O piscu

Žil Vern ( Jules Verne)  je bio francuski pisac romana za decu i odrasle i pionir naučne fantastike. Rodio se 1828. godine u francuskom gradu Nantu, na širokom ušću reke Loare, do koga plove veliki okeanski brodovi. Otac mu je bio pomoćnik advokata i oženio se osirotelom naslednicom nekad bogate porodice nantskih brodograditelja. U velikoj majčinskoj kući bilo je nekoliko osoba koje su svakako uticale na njegov razvoj. Jedna od njegovih tetaka, udovica kapetana daleke plovidbe koji se izgubio bez ikakvog traga, stalno je pričala o svom iščezlom mužu i maštala da krene u potragu za njim. Ona je decu učila pismenosti i čitala im o Sindablu moreplovcu i Robinsonu. Teča Šatobur pričao je romantične priče o plemenitim crvenokošcima, a ujak Pridan . trgovac i putnik koji je4 obišao pola sveta, umeo je da živo i zanimljivo priča o svojim putovanjima.

Žil je rano pokazao osobine maštovitog deteta. Najdraža njegova knjiga bila je "Baron Minhauzen", a kad je sa bratom pošao u školu, geografija je bila njihov najdraži predmet jer su obojica sanjali o dalekim putovanjima. Kako je porodica Vern provodila leta u selu, dečaci su, lutajući po poljima ubrzo otkrili krčmu kraj puta koju je držao bivši mornar, neumorni pričalica izmišljenih pustolovina, a čiji su glavni gosti bili mornari, lučki piloti i obalski radnici. Pod uticajem ovog sveta, Žil je jednog dana potrpao u torbicu nešto odeće, nekoliko knjiga i dva dvopeka i pobegao od kuće. (Setite se ko sve beži od kuće: Robinson, Tom Sojer, Stric, Nušić, ribar Palunko itd.) U krčmi je uspeo da nagovori jednog kapetana da ga uzme na svoj jedrenjak kao brodskog "malog", i tako je krenuo u Indiju. Ali otac je stigao jedrenjak na obali okeana, pred sam polazak, i mališana vratio kući. Žil se tada zakleo majci da više nikad neće putovati "osim u snu", ali je zakletvu prekršio nekoliko puta. Prvo kad je kao mladić s bratom otišao u Škotsku. Onda se u Liverpulu ukrcao na brod, preplovio Atlantski okean, obišao deo Sjedinjenih Američkih Država. Posle je kao bogat i ugledan pisac imao svoju jahtu. posle se okanio plovidbe i svoju poslednju jahtu prodao crnogorskom knezu Nikloli i to je bila prva plovna jedinica koja je plovila pod crnogorskom zastavom.

U mladosti ga je privlačilo pozorište i napisao je niz operetnih libreta. Zatim su njegovu maštu zaokupila naučna otkrića, daleke zemlje, smele plovidbe, istraživački podvizi. Naučno-fantastičnim romanom "Pet nedelja u balonu" stvorio je novu vrstu proze i osvojio milione mladih čitatalaca. Uskoro je napisao roman "Avanture kapetana Hatersa", čiji su doživljaji odveli čitataoce u polarnu pustinju, a potom "Putovanje u središte Zemlje". Preveden je na sve evropske jezike. Svoje junake Vern je "ispalio" na Mesec, pustio da plove pod morem u podmornici i naterao da put oko sveta prevale za samo osamdeset dana, što je u ono vreme bio fantastičan poduhvat. Najzanimljivije je bilo to da je Žil Vern sam bio uveren da će se pre ili kasnije njegova maštanja ostvariti.

Njegovi likovi - kapetan Nemo i Fileas Fog poznati su deci širom sveta, i danas se pojavljuju u delima drugih autora, npr. u filmu Liga izuzetnih džentlmena (2003)

Umesto predgovora

Današnjem čitaocu, okruženom najnovijim tehničkim aparatima, može biti čudno zašto je ovaj roman svrstan u žanr naučne-fantastike. Ali zato mora imati u vidu da su događaji ovde opisani pred kraj 19-og stoleća i da je, recimo, prva savremena podmornica Holland američke mornarice konstruisana tek 1900. godine. Naime, Vernovi "pronalasci" stvoreni maštom inspirisali su naučnike i konstruktore za stvaranje novih tehničkih pronalazaka. Gotovo svi njegovi u mašti stvoreni aparati oživeli su tek desetak, pa i više godina kasnije. Zato su mu mnogi konstruktori i pronalazači odali zahvalnost jer ih je njegovo delo nadahnulo. Tako, na primer, konstruktor podmornice Sajmon Lek; jedan od prvih konstruktora dirižabla Di Mon, admiral Hubert Vilkins, koji je prvi pokušao da se podmornicom probije do Severnog pola, Viljem Bib, koji se prvi spustio u morske dubine više od jednog kilometra. admiral Berd, koji je prvi preleteo oba pola i zimovao na Južnom polu i, najzad otac astronautike Konstantin E. Ciolkovski - svi su ti znameniti ljudi nazivali Žil Verna svojim učiteljem, priznavali da je on probudio njihovo interesovanje i usmerio njihov životni put.

