Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

Ostale (neknjiževne) prozne vrste

Putopis

Delo u kojem književni stvaralac putujući kroz određena mesta iznosi svoje utiske i razmišljanja o onome što je vieo i čuo na tom putu. Poznati putopisci su: Ljuba Nenadović: »Pisma iz Italije», Rastko Petrović: »Afrika», Isidora Sekulić: »Pisma iz Norveške.

Biografija i autobiografija

Delo u kome stvaralac opisuje život značajne ličnosti zove se biografija. Primer: Rasko Nemanjić – Sveti Sava, biografija svoga oca Nemanje – «Žitije Svetog Simeona», a kada opisuje sopstveni život, tada se naziva autobiografija. Primer: Branislav Nušić – «Autobiografija».

Dnevnik

Delo u kome se vode dnevni događaji sa obeleženim danima i datumima, bilo da se to učini za sebe vođenje dnevnika – sopstvenih doživljaja) ili za neku značajniju ličnost. Najpoznatiji je Dnevnik Ane Frank Naši pisci dnevnika: Vladimir Nazor, Vladimir Dedijer itd.

Memoari

Da bi oteli od zaborava sećanje ljudi sa kojima su se sretali i događaje u kojima su učestvovali, poznati pojedinci pišu memoare. U književnosti su poznati memoari Prote Mateje Nenadovića, Vinstona Čerčila, a u novije vreme memoari bivšeg premijera Francuske Fransoa Miterana.

Vrste novinskog izražavanja

Osnovna novinarska vrsta izražavanja je VEST. Ona daje odgovor na čuvenih PET PITANJA: Ko?, Kad?, Gde?, Kako? i Zašto? Od rasporeda ovih pitanja zavisi čemu dajete veći značaj. Recimo, ako je važnije mesto od događaja, onda će vest poćeti sa odgovor na pitanje - gde itd. Vest sa više pojedinosti i tačnih podataka zove se IZVEŠTAJ. Kada se kroz razgovor sa poznatom ličnošću iz društvenog života (privrede, prosvete, kulture, sporta, politike) obaveštava javnost o određenim mišljenjima i stavovima te osobe, takvo obaveštenje se zove INTERVJU. Zanimljivo i slikovito obaveštavanje javnosti o određenom događaju, poznatim pojedincima ili udruženjima, klubovima i drugim organizovanim manifestacijama (turniri, izložbe, olimpijade i drugo) zove se REPORTAŽA. Ova novinarska vrsta se, zbog svog pesničkog jezika i načina predstavljanja približava umetničkoj književnosti. Ako novinski izveštač šalje svojoj redakcije iz drugog mesta, kraja ili druge države bilo koji oblik (vrstu) novinarskog izražavanja, onda se takav oblik saopštavanja naziva DOPIS.

 

Test ličnosti

 

Kako napisati pismo

 

Kako napisati pismeni zadatak

Književni rodovi

Autor: Petar Jokić

Lirika, epika i drama

Prema načinu književno-pesničkog stvaranja, umetnička književnost se deli na tri roda: liriku, epiku i dramu.

Književni rod: LIRIKA

Lirika se deli na sledeće lirske vrste pesama:

Elegije

Stare su koliko je stara i poezija. Još je starorimski pesnik Ovidije (živeo u prvom veku naše ere) napisao čuvenu zbirku elegija EX PONTO – Sa Crnog mora. Životna prolaznost, gubitak dragih bića, žal za mladošću, neostvarene ljubavi, večite su teme i nepresušna inspiracija elegija. Elegije su pisali mnogi pesnici: Branko Radičević: »Kad mlidijah umreti», Jovan Jovanović Zmaj: »Đulići uveoci», Vladislav Petković Dis: »Možda spava» i mnogi drugi.

