|
Naslovna
Prijemni
Mapa sajta
AKCENAT
Namerne, uzročne, posledične i uslovne rečenice
Fonetika bez buke
Glagolski vid i rod
Test iz srpskog jezika
Test iz pravopisa
Pravopis: Pisanje skraćenica
Suprotne rečenice
Atributske rečenice
Stanovništvo
Predstavljamo
Zabava i vic
Galerija
Video
Vesti
Sport
;Muzika
Tabanović iz satelita
Pravopis:
Zavisne predikatske rečenice odvajaju se zarezom od nezavisne rečenice
samo ako su u inverziji (prvo zavisna, pa glavna). Suprotno NE, jer
ono što je zavisno ne treba odvajati. Primeri: Kad dođem iz škole, ručaću
(inverzija - piše se zarez). Ručaću kad dođem kući (normalan red rečenica
- ne piše se zarez).
|
|
Zavisne rečenice
Zavisne predikatske rečenice nastaju
tako što se neki rečenični član glavne rečenice umesto rečju ili
sintagmom iskaže predikatskom rečenicom, tako dobijemo složenu
rečenicu sa dva predikata. Razumljivo je zašto zavisna predikatska
rečenica ne može stajati samostalno, jer je, praktično, ona samo deo
glavne rečenice. To sve pomalo podseća na kamp-prikolicu koja ima
točkove i kabinu, ali ne može se kretati bez automobila, ili dok je
neko ne povuče. (Za podrobnije objašnjenje
klikni ovde!) Inače, zavisne predikatske
rečenice kao reči i sintagme mogu imati različitu službu (funkciju) u
rečenici; mogu biti subjekat, objekat, atribut, priloška odredba itd.
U našem jeziku ima više vrsta zavisnih rečenica: izrične, odnosne, mesne, vremenske, uslovne, načinske itd.
Izrične rečenice:
Zavisne predikatske rečenice koje iskazuju (izriču) sadržaj glagola:
mišljenja, opažanja i
osećanja zovu se IZRIČNE REČENICE.
One su u zavisnosloženoj rečenici najčešće u službi
PRAVOG OBJEKTA. Hajde da pogledamo rečenicu:
Marko je video da voda izvire.
Šta je Marko video? Nećemo pogrešiti ako kažemo: Marko je video
IZVOR. Međutim, u navedenom primeru Marko je sadržaj glagola
"videti" iskazao ne rečju, nego rečenicom: da
voda izvire. Nije bitno, u oba slučaja odgovara se na pitanje
ŠTA. Prema tome, i reč IZVOR i rečenica
DA VODA IZVIRE imaju istu funkciju -
označavaju OBJEKAT. Sad shvatate zašto je rečenica DA VODA IZVIRE
zavisna, ne može samostalno da stoji. Hajde da pogledamo još neke primere:
Ana je pričala da voli Marka. U ovom primeru sadržaj glagola
"pričati" iskazan je rečenicom DA VOLI MARKA. Zavisna rečenica
DA VOLI MARKA je i ovde u službi pravog objekta. Međutim, ako bismo tu
rečenicu "preveli" u predloško-padežnu konstrukciju O MARKU (Ana je
pričala o Marku) u tom slučaju dobili bismo nepravi objekat. Ali, ako
umesto predloško-padežne konstrukcije uzmemo zamenicu NEŠTO (u
akuzativu bez predloga) opet imamo PRAVI OBJEKAT.Na kraju,
zabavićemo se posebnom vrstom izričnih rečenica koje nastaju tako što
se upitne rečenice iz upravnog govora preobraze u neupravni govor, pa
imaju oblik pitanja, ali nemaju upitno značenje. Zovu se
zavisnoupitne rečenice. Pogledajmo razliku: Upravni govor:
Mama je pitala: "Gde si bila sinoć?" Neupravni govor (zavisnoupitna rečenica):
Mama me je pitala gde sam sinoć bila. Kao
što vidite sadržaj glagola "pitati" iskazan je zavisnoupitnom
rečenicom GDE SAM SINOĆ BILA. Ovu zavisnoupitnu rečenicu možemo
zameniti zamenicom NEŠTO u akuzativu (Mama me je
pitala NEŠTO), što znači da je pomenuta rečenica u službi
PRAVOG OBJEKTA. Uobičajen veznik za izrične rečenice
je DA, ređe KAKO, ali Vi se nikako u određivanju vrsta zavisnih
rečenica ne oslanjajte na veznike, jer isti veznik može biti korišćen
za različite vrste zavisnosloženih rečenica. Evo primera: Idem u Šabac da kupim cipele.
