BUKOVAČA klikni ovde
Divlja
Shiitake
Shiitake (Lentinus edodes) gljive, hiljadama godina prisutne u ishrani istočnjačkih naroda. Shiitake (japanski shii=hrast, take=gljiva) u našem prevodu mogla bi se zvati Hrastova gljiva. Kažu da raste od proleća do jeseni, ja sam je našao polovinom oktobra u Toliću na jednom velikom hrastovom panju. Ove gljive sadrže svih osam aminokiselina koje su neophodne u ljudskoj ishrani i čitav kompleks B vitamina. Naučnici su izolovali supstance iz šitake koje igraju znatnu ulogu u lečenju i prevenciji bolesti srca, kancera i AIDS-a. Šitaki pečurke sadrže polisaharid "lentinan" za koji je dokazano da zaustavlja ili usporava rast malignih ćelija u organizmu. Takođe sadrže složeni "eritadenin", koji snižava nivo holesterola u krvi.
Jestive gljive
u Mačvi:
Mednjača (Armillaria mellea)
KLIKNI NA sličicu da je vidiš uvećanu
Mednjača: Raste od početka oktobra do polovine novembra na panjevima i oko njih u zapuštenim listopadnim šumama. Prijatnog je ukusa, pomalo gorka, tako da može da se jede, ali treba biti oprezan jer puze imaju više podvrsta. Treba je kuvati do 15 minuta, potom odliti vodu i dobro isprati. Konzerviše se u ulju ili sirćetu, a može i da se suši, mada to treba uraditi temeljno kako je ne bi napali insekti. Ova gljiva ima i antibakterijsko dejstvo protiv vrsta Staphyloccocus aureus, Bacillus cereus i B. subtilis. Naime, eksperimenti su pokazali da je veoma aktivna protiv gram-pozitivnih bakterija, odnosno armilarična kiselina koju sadrži. Takođe sadrži i polipeptid dekstran koji deluje protiv tumora. Eksperimenti na životinjama su pokazali još neke efekte ove vrste; povećava dotok kiseonika u mozak, ne menjajući krvni pritisak, deluje kao sedativ protiv grčeva, a polisaharidi izolovani iz nje mogu da zaštite od posledica jonizujućeg zračenja. Koristi se u kineskoj tradicionalnoj medicini protiv mnogih tegoba, a od njenog micelijuma se prave tablete koje deluju na nervni sistem i umiruju bolove. Koristi se i za suzbijanje oftalmije i kokošjeg slepila, verovatno zbog vitamina A koji sadrži u znatnoj količini.
Sunčanica (Macrolepiota procera)
Poznata još i kao kozarka, prstenka i srndać, jestiva je gljiva. Raste u svim šumama, a naročito u mešovitim i bagremovim, ali i na livadama, a ima je i u voćnjacima. Veoma je česta, a raste na raznim nadmorskim visinama. Vreme rasta u kasno leto i u jesen (od septembra do novembra). Jede se samo šešir (koji se često u kulinarstvu pohuje) i smatra se jednom od najukusnijih poslastica.
Divlji šampinjoni
Divlji šampinjoni
Agaricus arvensis i Agaricus silvicola (divlji šampinjoni): Raste po livadama, dvorištima i šumama od proleća do jeseni. Bolji od kultivisanog. Međutim, treba biti oprezan, jer ima i otrovnih šampinjona vrlo slični oblikom i bojom. Ali ove dve jestive gljive prijatno mirišu, a otrovni šampinjon još i smrdi na lizol i jako zaudara na mastilo. Ako niste sigurni ne dirjte. U svakom slučaju ne treba ga brati u blizini saobraćajnica zbog toga što gljive imaju moć upijana toksičnih elemenata iz izduvnih gasova.
Baštanka
JESTIVOST: Jedna od najboljih proletnih vrsta gljiva. U proleće se može nakupiti po šljivicima u većim količinama. Pogodna za raznovrsne načine pripreme. Može se i sušiti i duboko zamrznuti prethodno blanširana. DOBA:
Proleće (april, maj, jun). STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST: Raste u većim skupinama na travnatim staništima uz drveće i grmlje iz porodice Rosaceae, posebno uz stabla šljiva, trešanja, višanja, te uz grmlje gloga i trnine (Crataegus i Prunus).
Đurđevka - mirisavka
Tricholoma georgii (Đurđevka Mirisavka) Raste u kolonijama po livadama voćnjacima i šumama u proleće. Odlična za jelo, posebno ako se sprema sa baštankom. Omiljena u Mačvi.
Konradova sunčanica
Macrolepiota konradii
(Konradova sunčanica) Jestiva, odlična. Raste na livadama leti i u jesen..
Golubača
Golubača (Russula virescens) je pečurka koja raste u mešovitim šumama Srbije. Raste krajem juna do septembra. Veoma je česta i veoma jestiva, zapravo najkvalitetnija i najviše cenjena od svih vrsta iz njenog roda. Ova gljiva se može slobodno brati, jer nije moguće zameniti je sa otrovnim pečurkama.
Zelena pupavka
Zelena pupavka▲
Napomena: Zelena pupavka (smrtonosna). Opasna je što liči na neke jestive gljive, a znaci trovanja se javljaju tek posle 48 sati kad više ne pomaže ništa i umire se u strašnim mukama. Obratite pažnu na prsten na dršci njega slične jestive gljive nemaju, i nije zelena, kako joj ime kaže. Klikni na sliku da vidiš uvećano! Posebnu pažnju prilikom branja gljiva posvetiti boji i obliku šešira, sve što vam je sumnjivo NE DIRAJTE!Priredio: Petar Jokić