Opisne pesme

Opisna ili deskriptivna pesma je vrsta lirske pesme u kojoj pesnik slika prirodu i njene pojave. Subjektivnost pri opisu – slikanju prirode proističe iz pesnikovog odnosa prema njoj. Skoro da nema pesnika koji nije pisao ovu vrstu poezije: Branko Radičević: »Putnik na uranku», Jovan Jovanović Zmaj: »Ala je lijep ovaj svet», Vojislav Ilić: »U poznu jesen», Desanka Maksimović: »Prolećna pesma», Stevan Raičević: »Kamena uspavanka» i mnogi drugi.

Ljubavne pesme

O ljubavi su pevali svi pesnici svih vremena, jer je to najlepše i najplemenitije osećanje koje prožima svako biće. O sreći i patnji, o lepoti i mladosti, o nadi i beznađu ispevano je bezbroj stihova. U starom Rimu o ljubavi su pevali veliki pesnici Propercije i Tibul, u srednjem veku Petrarka i despot Stefan Lazarević, a od tada pa do danas napisane su mnoge prelepe pesme o ljubavi: Desanka Maksimović: »Strepnja», Jovan Jovanović Zmaj: »Kaži mi kaži», Branko Radičević: »Pevam danju, pevam noću», Aleksa Šantić: »Emina», Jovan Dučić: »Ženi» itd.

Socijalne pesme

U ovim pesmama opevani su brojni socijalni momenti: težak život ljudi, beda i nemaština i brojne druge socijalne nepravde. Pisali su ih Aleksa Šantić: »O klasje moje», Dobrica Cesarić: »Balada iz predgrađa», Vojislav Ilić, Veljko Petrović, Oskar Davičo i mnogi drugi.

Rodoljubive pesme

Ljubav prema otadžbini i narodu trajna je inspiracija za svakog pravog pesnika. Đura Jakšić je ispevao «Otadžibnu», Dušan Vasiljev «Domovinu», Desanka Maksimović «Srbija se budi», Miloš Crnjanski «Stražilovo», Dobrica Erić «Plači voljena zemljo».

Misaone (refleksivne) pesme

U misaone ili refleksivne pesme spadaju lirske pesme u kojima su životne istine opevane sa mnogo emotivnosti i poleta. Svojom sadržinom i pesničkim porukama snažno utiču na čitaoce, te zbog toga dosežu visok domet najuverljivijeg poetsko-pesničkog sadržaja. Ovu vrstu poezije pisali su mnogi pesnici i naše svetske poezije: Milan Rakić: »Dolap», Vasko Popa: »Kalenić».

Satirične pesme

Pesme u kojima pesnici kritikuju, ismejavaju i izvrgavaju ruglu slabosti pojedinaca i društva u celini (glupost, samoživost, kukavičluk, izdaju, zatucanost, isključivost, apsolutizam i neslobode) nazivaju se satirične pesme. Od starog Rima do danas ispevano je mnogo satiričnih pesama: Jovan Jovanović Zmaj: »Jututanska narodna himna», Đura Jakšić: »Otac i sin», Branislav Nušić: »Dva raba», Vojislav Ilić: »Maskembal na Rudniku».

Humorističke pesme

Za razliku od satiričnih, ove pesme imaju za cilj da nasmeju i razvesele, ali i da pouče. Naši poznati pesnici humora i šale Branko Ćopić, Vladimir Bulatović - Vib, Duško Radović i drugi, napisali su mnogo stihova posvećenih veseloj i šaljivoj strani našeg života.

Književni rod: EPIKA

Za razliku od lirike, epika pripoveda i opisuje. Pripoveda o podvizima i doživljajima, opisuje događaje, ljude i predele. Epska dela imaju bogatu i složenu fabulu: slede životne puteve junaka koji su često zamršeni i puni uspona i padova. Epiku čine dela u stihovima i u prozi: romani, pripovetke, novele, crtice, ep ili spev.

EP ili SPEV JE

epsko umetničko delo u stihu. Pripovedanje u epu teče postepeno i slikovito. Zbog obimnosti, zbog epske širine saopštavanja događaja, ep je sastavljen od pevanja, a kao i svako epsko delo, čvrste je kompozicione strukture: ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija i rasplet su etape kroz koje se odvija događaj. U starogrčkoj književnosti poznati epovi (spevovi) su «Ilijada», i «Odiseja», u indijskoj književnosti «Mahabharaba» i «Ramajana», a takođe su ih pisali i drugi pesnici: Ivan Gundulić: »Osman i Dubravka», Ivan Mažuranić: »Srmt Samil-age Čengića».