Zavisna rečenica DA KUPIM CIPELE - počinje veznikom DA, ali nije izrična, jer glagol "ići" nije glagol
govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja. Ovde je reč o nameri (kojom namerom idem u Šabac) DA KUPIM CIPELE, pa se ovakve zavisne rečenice
zovu NAMERNE. Evo i drugog primera sa istim veznikom DA: Kiša je tako jako
padala da je potopila njive i dvorišta.
Rečenica DA JE POTOPILA NJIVE I DVORIŠTA kazuje posledicu kiše iz glavne rečenice, pa se ovakve zavisne rečenice zovu POSLEDIČNE.
Idi na vrh stranice!
|
|
Odnosne rečenice:
Zavisne
predikatske rečenice koje se odnose na neku reč ili izraz iz glavne rečenice - zovu se ODNOSNE REČENICE. Ove rečenice obično počinju upitno-odnosnim
zamenicama:
koji, čiji, kakav, ko,
prilogom gde
i veznikom što.
Po svojoj funkciji najčešće su atributi, subjekti i objekti. Primeri:
Deca su našla gnezdo koje je bilo srušeno.
Odmah uočavamo da zavisnu rečenicu
KOJE JE BILO SRUŠENO možemo zameniti pridevom
SRUŠENO, a da smisao ne bude
izmenjen: Deca su našla srušeno gnezdo.
Pridev "srušeno" stoji uz imenicu "gnezdo" i bliže je određuje. Dakle, ima službu
atributa. Prema tome, i rečenica KOJE JE BILO SRUŠENO ima istu funkciju -
atributsku. U primeru narodne poslovice: Ko rano rani, dve sreće grabi -
nije teško zavisnu rečenicu KO RANO RANI "prevesti" u jednu reč
RANORANILAC i utvrditi da je to subjekat (Ranoranilac je subjekat rečenice
dve sreće grabi).
U primeru: Nela je kupila što je bilo potrebno za doručak. Zavisna rečenica
ŠTO JE BILO POTREBNO ZA DORUČAK može se iskazati jednom rečju
DORUČAK, a da smisao ostane isti. Nije teško zaključiti da je zavisna rečenica
ŠTO JE BILO POTREBNO ZA DORUČAK u
funkciji pravog objekta jer daje odgovor
na pitanje: Šta je Nela kupila? Doručak
(što je bilo potrebno za doručak).
Mesne rečenice:
Zavisne predikatske rečenice koje
kazuju mesto vršenja radnje glavne rečenice zovu se
MESNE REČENICE. One obično počinju prilozima
gde, kuda i odakle. Primeri:
Dule je otišao gde se deca igraju. Zavisna rečenica GDE SE DECA IGRAJU
označava mesto vršenja radnje glavne rečenice i odgovara na pitanje:
Gde je Dule otišao? Možemo umesto zavisne rečenice GDE SE DECA
IGRAJU upotrebiti predloško-padežnu konstrukciju
NA IGRALIŠTE, a da smisao ostane ne promenjen. Evo i drugih
primera:
Jovan se vratio odakle se doselio. Zavisna rečenica ODAKLE SE DOSELIO kazuje
mesto vršenja radnje glavne rečenice i može se zameniti
predloško-padežnom konstrukcijom IZ RODNOG KRAJA,
a da smisao ostane isti.
Vremenske rečenice:
Zavisne predikatske rečenice koje
označavaju vreme vršenja radnje glavne rečenice zovu se VREMENSKE
REČENICE. One počinju veznicima: kad, čim, dok,
pošto. Za učenike su prava poslastica jer ih je vrlo lako
prepoznati. Najčešće su u inverziji, tj. njima počiju zavisnosložene
rečenice i u tom slučaju obavezno se odvajaju zarezom. Primer:
Čim napišem zadatak, idem na spavanje. Zavisna rečenica ČIM NAPIŠEM
ZADATAK kazuje vreme vršenja radnje glavne rečenice IDEM NA SPAVANJE.
Vremenske rečenice tražimo pitanjem KAD?
Zadaci:
Uspravnom crtom odredi granicu među predikatskim rečenicama,
podvuci zavisne rečenice i napiši vrstu zavisne:
Ivan je voleo da priča viceve.
U ovom primeru imamo zavisnu rečenicu....?
Kad dođem sa utakmice, idem na igranku.
U ovom primeru imamo zavisnu rečenicu....?
Mile je našao prsten koji je neko izgubio.
U ovom primeru imamo zavisnu rečenicu....?
Neda me je pitala gde je njena sveska.
U ovom primeru imamo rečenicu....?
Ibro je otišao gde kopaju kameni ugalj. U ovom primeru imamo zavisnu rečenicu....?
Dopuni rečenice tačnim odgovorima!
Приредио: П. Јокић, наставник
|
|