Opis "Nautilusa"

Podmornica je u obliku cigarete, dugačka je 70 metara, oklopljena je spolja i iznutra pregradama, koje su spojene gvozdenim polugama u obliku slova T. Oklopi su napravljeni od najtvđeg debelog čelika. "Kormanoš se nalazi u jednom staklenom kavezu na leđima "Nautilusa", a iza tog kaveza je jedan snažan reflektor čiji zraci  osvetljavaju more na pola milje svuda okolo". Površina "Nautilusa" ličila je na krljušti morskih životinja.

Idi na vrh stranice!

Šuma na ostrvu Krespo

Šuma se sastojala od ogromnog razgranatog bilja. Morska trava  i drugo bilje raslo je u oštroj pravoj liniji. Iz zemlje je štrčalo oštro stenje. Bez korenja, bilje je od tla tražilo samo privremen oslonac, a ne životne uslove. Ribe-mušice su  letele s grane na granu kao jato kolibrića.

Tajne morskih dubina

Kad je posle nekoliko dana profesor dobio poziv za lov na ostrvu Krespo, tome se mnogo obradovao Ned Land, koji je stalno kovao planove za bekstvo. Međutim, Pjer je bio iznenađen, a Ned razočaran kad saznadoše da je ostrvo u morskim dubinama. Za šetnju van podmornice obukli su specijalna odela - skafandere do tad neviđene.

Dok Nautilus plovi, kroz prozore salona  profesor Aronaks, Konsej i Ned Land  posmatraju neobičan svet morskih dubina, olupine potopljenih brodova. Nakon dva meseca, podmornica se nasukala kod obala Papuazije. Ned, profesor i Konsej odlaze na kopno u  potrazi za hranom, ali, i s verom da mogu pobeći. Nalaze mnogo povrća, banana i hlebno drvo, a sledećeg dana Ned ubije neku šumsku svinju, Konsej uhvati redak primerak rajske ptice koja se opila od čudnih oraha. No, veselju ubrzo dođe kraj pošto ih napadnu urođenici strelama i praćkama, te se jedva spasu bekstvom na podmornicu i tek tad bi im jasno kao ih je kapetan lako pustio da odu na kopno. Narednog dana divljaci navale na palubu Nautilusa, ali ih jaka struja odbaci s podmornice. Posle toga posada podmornice odlazi u lov na školjke. Tom prilikom kapetan Nemo spasava  od napada ajkule siromašnog  Indijanca, lovca  na bisere, i poklanja mu punu kesu bisera. U borbi sa ajkulom kao hrabar  i spretan borac pokazao se i Ned Land, koji je pomogao kapetanu da  savladaju neman. Drugi put Ned  se istakao kad je iz velike daljine harpunom, posle uzbudljive borbe, ubio ogromnu morsku kravu, koja je u jednom trenutku u zubima nosila njihov čamac. Sledi niz dogodovština od kojih valja pomenuti onu kad posada podmornice sa potopljenih brodova u blizini Španije iznosi silne kovčege zlatnih i srebrnih poluga; kad plove  kroz vrelu vodu podvodnih vulkana kod ostrva Santorina; kad profesor i kapetan Nemo u dugotrajnoj šetnji van podmornice nailaze na potopljeni kontinent Atlantidu. "Tu pred mojim očima, u stvari, pojavljivao se srušen, razoren, potopljen grad, s razbijenim krovovima, porušenim hramovima, razvaljenim svodovima, stubovima poleglim po zemlji". Tu nam profesor skreće pažnju na legendu u vezi sa ovim kontinentom koja sad postaje" istina". U   daljem krstarenju kroz razna mora i okeane posada Nautilusa se susreće sa ogromnim brojem kitova ubica, koji su  bili napali obične kitove i tom prilikom, koristeći se silnom tehnikom, masakrira kitove-ubice. Nakon toga, posada Nautilusa se bori sa neverovatno  velikim polipima (oktopodima), dugačkim preko osam metara. Podmornica se našla u skoro bezizlaznom položaju u ledenim vodama Južnog pola. Bila je okovana debelim slojem leda. Prolazili su dani, a ona nije mogla da izađe na površinu i uzme svež vazduh, pa su ljudi gubili dah; profesor se onesvestio. Spas je došao kad je kapetan Nemo svu raspoloživu električnu energiju usmerio u zagrevanje vode.  Priča se završava na suprotnom delu planete u Severnom moru. Da li slučajno, ili namerno podmornica se našla u silnom vrtlogu. Kapetan Nemo je van sebe u nekoj vrsti transa. Profesor Aronaks,  Ned Land i sluga Konsej odluče da pobegnu. ali situacija je skoro beznadežna. Tom prilikom prolaze kroz sobu kapetana, koji zuri u sliku  žene i dva deteta,  i slušaju ga dok kroz jecaje kaže: "Zbog tebe ( misli na jedan brod) izgubio sam sve što sam voleo i obožavao: otadžbinu, ženu, decu, roditelje. Sve što mrzim   tu je" Njegove poslednje reči bile su: "Svemogući, Bože! Dosta! Dosta!" Begunci su prošli pored njega i izašli na palubu gde su se ukrcali u jedan čamac. U tom trenutku usledio je silan udarac i čamac je odbačen kao iz katapulta. Profesor se osvestio u jednoj ribarskoj kolibi lofotskog ribara i video da su tu i njegovi prijatelji. On na kraju kaže da ne zna šta je bilo sa Nautilusom i kapetanom da li ih je okean progutao ili  i dalje krstare njegovim dubinama.