Poema

Svrstana je u epsko-lirsku poeziju, jer se u njoj opevaju i događaji i osećanja, odnosno i epski i lirski elementi. Poeme su pisali: Ivan Goran Kovačić: »Jama», Skender Kulenović: »Stojanka majka Knežopoljka», Slavko Vukosavljević: »Kadinjača», Oskar Davičo: »Zrenjanin» u našoj književnosti, a Bajron, Puškin, Petefi u svetskoj književnosti.

Roman

Pojavio se u starom veku, u grčkoj književnosti, a ime je dobio u srednjem veku. U njemu se susreću različiti karakteri i slikaju mnoge životne prilike. Zahvaljujući njegovoj obimnosti i otvorenosti prema životu - pruža mnogo podataka o ljudima i vremenu koje opisuje. Postoje mnoge vrste romana: autobiografski, biografski, fantastični i naučnofantastični, pustolovni, kriminalistički, istorijski, ali i humoristički, publicistički i satirični. Najpoznatiji romanopisci svetske i naše književnosti su: M.Servantes - »Don Kihot», Viktor Igo - »Jadnici», Onore de Balzak - »Čiča Gorio», Tomas Man - »Čarobni breg», Ivo Andrić - »Na Drini ćuprija», Meša Selimović - »Derviš i smrt», Dobrica Ćosić - »Vreme smrti», Danko Popović - »Knjiga o Milutinu», Aleksandar Tišma - »Upotreba čoveka», Milorad Pavić -»Hazarski rečnik» i drugi.

Idi na vrh stranice!

Pripovetka

Epsko delo manjeg obima (manje od romana). U pripoveci se priča o jednom događaju (doživljaju) iz života glavnog junaka. Radnja je u njoj dinamična, pripovedanje sažeto, zbijeno, a kompozicija veoma jezgrovita i čvrsta. Pripovetka može biti, kao i roman, veoma raznovrsna: avanturistička, socijalna, seoska, gradska, ratna, fantastična, satirična, sentimentalna, romantična i realistična. Pisci pripovedaka (pripovedači): I.Andrić - »Priča o kmetu Simanu», B.Stanković - »Uvela ruža», S.Matavulj -»Pilipenda», A.Isaković - »Kašika», A.Tišma - »Hiljadu i druga noć», D.Popović -»Došljak» i mnogi drugi.

Novela

Među proznim epskim delima novela se nalazi između pripovetke i romana, više po svojoj strukturi umetničkog oblikovanja, nego po dužini. U noveli se na sažet, jasan i zanimljiv način, i jedinstvenoj kompozicionoj celini, pripovedaju razni događaji iz života ljudi. Osnivač (prvi pisac) novele je Italijan Đovani Bokačo: »Dekameron», a pisali su je i Francuz Gi de Mopasan, Rusi Anton Pavlovič Čehov i Maksim Gorki, Nemac Tomas Man. Od naših novelista najpoznatiji su Simo Matavulj, Laza K. Lazarević, Ivo Andrić.

Crtica

Kratka priča u kojoj književnik veoma sažeto obrađuje određene teme iz života ljudi (misli i raspoloženja, život i iskustva). Crtice su pisali: Ivan Cankar, Miodrag Bulatović i drugi.

Aforizam

Kratka i duhovita izreka koja sadrži samo jednu misao o čoveku i svetu u kome živi. Najpoznatiji aforističari su: Stanislav Lec (Poljska) i naši: Vlada Bulatović-Vib, Milovan Vitezović drugi.

