|
Naslovna
Mapa sajta
Suprotne rečenice
Atributske rečenice
Zavisne rečenice
Zamenice
Infinitivna i prezentska osnova
Kako osvojiti devojku
Nazad na lektiru
Fonetika
Glasovne promene
Glagolski vid i rod
Stilske figure
|
Komunikativna i predikatska rečenica
Uvod:
Dva pogleda na rečenicu:
Posmatrajmo sledeće rečenice:
1. Aca je ustao, umio se, doručkovao i otišao u školu.
2. Tamo je sreo Anu.
Na pitanje koliko ima rečenica u prethodnom tekstu moguća su dva tačna
odgovora: dve, odnosno, pet rečenica. Naime,
odgovor zavisi od toga da li u navedenom primeru brojimo komunikativne, ili predikatske
rečenice. U čemu se ogleda razlika između komunikativne i predikatske
rečenice? Prvo, valja znati da je svaka
predikatska rečenica istovremeno i komunikativna, ali komunikativna
rečenica u sebi može imati samo jednu ili
predikatskih rečenica. To je tako, jer je po definiciji
komunikativna rečenica svaka rečenica koja iskazuje celovitu poruku,
počinje velikim slovom, a završava se tačkom, uzvičnikom ili
upitnikom. Intonacija (naglasak) izgovora
zavisi od toga da li je reč o obaveštenju (Danas je lepo vreme.),
pitanju (Ideš li na utakmicu?), zapovesti (Zatvori prozor!), želji
(Srećan Ti rođendan!) ili oduševljenu (Joj, što je zgodna ova
devojka!). Prema tome, komunikativne rečenice delimo na:
obaveštajne, upitne, zapovedne, željne i uzvične.
Idi na vrh stranice!
|
|
Predikatska rečenica
Kritički osvrt:
Rečenice po sastavu delimo na proste i složene; složena rečenica je sastavljena
od dve ili više prostih rečenica, a prosta rečenica može biti proširena i
neproširena. Prosta neproširena rečenica ima samo subjekat i predikat, a prosta
proširena osim ova dva člana ima i neki dodatak - objekat, prilošku odredbu,
atribut ili apoziciju. Ovo je prvo što učenici u nižim
razredima osnovne škole nauče o rečenici. Onda se neki pametnjakovići dosetili
da ta rečenica nije prosta
nego predikatska rečenica, i na tom novom terminu
se insinstira da ga deca ne samo usvoje, nego i shvate. Sve to, naravno,
zbunjuje i obdarenije učenike. Ali da voda bude još mutnija, postarali su se
autori odobrenih udžbenika gramatike za osnovce. Kako, inače shvatiti drukčije
"odomaćenu" definiciju predikatske rečenice u tim udžbenicima:
"Predikatska je rečenica obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u
službi predikata (napr. Jelena šeta, odoh napolje, popijte sok, stigao je Dejan i sl.)" -
.
A šta bi sa rečenicama sa imenskim predikatom ( Trava je
zelena, Mira je učenica, dobar dan!)!?
Još i da ne pominjem rečenice tipa:Gde je biblioteka? - ili one sa izostavljenim predikatom (28. juna 1389.!).
Profesor: "Kad je bila Kosovska bitka?"
Učenik: "28. juna 1389.!" Nema rečenica u odgovoru učenika ni subjekta
(Kosovska bitka), ni predikata (je bila), a sve je ne samo tačno, nego i ispravno.
Priredio: P. Jokić, nastavnik
|
