Zavisne predikatske rečenice koje kazuju posledicu onog što se tvrdi u glavnoj rečenici zovu se POSLEDIČNE REČENICE. Ove rećenice ćete lako prepoznati po tome što je u glavnoj rečenici skoro po pravilu upotrebljen prilog TAKO. Evo primera: Kiša je tako jako padala da je poplavila livade i oranice; Napolju je bila tako gusta magla da se ništa nije videlo; Bila je tako strma padina da se nije moglo hodati uspravno. Ako malo bolje pogledate, videćete  da se uzrok posledične rečenice nalazi u saopštenju glavne rečenice. Dakle, glavna i zavisna rečenica su povezane uzrokom i posledicom. Šta je posledica kiše koja jako pada? Odgovor je zavisna posledična rečenica: da je poplavila livade i oranice. Šta je uzrok poplavljenih livada i oranica? Odgovor je sadržaj glavne, nezavisne rečenice: Kiša je tako jako padala. Takođe zapažamo da su posledične rečenice za glavnu - vezane veznikom DA, i opet naglašavam nikad se ne oslanjajte na veznik, jer videli smo da se ovim veznikom (DA) vezuju i namerne rečenice. Još nešto važno treba znati da u praksi nije sve ovako jednostavno; složena rečenica u sebi nekad sadrži više nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica, pa je određivanje vrsta zavisnih, pa i nezavisnih rečenica otežano. Zato, hajde da zajedno analiziramo jednu koplikovaniju složenu rečenicu: "U našoj gimnaziji postojao je jedan globus, koji je izgledao tako bedno da ga je žalost bilo pogledati." Ova složena rečenica ima tri predikatske rečenice: Prva: "U našoj gimnaziji postojao je jedan globus (to je glavna nezavisna rečenica), druga: "koji je izgledao tako bedno" (zavisna je u odnosu na prvu i po vrsti je odnosna, a po funkciji atributska, jer se umesto nje može upotrebiti pridev "bedan" ); treća: "da ga je žalost bilo pogledati." je u odnosu na drugu zavisna i po vrsti je posledična.

Načinske (poredbene) rečenice: