Добро дошли у Табановић код Шапца

Imeničke i pridevske zamenice

Padeži
Атрибутске реченице
Глаголи: инфинитивна и презентска основа
Гласовне промене
Супротне реченице
Glagolski vid i rod

Test iz gramatike za sedmi razred
Тестови из српског језика
Тест из правописа
Деца пишу
Лектира
Насловна
Забава - виц -игрице
Тест личности
Индијански хороскоп
Рат и мир
Ана Карењина

Zamenice

Zamenice su promenljiva vrsta reči koje zamenjuju imenice i prideve, te ih delimo na te dve skupine.

Imeničke zamenice

su samostalne reči, u rečenici imaju funkciju (službu) subjekta i objekta, a dele se na lične i nelične.

Lične zamenice prvog i drugog lica jednine i množine imaju isti oblik za sva tri roda: 1. ja, 2. ti, 3. on, ona, ono, odnosno: 1. mi, 2. vi, 3. oni, one i ona. Lična zamenica prvog lica JA (u množini MI) označava lice koje govori, zamenica TI ( u množini VI) upućuje na sagovornika, dok su zamenice trećeg lica (on, ona, ono, oni, one, ona) van govorne situacije, one u tom slučaju mogu biti predmet razgovora (ogovaranja). Uz ovih deset zamenica u lične ubrajamo i zamenicu svakog lica SEBE (SE).

Rečeno je da su zamenice promenljive po padežima, i to tako da ih je teško razlikovati, ali ne u tolikoj meri koliko na prvi pogled izgleda jer mi govorimo tim jezikom. Evo promene po padežima svih ličnih zamenica:

Nominativ - JA .........................MI
genitiv - mene, me..................nas, nas
dativ - meni, mi....................nama, nam
akuzativ - mene, me...............nas, nas
vokativ u jd. - nema ..................mi
instrumental - sa mnom..........sa nama
lokativ - o meni .........................o nama
nominativ - Ti ..............................Vi
genitiv - tebe, te .......................vas, vas
dativ - tebi, ti........................vama, vam
akuzativ; - tebe, te ...................vas, vas
vokativ - ti ....................................vi
instrumental - s tobom ..........sa vama
lokativ - o tebi ...........................o vama
Lične zamenice trećeg lica muškog i srednjeg roda razlikuju se samo u nominativu:
1. On, ............ono...........oni, ona
2. njega, ga ..../................njih, ih
3. njemu, mu ../...............njima, im
4. njega, ga...../...............njih, ih
5. nema /
6. sa njim sa njima
7. o njemu o njima
Lična zamenica ženskog roda ima u množini iste oblike kao i m.r. osim nominativa, a evo njene promene u jednini:
1. ona              Crvenom bojom označeni su

2. nje, je  ◄▬nenaglašeni, enklitički (kraći)

3. njoj, joj    oblici ličnih zamenica. Učenici

4. nju, ju, je    teško razlikuju ovo JE kad je
5.-------------    enklitički oblik lične zamenice

6. sa njom       od kraćeg oblika pomoćnog
7. o njoj      glagola   JESAM, a nije teško uz malo pažnje. Evo primera: "Vidim je"; sad ovo JE ima kraći oblik akuzativa lične zamenice ONA, jer, inače, da želimo to naglasiti, rekli bismo: "Vidim nju". Međutim, u rečenici: "Ona je lepa", ovo JE znači - jeste (treće lice jednine prezenta), samo mi ne želimo toliko istaći njenu lepotu. Sličnih zabuna ima i oko enklitike TI pa se brka nominativ i dativ, a ne bi trebalo, ako obratimo pažnju na funkciju reči u rečenici. Evo da proverimo: U rečenici - "Ti pričaš", lična zamenica TI upotrebljena je u službi subjekta, pa je prema tome u nominativu, ali u rečenici: "Pozajmi ću ti olovku", ova zamenica je u dativu jer smo mogli reći: "Pozajmi ću tebi olovku". Dakle, sad je u službi nepravog objekta.

Pridevske zamenice

Pridevske zamenice su nesamostalne promenljive reči jer isto, kao i pridevi, stoje uz imenice i označavaju pripadnost, osobinu i količinu; razlikuju sva tri roda i oba broja, a sa imenicom uz koju stoje slažu se u rodu, broju i padežu. Funkcija (služba) u rečenici ista im je kao i prideva: atributska ili predikatska (imenski deo predikata).
Pridevske zamenice delimo na: prisvojne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihova, njihovo i prisvojna zamenica svakog liva - svoj, svoja, svoje, svoji, svoje, svoja), pokazne (ovaj, ova, ovo, taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovi, ove, ova, ti, te, ta, oni, one, ona), upitno-odnosne (koji, čiji, kakav, koliki itd.), odrične (nikoji, ničiji, nikakav, nikoliki, nijedan itd.), neodređene (neki, poneki, ničiji, nekakav, nekoliki) i opšte ili određene (svaki, ikoji, ma koji, bilo koji, koji god, ičiji, ma čiji, bilo čiji, čiji god, svačiji, svakakav, ma kakav, ikakav, bilo kakav, kakav god, svekoliki, ma koliki, bilo koliki, koliki god).
 

