TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Jestive gljive u Mačvi

Autor: Petar Jokić

tabanovic.com

Mednjača

(Armillaria mellea)
KLIKNI NA sličicu da je vidiš uvećanu
Mednjača: Raste od početka oktobra do polovine novembra na panjevima i oko njih u zapuštenim listopadnim šumama. Prijatnog je ukusa, pomalo gorka, tako da može da se jede, ali treba biti oprezan jer puze imaju više podvrsta. Treba je kuvati do 15 minuta, potom odliti vodu i dobro isprati. Konzerviše se u ulju ili sirćetu, a može i da se suši, mada to treba uraditi temeljno kako je ne bi napali insekti. Ova gljiva ima i antibakterijsko dejstvo. Naime, eksperimenti su pokazali da je veoma aktivna protiv gram-pozitivnih bakterija, odnosno armilarična kiselina koju sadrži. Takođe sadrži i polipeptid dekstran koji deluje protiv tumora. Eksperimenti na životinjama su pokazali još neke efekte ove vrste; povećava dotok kiseonika u mozak, ne menjajući krvni pritisak, deluje kao sedativ protiv grčeva, a polisaharidi izolovani iz nje mogu da zaštite od posledica jonizujućeg zračenja. Koristi se u kineskoj tradicionalnoj medicini protiv mnogih tegoba, a od njenog micelijuma se prave tablete koje deluju na nervni sistem i umiruju bolove. Koristi se i za suzbijanje oftalmije i kokošjeg slepila, verovatno zbog vitamina A koji sadrži u znatnoj količini.

 

tabanovic.com

Sunčanica

(Macrolepiota procera) Poznata još i kao kozarka, prstenka i srndać, jestiva je gljiva. Raste u svim šumama, a naročito u mešovitim i bagremovim, ali i na livadama, a ima je i u voćnjacima. Veoma je česta, a raste na raznim nadmorskim visinama. Vreme rasta u kasno leto i u jesen (od septembra do novembra). Jede se samo šešir (koji se često u kulinarstvu pohuje) i smatra se jednom od najukusnijih poslastica.

 

tabanovic.com

Divlji šampinjoni

Agaricus arvensis i Agaricus silvicola (divlji šampinjoni): Raste po livadama, dvorištima i šumama od proleća do jeseni. Bolji od kultivisanog, jer nije prskan protiv insekata. Međutim, treba biti oprezan, jer ima i otrovnih šampinjona vrlo sličnih oblikom i bojom. Ali ove dve jestive gljive prijatno mirišu, a otrovni šampinjon još i smrdi na lizol i jako zaudara na mastilo. Uz to: ako dršku pritisnete, ona dobije oker žutu boju, slična pojava se javlja i na pritisak klobuka. Inače, ako ipak pogrešite i pojedete otrovni šampinjon, nećete umreti; imaćete odmah nakon nekoliko minuta mučninu u stomaku, dijareju i povraćanje, ali umreti nećete. Ako niste sigurni ne dirjte. U svakom slučaju ne treba ga brati u blizini saobraćajnica zbog toga što gljive imaju moć upijana toksičnih elemenata iz izduvnih gasova.gljiva

Šumski šampinjon

Agaricus silvaticus Raste od leta do kasne jeseni u listopadnim i četinarskim šumama.Ima ga u mačvanskim listopadnim šumam (jasen, hrast, brest. Izuzetna jestiva gljiva.

 

tabanovic.com

Baštanka

Jedna od najboljih proletnih vrsta gljiva. U proleće se može nakupiti po šljivicima u većim količinama. Pogodna za raznovrsne načine pripreme. Može se i sušiti i duboko zamrznuti prethodno blanširana.DOBA: Proleće (april, maj, jun). STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST: Raste u većim skupinama na travnatim staništima uz drveće i grmlje iz porodice Rosaceae, posebno uz stabla šljiva, trešanja, višanja, te uz grmlje gloga i trnine (Crataegus i Prunus).

 

tabanovic.com

Đurđevka - mirisavka

(Tricholoma georgii) Raste u kolonijama po livadama voćnjacima i šumama u proleće. Odlična za jelo, posebno ako se sprema sa baštankom. Omiljena u Mačvi.

 

 

tabanovic.com

Konradova sunčanica

(Macrolepiota konradii) Jestiva, odlična. Raste na livadama leti i u jesen.

 

 

 

 

tabanovic.com

Golubača

(Russula virescens) Raste u mešovitim šumama Srbije krajem juna do septembra. Veoma je česta i veoma jestiva, zapravo najkvalitetnija i najviše cenjena od svih vrsta iz njenog roda. Ova gljiva se može slobodno brati, jer nije moguće zameniti je sa otrovnim pečurkama.

 

 

.tabanovic.com

Muhra (lat. Amanita muscaria)

Muhara je otrovna gljiva iz roda Amanita. Sadrži muscimol, ibotensku kiselinu i muskarin. Slične su joj panterovka (Amanita pantherina) i zelena pupavka (Amanita phalloides). Šeširić joj je crven sa belim tačkama, koje su lepljive i ispiraju se kišama. Na dršci se nalazi omotač velum. Ovo je po otrovnosti gljiva broj 2. Srećom lako je prepoznatljiva, mada i ovde treba oprezan biti jer kiše mogu isprati bele tačkice, pa onda liči na jestivu gljivu. Međutim, prsten na dršci ostaje i on vas upozorava - bežite od nje!

 

tabanovic.com

Zelena pupavka

Napomena: Zelena pupavka (smrtonosna). Opasna je što liči na neke jestive gljive (Zeku i Kozarku), a znaci trovanja se javljaju tek posle 48 sati kad više ne pomaže ništa i umire se u strašnim mukama. Obratite pažnu na prsten na dršci njega slične jestive gljive nemaju, i nije zelena, kako joj ime kaže. Raste od juna do oktobra i vedoma je rasprostranjena. Prijatnog je mirisa i ukusa, a uz to i lepo izgleda. Klikni na sliku da vidiš uvećano! Posebnu pažnju prilikom branja gljiva posvetiti boji i obliku šešira. Savet: ne berite gljive koje imaju prsten na dršci. Tako ćete se odreći mnogih jestivih gljiva, ali ćete se osigurati od smrtnih posledica. Sve što vam je sumnjivo NE DIRAJTE! I još nešto: Ako posumnjate da ste pojeli opasnu gljivu, najbolji je lek da što pre isperete creva. Zelena pupavka je upravo opasna što posle njenog konzumiranja nemate nikakve znake trovanja. Kod drugih otrovnica posledice su mnogo manje. Odmah posle kozumiranja osećate mučinu i teraju vas na povraćanje što je dobro jer tako izbacujete otrov. Kod nekih drugih manje otrovnih gljiva posledice su mučina u želucu, blagi bolovi i dijareja

BUKOVAČA klikni ovde

 

 

 

CONTACT