|
Naslovna
Mapa sajta
Suprotne rečenice
Atributske rečenice
Izrične, odnosne, mesne i vremenske rečenice
Sintagme
Akcenat
Zamence
Infinitivna i prezentska osnova
Kako osvojiti devojku
Kako osvojiti devojku
Indijanski horoskop
Nazad na lektiru
Test ličnosti
Fonetika
Glasovne promene
Glagolski vid i rod
Stilske figure
Lek protiv raka
Biljke za šećeraše
Lekovite biljke
Jestive gljive u Mačvi
Zabava & igrice
Smrt Smail-age Čengića
|
Enklitike su kraći oblici pomoćnih glagola:
sam, si, je, smo, ste, su, ću, ćeš, će, ćemo, ćete, bih, bi,
bismo, biste, ličnih zamenica: me, mi,
te, ti, ga, mu, je, joj, ju, nas, nam, vas, vam, ih, im,
rečce: se, li.
Proklitike su predlozi: od, do, iz, ka, za, na, u, sa, o, po, veznici:
i, pa, te, ni, niti, a, ali, nego, već, ili, da, kad, dok, ako, jer,
pošto, iako, rečca: ne. |
|
|
|
POMOĆNI GLAGOLI
U našem jeziku ima tri pomoćna glagola:
jesam, biti, hteti. Pomoćni glagoli služe za gradnju složenih glagolskih oblika.
Pomoćni
glagol JESAM
ima samo oblike prezenta: naglašene i nenaglašene
(enklitičke/skraćene).
Naglašeni oblici prezenta pomoćnog glagola JESAM:
|
jednina
1. jesam
2. jesi
3. jeste |
množina
1. jesmo
2. jeste
3. jesu |
Nenaglašeni (enklitički) oblici:
|
jednina
1. sam
2. si
3. je |
množina
1. smo
2. ste
3. su |
Odrčni oblici ovog pomoćnog glagola su:
|
jednina
1. nisam
2. nisi
3. nije |
množina
1. nismo
2. niste
3. nisu |
Nenaglašeni (enklitički) oblici pomoćnog glagola JESAM koriste se za
gradnju perfekta (prošlog vremena):
prezent pomoćnog glagola JESAM + radni glagolski pridev = perfekat.
Primer za glagol PEVATI u muškom rodu:
|
jednina
1. pevao sam
2. pevao si
3. pevao je |
množina
1. pevali smo
2. pevali ste
3. pevali su |
Pomoćni glagol BITI ima sve glagolske oblike osim trpnog glagolskog
prideva:
1. infinitiv: BITI;
2. prezent: budem, budeš, bude, budemo, budete, budu;
3. radni glagolski pridev: mr. bio - bili, žr. bila - bile, sr. bilo -
bila;
4. aorist: bih, bi, bi, bismo, biste, biše;
5. perfekat: bio sam, bio si, bio je, bili smo, bili ste, bili su;
6. imperfekat: bejah, bejaše, bejaše, bejasmo, bejaste, bejahu, ili:
beh, beše, beše, besmo, beste, behu;
7. pluskvamperfekat: bejah bio, bejaše bio, bejaše bio, bejasmo bili, bejaste bili, bejahu bili, ili: ja sam bio bio, ti si bio bio, on je
bio bio, mi smo bili bili, vi ste bili bili, oni su bili bili;
8. potencijal: bio bih, bio bi, bio bi, bili bismo, bili biste, bili
bi;
9. imperativ: budi, budimo, budite;
10. fututr I: biću, bićeš, biće, bićemo, bićete, biće, ili ja ću biti,
ti ćeš biti, on će biti, mi ćemo biti, vi ćete biti, oni će biti;
11. futur II: budem bio, budeš bio, bude bio, budemo bili, budete
bili, budu bili;
12. glagolski prilog sadašnji: budući;
13. glagolski prilog prošli: bivši. Teba znati da se aorist glagola
biti koristi za gradnju POTENCIJALA (pevao bih), prezent ovog glagola
služi za gradnju FUTURA II (Kad budem napisao domaći, doći ću kod
tebe), a perfekat, odnosno, imperfekat istog glagola služi za gradnju
PLUSKVAMPERFEKTA (Ja sam bio napisao domaći zadatak kad je on došao,
odnosno, bejah napisao..). Napomena: glagolski prilog sadašnji i -
prošli od glagola biti postali su obični pridevi. Evo primera: Došli
su bivši momak i budući
dečko.
