživljava mir sa samim sobom, pronalazi smisao i značenje života. U sukobu dvaju po moralnim osobinama različitih ličnosti u Ani Karenjinoj, bitan je i uticaj sredine: što je sredina bila surovija prema Ani, ona je postajala destruktivnija, i gora strana ličnosti je sve više ovladavala njenim bićem i terala je da se opredeljuje za ona rešenja koja su je lagano vodila ka samouništenju. Poslednja scena u romanu, u kojoj se javlja Ana, je na železničkoj stanici. Ana je sada duboko poremećena ličnost sa mutnom svešću o tome da je odlučila da se ubije. Osećajući se poraženom od života i ljudi, pred očima joj se prikazuje slika čoveka koga je pregazio voz. Ide prema stanici sa jednom jedinom željom: da i ona okonča život kao taj čovek, da se baci pod voz sa mišlju: ''da njega kaznim i da se izbavim od svih i od sebe".

Idi na vrh stranice za nastavak priče

Rat i mir - ovde

Likovi

Anu možemo posmatrati zajedno sa Doli i Kiti. Tolstoj smatra da je glavna funkcija seksualnih odnosa rađanje dece, a ne lično zadovoljstvo. Doli i Kiti uklopile su se u njegovo mišljenje jer su one dobre žene i majke pre svega. Dok, Ana smatra seks kao lično zadovoljstvo i boji se imati još dece sa Vronskim.Ljevin je, u stvari, gotovo jedini Tolstojev junak koji je ostvario svoj porodični ideal, ali se baš na njegovom primeru vidi koliko je taj ideal, uzet sam za sebe, nepotpun i jednostran. Postavši srećan porodičan čovek, Ljevin preživljava najstrašniju tragediju, koja ga često dovodi na pomisao o samoubistvu. Ostvarenje ideala, koje je najzad postigao s velikom mukom, nije ga učinilo srećnim čovekom. Ljevinu, s njegovim idealom srećne porodice i maštanjem o radnom i ispravnom životu, suprotstavljeni su svi ostali junaci romana. Za Stiva Oblonskog porodica predstavlja neku vrstu spoljašnjeg omota. Karenjin nimalo ne liči na Oblonskog, ali ni on u porodici ne vidi više od legitimne forme. Kroz lik Ljevina Tolstoj je preneo svoja iskustva iz područja ekonomije, svoju ljubav i veru, događaje oko rođenja svoga deteta kao i unutrašnji život i polemike, muke svoje savesti, razmišljanja o smislu života i zadacima pojedinaca, svoju potpuno izraženu borbu za dobro. Mnogi smatraju upravo Ljevina glavnim likom romana jer je uveliko zasenio osnovnu temu romana i najbitniji problem izražen kroz Anin čin preljube. Pisac je u roman unosio mnogo onoga što je i sam iskusio i doživeo. Ljevin nosi mnogo autobiografskih podataka. I samo prezime Ljevina stvoreno je od Tolstojevog imena : Ljev Nikolajevič -Ljova - Ljov Nikolajevič (kako su ga zvali u domaćim krugovima). Vronski zaista voli Anu, ali njegovo poimanje srećnog porodičnog života nema ničeg zajedničkog sa Ljevinovim. Ljubav Vronskog je strast, koja ni malo ne odgovara njegovim pogledima na svet. Sem ljubavi, on i Ana nemaju nikakvih zajedničkih interesovanja. Zato i nisu ostvarili porodicu. Tako je Tolstoj opisao idealan brak i onaj u kojem živi greh. U tom čoveku, koji je često bio nezadovoljan svojim načinom života, a da to nezadovoljstvo nikada nije moglo da ukaže na kakav novi ljudski horizont, strast oslobađa življe, dublje ljudske energije. Tolstoj visoko umetnički pokazuje kako snažno deluje naročito promena stvarnih životnih okolnosti u pravcu takvog unutrašnjeg oslobađanja. Ali i ovde je sputanost plemićkog načina života nadmoćan motiv. Oslobođene životne snage ne prevazilaze diletantizam koji Vronskog ne može trajno da zadovolji. Njegovim povratkom u Rusiju počinje i suprotni proces: ponovno preobražavanje u ljubaznog, korektnog, prosečnog aristokratu čija je velika strast nešto ''ekscentrično'' i organski bez ikakve veze sa suštinom njegovog osećanja života. Vronski je vrlo odlučan u ljubavnom životu sa Anom. On se želi oženiti njom i živeti porodičnim životom. Odbacuje svoje snove o karijeri u službi