Glavni likovi

Kapetan Nemo

"20000 milja pod morem" nije roman o podmornici, već o njenom kapetanu,        buntovniku, sanjalici, osvetniku. U njemu je Žil Vern ostvario svoj ideal naučnika, borca i čoveka. Kapetan Nemo je potomak stvarne istorijske ličnosti, poznatog sultana Tipu-sahiba, vladara poslednje slobodne države na jugu Indije, koji je poginuo u ratu s Englezima 1799. godine.

"Bio je visok, otmenog držanja; njegove crne oči gledale su sa nekakvom hladnom sigurnošću i prodirale su čak u dušu. Iz njegovog pogleda zračio je  vrlo energičan i hrabar čoveka. Izgledao je gord; čelo mu je odavalo visoke misli i veliku otvorenost. Nisam mogao da ocenim da li je imao 30 ili 50 godina".

Nemo je moćan i bogat čovek koji se odrekao ljudi, kopna, čak i sopstvenog imena (lat. nemo=niko). Iz mora uzima sve što mu   je potrebno od energije do hrane i sirovine za  odeću. Vrstan je poznavalac tehnike, fizike i drugih nauka, mnogih jezika i umetnosti. To je osoba snažnog duha. Tek pri kraju svog boravka u podmornici profesor Aronaks doznaje da je Nemo izgubio ženu i decu i da zbog toga  pati. Nema upoznajemo u različitim situacijama: kad spasava siromašnog lovca na bisere, kad pomaže pobunjenike sa ostrva Krit, kad tuguje za poginulim članovima posade, ali vidimo i njegovu mračnu stranu kad nemilosrdno uništava ratni brod. Na kraju ga zatičemo u trenucima slabosti i pokajanja pošto je moć koju je imao u rukama i koja mu je omogućila da sudi ljudima, postala njegovo prokletstvo.

Profesor Pjer Aronaks je francuski naučnik, svetski poznat stručnjak čije obrazovanje je bilo presudno da postane član ekspedicije, čiji je cilj bio da otkrije o kakvom se nepoznatom morskom stvorenju  radi. Međutim, kad nesrećnim slučajem s dvojicom prijatelja postane zarobljenik u podmornici Nautilus, zanosi se mogućnošću otkrivanja svetova morskih dubina. On nam, ustvari, pripoveda o tom svetu. Najviše razgovara sa kapetanom  Nemom. Divi se njemu i njegovim tehničkim dostignućima.

Konsej je profesorov sluga (franc. conseil = savetnik), poslušna i praktična osoba.

Ned Land je prostodušni Kanađanin, čovek koji voli slobodu, prostranstva, lov. Čezne za rodnim krajem i uporno planira da pobegne sa podmornice. Oličenje je životne vitalnosti.

Priredio: P. Jokić