Književni rod: DRAMA

Vrste: komedija, tragedija i drama u užem smislu

Drama se razlikuje od lirike (narodne i umetničke) i epike (narodne i umetničke) jer se u njoj ne opevaju osećanja, niti se opisuju događaji i ličnosti, već se kroz dijaloge i monologe ličnosti – junaka, na unapred pripremljenom prostoru – sceni, prikazuju određene radnje, sukobi, akcije. Drama se deli na: komediju, tragediju i dramu u užem smislu.

Komedija

Komedija za temu ima smešne događaje, izvodi na scenu obične ljude, opterećene svim ljudskim slabostima svoga vremena. Postoje tri vrste komedije: komedija intrige (ličnosti se dovode u smešne situacije), komedija karaktera (ismejavaju se negativne osobine pojedinaca) i komedija naravi (podvrgavaju se ruglu i podsmehu mane čitavog društva). Naši poznati komediografi: Jovan Sterija Popović: »Pokondirena tikva», Kosta Trifković: »Izbiračica», Branislav Nušić: »Sumnjivo lice», «Narodni poslanik», «Protekcija».

Tragedija

Tragedija obrađuje ozbiljne događaje i ljude opsednute velikim idejama, koji životom plaćaju visoku cenu svojih ideala. Tragedija poziva u borbu za najviše humanističke ciljeve: slobodu, jednakost i pravdu među ljudima. Tragedije su pisali: Laza Kostić: »Pera Segedinac», Đura Jakšić: »Stanoje Glavaš» u našoj književnosti, Eshil kod starih Grka »Okovani Prometej», «Persijanci», «Agamemnon», «Sedmorica protiv Tebe» i druge i mnogi drugi književni stvaraoci starog i srednjeg veka.

Drama u užem smislu

Drama u užem smislu ima elemenata i tragedije i komedije, ali se ne mora obavezno završiti tragično. Ova vrsta drame je novijeg datuma i izražava misli i osećanja savremenog čoveka «koji nije ni samo heroj ni samo slabić, već čovek sa manama i vrlinama». Poznati pisci ove vrste drame: Aleksandar Popović: »Razvojni put Bore Šnajdera» i druge drame/, Ljubomir Simović: »Čudo u Šarganu», Ivan Studen: »Vožd» i drugi.

Elementi

književnog dela

Lirske pesme (lirika) narodne i umetničke književnosti sastoje se od mnogih celina – pesničkih slika – sastavljenih od izabranih poetskih – pesničkih reči i izraza koji u čitaocima izazivaju različita osećanja. Te odabrane pesničke reči čine stihove, više stihova strofu ili jednu pesničku celinu – sliku, a više strofa pesmu. Pesme imaju ritam koji je određen naročitom vrstom mere koja se zove STOPA, koju čine dva ili tri sloga. U epskim delima narodne i umetničke književnosti postoje glavni i sporedni događaji, glavne i sporedne ličnosti (likovi, junaci), a u lirskim narodnim i umetničkim pesmama postoje glavni i sporedni (uvodni i završni) motivi o kojima narodni pevači – umetnici pevaju.

Tema književnog dela

Ono o čemu se u delu govori – prošireni naslov dela;

Ideja

Osnovna misao i poruka stvaraoca u književnom delu – postoje glavne i sporedne ideje.

Fabula

Ispričani sadržaj – međusobna povezanost događaja u delu; može biti jednostavna i složena.

Kompozicija književnog dela:

a) lirska dela: glavni i sporedni motivi

b) epika i dramska dela imaju svoje elemente: uvod (ekspozicija), zaplet, kulminacija (vrhunac), peripetija (obrt) i rasplet;

Lik u književnom delu – unutrašnje, karakterne osobine ličnosti u epskom ili dramskom delu;

Portret – spoljašnje osobine – fizičke izgled;

Oblici saopštavanja (kazivanja, pisanja) - u epskom i dramskom delu:

Monolog (govor jedne ličnost),

dijalog (razgovor dveju ili više ličnosti);

naracija – pričanje, pripovedanje;

deskripcija – opisivanje;

 

Posleničke pesme

 

Običajne pesme

 

Najlepše ljubavne pesme

  CONTACT