vojske samo da bi bio sa Anom. On je zreliji u razmišljanju od Ane, jer je sposoban odvojiti racionalno razmišljanje od emocionalnog. Mnogi kritikuju Vronskog što nije insistirao da Anu prihvate u društvo, jer ipak, Anini prijatelji su i njegovi. Društvo ne kažnjava Vronskog kao što kažnjava Anu što živi s njim. On ne može shvatiti Anin bol, jer ga sam ne proživljava. Sa Anom je u tim trenucima teško živeti. Ali bez obzira na njenu ljubomoru, narav i njene suze, Vronski je i dalje voli, ostaje joj veran i ne pomišlja da je ostavi. Ali što se Vronski više vraćao onom što zaista jeste, svojoj običnosti i svakodnevici, Ana je smatrala sve to nepoštenim prema njoj samoj. Jer upravo je on bio taj koji joj je uskratio da živi kao obična žena. Vronski je svoje pravo na običan i društveni život želeo zadržati, ne shvatajući bol, zavist i osvetoljubivost Ane, koja ga je baš zbog toga progonila. Ana je sve očajnije shvatala da je prevarena, obmanuta i izigrana. Osećajući da Vronskom postaje navika, teret ili fizička potreba, reagovala je osvetoljubivo i ogorčeno. I tako je Ana uništila svoj život iz čiste osvetoljubivosti,jer svojim uništenjem razorila je i život Vronskog koji ostaje opterećen osećajem krivice. Ana je želela da Vronski oseti ono što se u njoj događalo i Vronski je deo toga osetio. Na kraju vidimo da se Vronski ponovo vraća vojsci i odlazi u Srbiju da se bori protiv Turaka. Postavlja se pitanje da li je to samo odlazak u smrt, u časno samoubistvo ili je Vronski ipak odlučio nešto učiniti sa svojim životom nakon svega? Vronskog je najbolje prikazao Stiva u svom citatu: ''Silno je bogat, lep, jakih veza, krilni ađutant i uz sve to, vrlo je drag, dobar momak. I još više nego naprosto dobar momak. Koliko sam ja ovde o njemu doznao on je obrazovan i vrlo pametan; to je čovek koji će daleko doterati." Karenjin je jedna vrlo neromantična i pomalo dosadna osoba. Stalno gleda na sat i uvek ima unapred izračunato šta i kada treba učiniti, što ga čini vrlo predvidljivim. Njegov odnos prema Ani u braku čisto je formalan, i njihov je brak dosadan i monoton, što Anu čini željnom uzbuđenja, željnom prave i strastvene ljubavi. Pošto društvo ima veliki uticaj na Karenjina, čini se da upravo društvo i upravlja njegovim postupcima. Njemu je važnije šta će drugi govoriti o njegovom braku, nego njegova vlastita sreća. On je suprotan lik Ljevinu što se tiče religije. Dok Ljevin na kraju pronalazi Boga u sebi, Karenjin čini upravo suprotno jer njegovo hrišćanstvo slabi i postaje lak plen Lidije Ivanovne, žene koja koristi svoju tzv. religiju kao sredstvo zadržavanja Karenjina blizu sebe i dalje od Ane. Karenjin je na kraju željan osvete. Ako Tolstoj kao važnu figuru bira pretežno negativan lik, onda ga pokazuje kao ličnost unutrašnje relativno krutu, pravolinijsku, konvencionalno sputanu čak i u njenim kolebanjima. Ali on ga dovodi u situacije koje će uzdrmati ovu prividno bezbednu konvencionalnu životnu osnovu, iznuditi nove probleme i time pokrenuti lik. To je najjasnije upravo u Karenjinovom slučaju. Uprkos svojoj, u suštini konvencionalnoj ljubavi prema Ani, usled njene preljube s Vronskim, on biva ljudski još ukrućeniji, još se potpunije preobraća u birokratsku mašinu. Tek kad stoji pored postelje smrtno bolesne Ane i kad Anine patnje deluju na njega fizičkom neposrednošću, popuštaju malo ukrućeni elementi njegove ličnosti što automatski deluju, a u njegovom pokopanom ljudskom jezgru počinje da se miče nešto slično životu. Pošto je to isuviše slabo da dovede do uspostavljanja novih ljudskih odnosa između njega i Ane, Karenjin ponovo pada u duhovno mrtvilo. Njegove kasnije ''ljudske'' crte samo su još dvoličnost, samo još religiozno maskiranje figurativno mrtvog birokrate.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

  CONTACT