Idi na vrh stranice!
|
|
|
Pomoćni glagol HTETI
Ovaj pomoćni glagol ima sve oblike
osim trpnog glagolskog prideva. Koristi se za gradnju futura I
(budućeg vremena) i tom prilikom mogu se uzeti i naglašeni i
nenaglašeni (enklitički oblici) prezenta.
Primer: Hoću
napisati zadatak, napisa ću
zadatak, ja ću
napisati
zadatak.
Prezent pomoćnog glagola HTETI:
Naglašeni oblici:
|
jednina
1. hoću
2. hoćeš
3. hoće |
množina
1. hoćemo
2. hoćete
3. hoće |
Nenaglašeni (enklitički) oblici:
|
jednina
1. ću
2. ćeš
3. će |
množina
1. ćemo
2. ćete
3. će |
Odrčni oblici ovog pomoćnog glagola su:
|
jednina
1. neću
2. nećeš
3. neće
|
množina
1. nećemo
2. nećete
3. neće |
3. Futur I
od glagola čija se infinitivna
osnova završava na
TI
gradi se dvojako: a) tako što se na ifinitivnu osnovu dodaju (zalepe) enklitički oblici prezenta pomoćnog
glagola HTETI, b) ili enklitički oblici prezenta + infinitiv. U prvom
slučaju imamo prost futur I , na primer od glagola PEVATI, infinitivna
osnova PEVA+ ĆU= pevaću. U drugom slučaju je složen futur I, na
primer: ja ću pevati. Inače, kad se radi o glagolima čija se
infinitivna osnova završava na
ĆI, ispravni su samo oblici složenog
futura I. Na primer od glagola PEĆI - futur I glasi:
peći ću, peći
ćeš, peći će, peći ćemo, peći ćete, peći će. Napravilno je: PEĆU,
PEĆEŠ itd.
4. Aorist glagola HTETI: htedoh (hteh), htede (hte), htede (hte),
htedosmo (htesmo), htedoste (hteste), htedoše (hteše);
5. imperfekat:
hoćah, hoćaše, hoćaše, hoćasmo- hoćaste, hoćahu;
6. perfekat: hteo sam, hteo si, hteo je, hteli smo, hteli ste, hteli
su:
7. radni glagolski pridev: hteo, htela, htelo, hteli, htele, htela;
8. imperativ: htedni, htednimo, htednite;
9. potencijal: hteo bih, hteo bi, hteo bi, hteli bismo, hteli biste,
hteli bi;
10. futur II: budem hteo, budeš hteo, bude hteo, budemo hteli, budete
hteli, budu hteli;
11. pluskvamperfekat: bio sam hteo, bio si hteo, bio je hteo, bili smo
hteli, bili ste hteli, bili su hteli, ili bejah hteo, bejaše hteo,
bejaše hteo, bejasmo hteli, bejaste hteli bejahu hteli;
12. glagolski prilog sadašnji: hoteći;
13. glagolski prilog prošli:
htevši, htev.
Napomena:
S obzirom na to da enklitički oblik lične zamenice ONA u genitivu i
akuzativu jednine i trećeg lice jednine prezenta pomoćnog glagola
JESAM imaju isti oblik, pri određivanju vrste reči moramo se osloniti
na funkciju (službu) te reči u rečenici. Na primer učenicima se zadaju
da reše ovakav zadatak:
Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj je upotrebljena lična zamenica:
a) Vidim
je kako piše;
b) Mira
je napisala zadatak.
Tačan odgovor je pod
a jer reč
JE ima funkciju pravog objekta (Vidim
nju), pa je oblik lične zamenice ženskog roda ONA u
akuzativu jednine, dok je u rečenici pod
b enklitrički oblik (trećeg
lica jednine prezenta) glagola JESAM.
|
|
Priredio: P. Jokić, nastavnik
|