Prisvojne zamenice:

Ovim zamenicama označavamo pripadnost imenice uz koju stoje; zamenjuju prisvojne prideve: Milanova (prisvojni pridev ženskog roda) knjiga, moja (prisvojna zamenica prvog lica jednine ženskog roda) knjiga, njegova knjiga i sl. Posebnu pažnju treba obratiti pri upotrebi prisvojne zamenice svakog lica SVOJ. Naime, često se greši, pa je jedan učenik napisao: "Deda i unuk su se spremali da pođu na pecanje, pa je deda obuo njegove čizme..."

Idi na vrh stranice!

Ne treba mnogo biti bistar, pa zaključiti da deda nije mogao obuti "njegove" tj. unukove čizme, jer su tesne, te je morao obuti "svoje" čizme. Da je unuk, pak obuo njegove čizme, to bi još i moglo, samo bi rečenica imala drugo logično značenje. Ovde je važno znati - kad pripadnost pripisujemo subjektu, upotrebimo prisvojnu zamenicu svakog lica SVOJ: "Marko čita svoj zadatak Doduše, on može da čita i moj zadatak, pa i njegov, ali bi u tom slučaju značilo da zadatak pripada meni, ili nekom drugom učeniku.

Pokazne zamenice:

Ovim zamenicama upućujemo na bića i predmete, njihovu osobinu, količinu (veličinu). Ove zamenice, takođe, zamenjuju prideve. Primeri: "Ja imam velikog, crnog (pridevi) psa. Istog takvog i tolikog (pokazne pridevske zamenice) psa ima i Sanja."
Pokazne zamenice odgovaraju na pitanja:
1. koji? - ovaj, taj, onaj, ovi, ti, oni...
2. kakav? - ovakav, takav, onakav...
3. koliki? - ovoliki, toliki, onoliki...
Vidite svako pitanje ima više odgovora. Koji odgovor ćemo uzeti, zavisi od toga gde se nalazi predmet ili biće. Ako je predmet bliži govornom licu, onda ćemo reći: ova sveska, ako je predmet bliži licu kojem se obraćamo, reći ćemo: ta sveska, a kad je predmet znatno udaljen od prvog i drugog lica, reći ćemo: ona sveska.

Napomena: Potrudite se da otkrijete sve pridevske pokazne zamenice kad znate da se razlikuju za sva lica jednine i množine u sva tri roda.

Upitno-odnosne zamenice:

Ove zamenice, kao što vidimo iz imena, imaju dvojaku ulogu: upitne su kad nešto pitamo, a odnosne kad se odnose na neku reč u prethodnoj rečenici. Primeri: 1. Koju loptu hoćeš?
2. Evo ti lopta koju si želeo.
U prvom slučaju zamenica koju je upitna jer pitamo, a u drugom - je odnosna jer se odnosi na reč lopta u prethodnoj rečenici. I ove zamenice se menjaju po padežima, pa moramo znati da upitno-odnosna zamenica muškog roda koji u akuzativu ima različit oblik ako označava nešto živo u odnosu na neživo. Primer: "To je učenik kojeg(a)/kog(a) je nastavnik ispitivao pola časa", ali: "Ovo je telefon koji sam kupio pre neki dan." Evo promene po padežima zamenice KOJI:
nominativ jednina - koji
množina: - koji
genitiv jednina - kojeg, kog
mn. - kojih
dativ jd. - kojem,kom(e)
mn. - kojim(a)
akuzativ jd. - za živo kojeg(a) čoveka - kog(a)
za neživo - koji (prozor)
mn. - koje
vokativ....................nema
instrumental jd. - s kojim
mn. - s kojim
lokativ jd. - o kojem, kom(e)
mn. - o kojim

Odrične zamenice

su: nikoji, nikakav, ničiji, nikoliki itd.

Ovde treba paziti pri pisanju ovih zamenica sa predlozima jer se i one pišu kao imeničke odrične zamenice (rečca Ni se piše rastavljeno). Primeri: "Nisam uzeo ničiju svesku", ali: "Ni u čiju svesku nisam gledao."

Neodređene zamenice:

Neodređene zamenice su: neki, nečiji, nekakav, nekoliki i td. po licima i rodovima te jedninom i množinom. Ovde treba dobro razlikovati neodređenu imeničku zamenicu srednjeg roda od neodređene pridevske zamenice jer su istog oblika. Kad stoji zamenica NEKO samostalno, onda je imenička, a kad joj je priključena imenica, onda je pridevska. Na primer: "NEKO prođe ulicom" . U ovoj rečenici NEKO je imenička zamenica, ali kad kažemo: "NEKO dete prođe ulicom." . zamenica NEKO je pridevska jer sad stoji uz imenicu "dete".

Opšte ili određene zamenice:

U ove zamenice ubrajamo sledeće: svaki, ikoji, ma koji, bilo koji, koji god, ičiji, ma čiji, bilo čiji, čiji god, svačiji, svakakav, ma kakav, ikakav, bilo kakav, kakav god, svekoliki, ma koliki, bilo koliki, koliki god.
Sad nastavi po rodovima!

Priredio: Petar Jokić, nastavnik